Mrki medvedi u Crnoj Gori: Silaze u sela, napadaju stoku, pa čak i čoveka

Mrki medved je najkrupnija zver u Evropi, kralj šuma i jedan od većih mesoždera na svetu koga može da ugrozi jedino čovek.

U Crnoj Gori to je strogo zaštićena vrsta i već godinama je zabranjen lov na njega, ali se sve češće dešava da napadne domaće životinje u naseljima, ali retko ljude.

U Banjanima kraj Nikšića početkom aprila medved je zaklao vola od 700 kilograma, a u selu Pišteta napao i povredio konje, a brojni su napadi na stada i pčelinjake.

Lovac i nadzornik u Parku prirode Piva Miljan Grubač pukom srećom je preživeo napad mrkog medveda novembra prošle godine.

Tokom lova na divlje svinje u okolini Plužina, na severozapadu zemlje, pored jedne stene naišao je na zver.

„Imao sam nesreću da se nađem na metar i po od njega.

„Medved me odmah napao, ljudi ne mogu da shvate kakav je to ugriz i kakva je to snaga, naneo mi je teške povrede glave i celog tela", opisuje Grubač za BBC na srpskom.

Tokom čitavog napada nije gubio svest.

„Medved je izgrizao i torbicu u kojoj mi je bio telefon tako da nisam mogao dozvati ostale lovce, pa sam počeo da vičem da bi ih dozvao, no on se onda vratio i opet me napao.

„Još neko vreme smo se borili i u jednom trenutku me pustio”, dodaje lovac.

Miljan je zatim uspeo da se nekako spusti niz padinu i dozove kolege koji su mu pomogli, pa je ubrzo helikopterom prebačen u bolnicu u Podgorici, a kasnije je zbog izuzetno teških povreda nastavio lečenje na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu.

Od kobnog dana ostale su mu trajne posledice – izgubio je oko.

„Dešavalo se i ranije da naletim na medveda, ali na makar 20, 30 metara.

„Uvek sam uspevao da ga oteram praveći buku, ali ovaj put je izgleda bio preblizu i verovatno se i on uplašio kada sam naišao,” kaže Grubač.

Na Balkanu živi približno 3.950 medveda što je druga po veličini populacija u Evropi, podaci su WWF (World Wide Fund for Nature) svetske organizacije za zaštitu prirode.

„Prilikom susreta s medvedom što pre se udaljite"

Nacionalni parkovi Crne Gore su upozorili su 23. juna na društvenim mrežama posetioce Lovćena, Durmitora, Prokletija i Biogradske gore da je u toku faza razmnožavanja medveda te su aktivniji i više se kreću u potrazi za partnerom.

Ženke sa mladuncima su u potrazi za hranom pa je i veća mogućnost njihovog susreta sa ljudima u prirodi.

Nadležni upozoravaju da medved napada kada se oseti ugroženim te da posetioci treba da se drže obeleženih staza i prave buku kako bi se medvedi na vreme sklonili.

„Prilikom susteta s medvedom što pre se udaljite, ne pravite nagle pokrete, ne trčite i ne penjite se na drvo.

„Ne zadržavajte se zbog snimanja ili fotografisanja na tom terenu”, navodi se u objavi.

Ipak, nisu samo turisti problem.

Sredinom aprila četvoro ljudi je uhapšeno, zbog sumnje da su vatrenim oružjem u mestu Brestice, u opštini Nikšić, ubili medveda.

Policija je tom prilikom u prtljažnicima automobila pronašla medveđu kožu i sedam lovačkih pušaka, saopšteno je.

Iako zakon dopušta lov na medveda jedino uz saglasnost Ministarstva šumarstva, meštani su organizovali protest podrške uhapšenim lovcima.

Tvrde da su ih spasili od predatora koji je uništavao njihovu stoku i sejao strah u selu.

Medveda je uvek bilo, samo je sada ova divlja životinja počela da se spušta u sela i napada stoku ne samo na otvorenom, nego i u stajama, kaže Nikola Marković, direktor Lovačkog saveza Crne Gore.

Slučaj napada na lovca nije prvi, a svaki je izuzetno opasan, dodaje.

„To smo imali u Beranama, zatim u Nikšiću, kao i ovaj slučaj sada u Plužinama.

„Pre dvadesetak godina bio je smrtni slučaj u Beranama, kada je napao staricu", opisuje Marković.

Slične probleme imaju i ostale balkanske zemlje – Hrvatska i Bugarska su u kratkom periodu zabeležile smrtne slučajeve, kao i Češka.

Lovišta Crne Gore su prekrivena kamerama, ali se na snimcima vidi da medvedi nerado idu na hranilice, već „radije prave štetu i ima agresivnih jedinki", kaže on.

„Medved je prirodi potreban i brinemo o njima, ali moramo nešto uraditi da zaštitimo i turiste, planinare i sve ljude, gde nemate lovaca tu vlada haos”.

U lovištima Crne Gore, prema procenama, obitava između 420 i 450 jedinki mrkog medveda i populacija ima trend blagog rasta, kaže načelnik Direkcije za lovstvo u Ministarstvu poljoprivrede Crne Gore Miloš Janković za BBC na srpskom.

Pošto je prethodna zima bila relativno blaga, pitanje je da li su svi medvedi bili u hibernaciji – takozvanom zimskom snu, ali su svi dolaskom proleća krenuli u potragu za hranom koje u tom periodu nema previše u prirodi.

„Zbog toga je dolazilo i do učestalih napada na stoku i pčelinjake u seoskim područjima. „Mevedi, inače, jako vole med, zato najviše štete pričinjavaju na pčelinjacima”, kaže Janković.

Šteta na pčelinjacima

U mirnom selu Lepenac u blizini Mojkovca, nedaleko od magistralnog puta ka Beranama, razgovaram sa Đurom Vlaovićem i njegovom suprugom Zorkom.

Uz kafu i kolače pričaju mi o neobičnom susretu sa medvedom – u njihovom dvorištu.

„Rano ujutro oko sedam sati čuo sam lupanje pa smo supruga i ja izašli iza kuće i ugledali medveda kako baca krovove košnica.

„Zavikali smo i u jednom trenutku se zaustavio i pobegao u šumu, ali već je napravio veliku štetu, srećom niko nije nastradao", kaže 85-godišnji Vlaović.

Pozvali su komšije i obavestili nadležne.

Medved je potpuno uništio deset košnica u pčelinjaku njihovog sina, a napravio je štetu i kod komšije.

„Tražimo da nadležnih da hitno reaguju, jer medved predstavlja veliku opasnost po meštane, a u blizini se nalazi i osnovna škola”, upozorava penzioner.

Kako bi pčelarima olakšali muke, Ministasrtvo poljoprivrede je u poslednje četiri godine odobravalo subvencije za nabavku električnih ograda za pčelinjake u visini od 50 procenata.

Interventni tim za reagovanje biće efikasniji posle dodatne obuke zakazane za drugu polovinu godine, najavljuju iz ministarstva.

Da bi nadoknadili štetu koju pričini medved, vlasnici domaćinstva moraju ispuniti stroge uslove bilo da su u pitanju napadi na pčelinjake ili stočni fond.

Na osnovu Zakona o divljači i lovstvu i podzakonskih akata u lovištima gde ima medveda, vukova i šakala stoka se može puštati na ispašu samo u pratnji čobana.

Stoka se noću mora zatvarati u štale ili u ograđene prostore na otvorenom uz nadzor i stalno prisustvo čobana i sa vezanim psom čuvarom.

Propisano je i da u lovištima gde ima medveda, pčelinjaci moraju biti ograđeni, pod stalnim nadzorom vlasnika - čuvara sa obavezno vezanim psom čuvarom.

„Ako i pored preduzetih mera divljač pričini štetu, vlasnik, odnosno korisnik stoke i zemljišta podnosi zahtev za procenu štete korisniku lovišta, u roku od tri do 15 dana od dana kada je šteta nastala", navodi se u propisima.

Ljudski faktor je presudan

Mrki medved nalazi na popisu strogo zaštićenih vrsta koje je zabranjeno iskorišćavati, uznemiravati i ugrožavati njihovo stanište, kaže Marija Iković iz Centra za proučavanje ptica (CZIP) za BBC na srpskom.

Crna Gora je u julu 2024. godine usvojila plan gazdovanja mrkim medvedom, a u aprilu 2025. i Akcioni plan.

U tim dokumentima su propisane mere koje se mogu preduzeti u slučaju šteta koje naprave medvedi.

Akcionim planom je predviđeno da se formira Interventni tim koji je odgovoran da izađe na teren i reaguje.

Kada se ponavljaju slučajevi da mrki medved „traži hranu iz ljudskih izvora i predstavlja opasnost za ljude" potrebno je odvratiti životinju sklanjanjen hrane ili postavljanjem ograda kako bi bio otežan pristup, a predlaže se i pokušaj teranja ili plašenja životinje.

„Interventni tim je odgovoran da izađe na mesto prijave i da preduzme mere teranja jedinke, a tek u krajnjem slučaju, ukoliko se proceni da je medved i dalje problematičan i predstavlja opasnost, moguće je odobriti odstrel", kaže Iković.

Ona podseća na dva slučaja kada su medvedi redovno dolazili do naselja da pokupe hranu životinjskog porekla koje su ljudi bacali.

U Rožajama je to bio kontejner, a u Nikšiću mesto gde su lokalne klanice bacale otpad.

„Odmah po uklanjanju kontenjera, medved se nije vraćao i problem je rešen.

„To ukazuje da često čovek mami medvede nepropisnim odlaganjem otpada, nesvestan posledica koje to može da izazove", upozorava Iković.

Pre desetak dana u Nacionalnom parku Durmitor medved Aleksandar je dobio telemetrijsku GPS/GSM ogrlicu, a iz CZIP-a kažu da je to njihovom timu već pružilo važne uvide.

„Imamo podatak da je prešao Taru pet puta.

„Uglavnom se kreće noću kada je u potrazi za hranom. Tada prelazi velike razdaljine, dok je tokom dana u gustim šumama gde ima mir", kaže ona.

Prikupljene informacije će biti od pomoći da se utvrde staništa i koridori koje koriste i pomoći da se u budućnosti izbegnu neželjeni susreti medveda i ljudi.

Medvedi najbrojniji na Tari

Upravo u Nacionalnom parku Tara, gde živi najveća populacija mrkih medveda u Srbiji, krajem juna je blizu jezera Perućac primećena mečka sa tri mečeta, zbog čega su nadležni izdali saopštenje sa savetima šta učiniti ako ih sretenete:

• Ne krećite se priobaljem i okolini jezera tokom noćnih sati i u ranim jutarnjim časovima.
• Ukoliko primetite medveda, naročito mečiće, ne prilazite mu i odmah se udaljite bez panike.
• Ne približavajte se plovilima obali na kojoj uočite medveda.
• Ne približavajte se plovilima medvedima koji plivaju.
• Ukoliko imate psa, držite ga na povocu – pas može uznemiriti medveda i izazvati njegov napad.
• Ne ostavljati hranu ili otpatke u prirodi – to privlači divlje životinje.
• Kampovanje nije dozvoljeno.

Izvor: Nacionalni park Tara

Pogledajte video: Kako živi mrki medved s Tare