Godinu i po dana pošto su stanovnici Slovenije na referendumu većinski podržali legalizaciju eutanazije, parlament je usvojio zakon koji omogućava okončanje života kada lekarski tretmani ne pomažu u oporavku ili poboljšanju teškog stanja pacijenata.
Time je Slovenija postala peta država u Evropi, a jedina među bivšim jugoslovenskim republikama u kojoj pacijenti čije je „zdravstveno stanje nepodnošljivo" imaju pravo da okončaju život.
Da bi eutanazija bila odobrena, prethodno sve mogućnosti medicinskog lečenja moraju da budu iscrpljene, piše u usvojenom zakonu.
Pravo na eutanaziju ne može da se koristi u slučajevima kada je stanje pacijenta nepodnošljivo, a posledica je mentalnih oboljenja,
Pre Slovenije, ovakav zakon su u Evropi donele Španija, Belgija, Luksemburg i Holandija, a u svetu je eutanazija legalizovana još u Kanadi i Kolumbiji.
U Srbiji je ovakav zakon i dalje na nivou predloga.
Zakon o legalizaciji eutanazije je 18. jula podržalo 50 poslanika slovenačkog parlamenta, protiv je bilo 34, dok je troje bilo uzdržano.
Njime je predviđeno da pravo na eutanaziju može da se primeni kada lekarski tretmani ne pomažu u oporavku ili ne poboljšavaju vrlo teško stanje pacijenata.
„Bilo bi pogrešno da medicina liši ljude prava da umru ako to žele i ako im ne može pomoći", izjavila je Tereza Novak iz vladajućeg Pokreta za slobodu, koji je podržao predlog zakona.
Iz konzervativne Slovenačke demokratske stranke (SDS), pak, tvrde da se ovim „otvaraju vrata kulturi smrti, da se gubi ljudsko dostojanstvo i da se umanjuju i vrednosti života, posebno najranjivijih."
Pomoć negovatelja pri umiranju na zahtev pacijenata nije dozvoljena zakonom, iako je više od 55 ljudi podržalo pravo na potpomognutu smrt na referendumu 2024. godine.
To pravo je zakonski regulisano 2024. u Velikoj Britaniji, a ista regulativa prethodno je usvojena u Švajcarskoj, Austriji.
Francuski poslanici su u maju 2025. glasali da se određenim pacijentima u odmaklim fazama terminalnih bolesti dozvoli pomoć pri umiranju.
Legalizovanje eutanazije je i dalje jedna od najkontroverznijih pravnih tema širom sveta.
Samo je nekoliko država zakonski regulisala ovo pitanje.
Italijanski vrhovni sud je 2019. doneo presudu da eutanazija nije krivično delo ukoliko pacijent želi da okonča život zbog neizdržive patnje.
U Srbiji zakon predviđa kaznu od šest meseci do pet godina zatvora za one koji teško obolele punoletne ljude, na njihov ozbiljan i izričit zahtev, iz samilosti liše života.
„U srpskim propisima nema mogućnosti da bilo koji oblik eutanazije bude prihvaćen, jer se tretira kao krivično delo", objasnila je ranije Marina Mijatović, stručnjakinja za medicinsko pravo za BBC na srpskom.
Pre deset godina, u Srbiji je predstavljen nacrt Građanskog zakonika kojm je predviđeno pravo na dostojanstvenu smrt.
„Pravo na eutanaziju, kao pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi", piše u dokumentu.
Međutim, mišljenja su podeljena i usvajanju zakona protivili su se članovi Lekarske komore i Srpskog lekarskog društva, navodeći da je eutanazija neetična i da se kosi sa Hipokratovom zakletvom.
Protiv legalizovanja eutanazije i Srpska pravoslavna crkva (SPC).
I u susednoj Hrvatskoj je predviđena kazna do tri godine zatvora za one koji teško obolelim ljudima pomognu u lišavanju života.
Izraz je prvi put upotrebljen u 17. veku.
Frensis Bekon, britanski filozof je tim terminom opisao laku, srećnu smrt, gde je „lekar odgovoran da ublaži telesne patnje".
Postoje dva tipa eutanazije: aktivna i pasivna.
Tokom aktivne, obučeni i licencirani ljudi pacijentima daju određenu supstancu kako bi preminuli, a on unapred dobrovoljno traži da se ovaj postupak sprovede.
Pasivna eutanazija se primenjuje kada lekar ili članovi porodice odluče da isključe aparate koji pacijenta održavaju u životu ili da prekinu davanje vode, infuzije ili terapije.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Hm
Marko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar