Izrael i Iran nastavljaju da razmenjuju raketne udare, a kada je 18. juna američki predsednik Donald Tramp upitan da li će se Sjedinjene Američke Države (SAD) uključiti u sukob, odgovorio je: „Možda ću to uraditi, a možda i neću”.
U nastavku, BBC stručnjaci i dopisnici odgovaraju na ključna pitanja čitalaca i na najčešće pretrage na internetu u vezi sa ovim sukobom.
Izraelski zvaničnici tvrde da nisu imali izbora.
Veruju da je u poslednjih nekoliko meseci Iran ubrzao razvoj nuklearnog oružja i kažu da su pregovori o ograničenju iranskog nuklearnog programa zapali u ćorsokak, zbog čega su vazdušni udari bili poslednja opcija.
Izrael vidi Iran kao pretnju po svoj opstanak i tvrdi da ako Teheran razvije nuklearno oružje da će ga i upotrebiti, jer je ranije obećao da će uništiti državu Izrael.
Međutim, stav da je Iran bio blizu da napravi nuklearno oružje nije nužno mišljenje ostalih zemalje u regionu, niti Međunarodne agencija za atomsku energiju (IAEA), a nije izneto ni u poslednjem javno dostupnom izveštaju američke obaveštajne službe, u kom nije rečeno da će Iran ubrzo da proizvede nuklearno oružje.
- Frenk Gardner, BBC stručnjak za bezbednosna pitanja
Izraelska vojska objavila je obaveštenja o evakuaciji za određene delove iranske prestonice Teherana, ali su to izuzetno gusto naseljena područja.
Na snimcima se vide ogromne saobraćajne gužve, ogromne kolone automobila koji pokušavaju da pobegnu iz Teheran i upute se ka severnom delu zemlje koje ljudi smatraju bezbednim.
Međutim, i te oblasti su bile meta izraelskih udara.
Kako su mete izraelskih napada rasprostanjene na velikom području Irana, nijedno područje ne može da se smatra bezbednim.
Vlasti u Teheranu su najavile da će stanice metroa biti otvorene 24 časa da bi sklužile kao skloništa.
Teheran ima 10 miliona stanovnika, tako da je evakuacija tolikog broja ljudi praktično nemoguća.
- Nafiseh Konavard, dopisnica za Bliski istok
Svakako da postoji takav rizik, a posledice po SAD mogu da budu značajne.
Na Bliskom istoku je između 40.000 i 50.000 američkih vojnika koji su raspoređeni na oko 19 lokacija.
SAD ima snage i na Kipru, kao i pomorsku bazu u Bahreinu.
Sve će zavisiti od toga na koji način bi se SAD uključile i u kojoj meri.
- Majki Kej, voditelj emisije Security Brief
Ne verujem, barem ne više.
Posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, Izrael je sistematski uništio veliki deo prve linije odbrane koju je Iran imao u regionu.
Iscrpili su Hamas u Gazi, u velikoj meri su iscrpili arsenal Hezbolaha u Libanu, a Sirija više nije saveznik Irana jer je Bašar al-Asad svrgnut sa vlasti, iako to nije učinio Izrael.
Ut to, delovanje Huta u Jemenu je prilično ograničeno, tako da saveznici Irana nisu baš dobro koordinisani.
- Frenk Gardner
Vrhovni vođa Irana je ajatolah Ali Hamnei.
Iako je verska ličnost, Hamnei ima mnogo veću moć od predsednika Irana.
On je vrhovni komandant oružanih snaga i donosi ključne odluke za zemlju, pa i one koje se tiču pregovora sa Amerikom.
Međutim, ne uživa podršku celokupnog stanovništva.
Društvo u Iranu je duboko podeljeno, i te podele se produbljuju.
Pre samo dve godine, u Iranu su se održavali masovni protesti protiv režima, u kojim su učestvovale žene, tražeći prava i slobode.
Ali ne možemo da zanemarimo činjenicu da ovaj režim i dalje ima pristalica u narodu, kao i u oružanim snagama koje su direktno povezane sa režimom.
- Nafiseh Konavard
Na to pitanje ne postoji tačan odgovor.
U poslednjih nekoliko godina videli smo da u Iranu ne postoji ujedinjena opozicija koja bi mogla zajednički da radi i smeni ovu vlast.
Trenutno postoje različite opcije, a jedna od njih je Reza Pahlavi, sin svrgnutog iranskog šaha, koji je prognan i živi u inostranstvu.
On ima pristalice i u Iranu i inostranstvu, ali nije moguće tačno odrediti koliko ih je.
Ima i protivnike, među kojima su reformisti u Iranu, i koji ne žele povratak monarhije koja je ukinuta pre gotovo četiri decenije.
Dakle, nije jasno da li postoji zamena za sadašnji režim.
- Nafiseh Konavard
Fordov je jedno od dva ključna postrojenja za obogaćivanje urana u Iranu, oko 200 kilometara južno od Teherana.
Kompleks je izgrađen u planini, radi dodatne zaštite od mogućih napada.
To je jedno od glavnih postrojenja koje Iran koristi za povećanje zaliha obogaćenog urana.
Fordov je već bio meta napada izraelskih snaga.
Međutim, veruje se da su napadi bili usmereni na iranske rakete zemlja-vazduh i kapacitete protivvazdušne odbrane oko postrojenja da bi postalo ranjivije.
- Majki Kej
Pogledajte video o moćnoj američkoj bombi koja može da prodre duboko u utvrđenja
Jedini koji tačno znaju da li je Iran zaista radio na izgradnji nuklearne bombe jesu najpouzdaniji iranski nuklearni naučnici, najuži krug ljudi zaduženih za bezbednost i vrhovni vođa.
Sve ostalo su spekulacije.
Međutim, uzbuna je podignuta ranije ovog meseca kada je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) rekla da Iran krši obaveze o neširenju nuklearnog oružja, prvi put tokom skoro 20 godina
Iran je do sada napravio oko 400 kilograma urana obogaćenog na 60 odsto što je daleko iznad nivoa potrebnog za civilne svrhe.
IAEA je saopštila da Iran nije u potpunosti sarađiva i da agencija nije mogla da potvrdi da nuklearni materijal nije preusmeren u vojne svrhe.
Međutim, to nije isto što i tvrdnja da Iran ubrzano razvija nuklearnu bombu.
Prošle nedelje, izraelska vojska je saopštila da „su tokom prethodnih nekoliko meseci obaveštajni podaci pokazali da Iran nikada nije bio bliži da napravi nuklearno oružje".
Ali čiji obaveštajni podaci?
Očigledno da to nisu podaci najbližeg saveznika Izraela.
U martu, direktorka američke obaveštajne službe Talsi Gabard je pred Kongresom izjavila da „iako je Iran imao do sada najveće zalihe urana kvaliteta za izradu oružja, nije izgledalo kao da razvija nuklearno oružje”.
Iran je oduvek tvrdio da je njegov nuklearni program isključivo namenjen za mirnodopske svrhe.
- Frenk Gardner
Procenjuje se da Izrael ima oko 90 nuklearnih bojevih glava.
Međutim, tačan odgovor je da ne znamo.
Izrael nikada nije ni potvrdio niti porekao da ima nuklearne kapacitete.
Izrael nije potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, međunarodnog dogovora čiji cilj je da spreči da više zemalja dobije nuklearno oružje.
Za izradu nuklearnog oružja potrebne su tri komponente.
Prvo, uranijum obogaćen na 90 odsto, drugo, sposobnost izrade bojeve glave, i treće, tehnologija za isporuku te bojeve glave do cilja.
Do sada se Izrael nije javno i nedvosmisleno izjasnio ni o jednoj od ove tri komponente.
- Majk Kej
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Vule
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar