Razmena projektila Izraela i Irana probudila je strahove da bi Iran mogao da pokuša da zatvori plovni put kroz Ormuski moreuz, poznat po tranzitu nafte.
Oko petina sirove nafte na planeti prolazi kroz kanal koji je u najužoj tački širok 40 kilometara.
Iran bi mogao da uzme u razmatranje zatvaranje moreuza, prema rečima komandanta iranskih mornaričkih snaga.
Bivši šef britanske obaveštajne službe MI6 ser Aleks Janger rekao je za BBC da bi to mogao da bude najgori mogući scenario.
„Zatvaranje Moreuza bi očigledno napravilo ogroman ekonomski problem imajući u vidu efekat koji bi to imalo na cenu nafte", rekao je on.
Američka Uprava za energetske informacije (EIA) procenjuje da je kroz moreuz u prvoj polovini 2023. godine prošlo oko 20 miliona barela nafte dnevno.
To godišnje iznosi skoro 600 milijardi dolara u trgovini energentima transportovanim plovnim putevima.
Bilo kakvo ometanje plovnog puta moglo bi da izazove značajna kašnjenja u svetskoj isporuci nafte, sa momentalnim domino efektom po njenu cenu.
Međutim, analitičari upozoravaju da bi potencijalno ozbiljnije posledice bile eskalacija sukoba između Izraela i Irana.
Ona bi u rat mogla da uvuče druge zemlje, kao što su Sjedinjene Američke Države, koje zavise od uvoza nafte iz zalivskih zemalja.
Ormuski moreuz je kanal između Irana i Omana.
Njegov ulaz i izlaz su široki oko 50 kilometara, a najuža tačka u sredini iznosi oko 40 kilometara.
Međutim, moreuz je dovoljno dubok za velika plovila samo u središnjem delu.
Mape za pomorsku navigaciju određuju bezbednu ulaznu i izlaznu traku, kao i tampon zonu između njih dve – sve konkretno za teške naftne tankere.
Ukupno gledano, veliki brodovi moraju da plove kanalom koji je širok svega oko 10 kilometara.
Dok tankeri ulaze u Persijski zaliv, oni se približavaju ostrvima Mali i Veliki Tunb – spornim teritorijama između Irana i arapskih zemalja.
Mnogi eksperti smatraju vojnu akciju najverovatnijim metodom ometanja pomorskog saobraćaja.
To se desilo tokom iransko-iračkog rata između 1980. i 1988. godine.
Analitičari tvrde da Iran smatra zatvaranje Ormuskog moreuza oblikom „moći odvraćanja" – sličnoj posedovanju nuklearnog naoružanja.
Baš kao što se međunarodna zajednica odavno protivi iranskom vojnom nuklearnom programu, velike sile su iznova izjavljivale da ne bi dozvolile Teheranu da koristi stratešku geografsku poziciju da zaguši svetsko snabdevanje energentima.
Eksperti često predviđaju da bi Iran mogao privremeno da blokira moreuz.
Ali mnogi su jednako uvereni da bi SAD i njeni saveznici mogli brzo da ponovo uspostave protok pomorskog saobraćaja uz primenu vojnih sredstava.
Izveštaj američke Kongresne istraživačke službe iz 2012. navodi da bi Iran mogao da se odluči za postepeni pristup.
U navedene korake spadaju:
U iračko-iranskom ratu, Iran je koristio rakete „silkvorm" protiv naftnih tankera i postavljao pomorske mine u vodama Zaliva.
Jedna od tih mina pogodila je američki brod USS Semjuel B. Roberts, navevši SAD na vojni odgovor.
Iran nije uspeo do kraja da zatvori Ormuski moreuz, ali je značajno podigao premije brodskog osiguranja i stvorio skupo pomorsko zakrčenje na izlazu iz Zaliva.
Dva dana pre nego što je u izraelskom vazdušnom napadu na Teheran poginuo general-major Husein Salami, tadašnji komandant Iranske revolucionarne garde (IRGC) je posetio pomorske jedinice razmeštene u Ormuskom moreuzu.
Posetio je Persijski zaliv i njegovo okruženje kao jednu od najkritičnijih odbrambenih zona Islamske republike.
Konkretno je istakao brza plovila za lansiranje projektila sposobna da pređu 10 kilometara za manje od tri minuta.
General Salami je rekao da bi u odbrambenim operacijama bili korišćeni ovo plovilo za brze napade, teži borbeni brodovi i rakete.
On je takođe izdvojio protiv-brodske pomorske mine kao „jedno od najodlučnijih oružja u pomorskim bitkama".
Salami je rekao da su pomorski dronovi prošireni „u pogledu dometa, sposobnosti i raznolikosti misija".
Da bi jedan od najefikasnijih načina za zaustavljenje oko 3.000 brodova koji svakog meseca prolaze ovim plovnim putem bilo postavljanje mina, koristeći brodiće za brzi napad i podmornice.
Iranska redovna mornarica i mornarica Islamske revolucionarne garde mogle bi potencijalno da pokrenu napade na inostrane ratne brodove i trgovačka plovila.
Međutim, veliki vojni brodovi bi mogli zauzvrat da postanu lake mete za izraelske ili američke vazdušne napade.
Iranski gliseri su često naoružani protivbrodskim raketama, a zemlja takođe poseduje čitav dijapazon površinskih plovila, polu-podmornica i podmornica.
Internet stanice za praćenje pomorskog saobraćaja koje koriste satelitske snimke trenutno prijavljuju skorašnje pokrete iranskih vojnih brodova blizu južne morske granice zemlje.
Istraživanje analitičara ukazuje na to da Saudijska Arabija kroz Ormuski moreuz izvozi oko šest miliona barela sirove nafte dnevno – više od bilo koje susedne zemlje.
Kina, Indija, Japan i Južna Koreja su među glavnim uvoznicima sirove nafte koja prolazi kroz njega.
EIA procenjuje da su 2022. godine oko 82 odsto sirove nafte i kondenzata - tečni ugljovodonik male gustine koji obično nastane od prirodnog gasa - što napuštaju moreuz išli za azijske zemlje.
Šesnaestog aprila 2025, samo tri dana pre izraelskog raketnog napada na iransku protivvazdušnu odbranu, zvanična iranska novinska agencija IRNA citirala je južnokorejskog predsednika Juna Suka Jeola, koji je rekao da 60 odsto snabdevanja naftom u njegovoj zemlji prolazi kroz Ormuski moreuz.
EIA kaže da SAD iz moreuza uvoze oko 700.000 barela sirove nafte i kondenzata dnevno – otprilike 11 odsto njenog ukupnog uvoza nafte i tri odsto njene potrošnje benzina.
Zajednički udeo Evrope u nafti koja se prevozi kroz moreuz čini se da je manji od milion barela dnevno.
U svetlu ovoga, izgleda da arapske i azijske zemlje mogu da izgube od potencijalnog zatvaranja Ormuskog moreuza više nego Sjedinjene Države ili evropske sile, koje su se u najskorijem sukobu politički svrstale uz Izrael.
Veliki broj azijskih zemalja neguju dobre ili čak bliske odnose sa Iranom.
Kina je jedan od najvećih potrošača nafte koja prolazi kroz Ormuski moreuz.
Značajni segment ove nafte Iran prodaje po cenama ispod svetske tržišne vrednosti – vitalna ekonomska slamka spasa koja pomaže Teheranu da se izbori sa bolnim američkim sankcijama.
Kao veliki potrošač iranske nafte, izuzetno je malo verovatno da će Peking pozdraviti bilo kakav rast cena nafte ili ometanje transportnih ruta.
Može se očekivati da Kina iskoristi puni diplomatski potencijal da spreči zatvaranje ovog vitalnog energetskog koridora.
Anas Alhadži, partner u energetskoj konsultantskoj firmi Autluk Advajzors, rekao je za CNBC da bi zatvaranje Ormuskog moreuza verovatno naudilo iranskim saveznicima više nego njegovim neprijateljima.
„Iranci ne žele da urade nešto što bi najpre naudilo njima samima", rekao je on.
Stalna pretnja zatvaranjem Ormuskog moreuza tokom godina je navela zemlje koje izvoze naftu u Zalivskoj oblasti da razviju alternativne izvozne rute.
Prema izveštaju EIA, Saudijska Arabija je aktivirala naftovod Istok-Zapad, 1.200 kilometara dug cevovod koji može da prebaci pet miliona barela sirove nafte dnevno.
Saudijska Arabija je 2019. godine privremeno modifikovala cevovod za prirodni gas tako da prevozi sirovu naftu.
Ujedinjeni Arapski Emirati su povezali kopnena naftna polja sa lukom Fudžairah u Omanskom zalivu preko cevovoda sa dnevnim kapacitetom od 1,5 miliona barela.
U julu 2021. godine, Iran je pokrenuo cevovod Goreh–Džask sa ciljem da prebacuje sirovu naftu do Omanskog zaliva.
Ovaj cevovod trenutno može da prenese oko 350.000 barela dnevno – mada izveštaji navode da Iran to još ne radi.
EIA procenjuje da ove alternativne rute kolektivno drže oko 3,5 miliona barela nafte dnevno – što je otprilike 15 odsto sirove nafte koja se trenutno prevozi kroz moreuz.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar