Skoro svaka treća osoba u Pojasu Gaze danima ne jede, upozorava Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija.
U Gazi vlada „prava glad", izjavio je Donald Tramp, posle tvrdnje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da ljudi tamo ne gladuju.
Tokom poslednjih nekoliko dana, Izrael, koji poriče da ljudi u Gazi gladuju, najavio je „lokalnu taktičku pauzu" da bi se omogućila doprema humanitarne pomoći u ovu oblast.
Međutim, šef tima za humanitarnu pomoć Ujedinjenih nacija (UN) Tom Flečer poručio je da su potrebne „ogromne količine“ hrane da bi se sprečila potpuna glad.
Svako peto dete u Gazi je neuhranjeno i taj broj svakodnevno raste, navodi Agencija UN-a za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA).
Prema izveštajima UN-a, u bolnice se primaju ljudi u stanju teške iscrpljenosti usled nedostatka hrane, a drugi se onesvešćuju na ulici.
Iako UN još nisu zvanično proglasile glad na ovoj teritoriji, svetska inicijativa Integrisana klasifikacija faza prehrambene sigurnosti (IPC) upozorava da je Gaza u kritičnom riziku od gladi.
Integrisana klasifikacija faza prehrambene sigurnosti (IPC) je svetski standard koji se koristi za opisivanje koliko je stanovništvu na određenom području teško da dođe do dovoljne količine pristupačne i hranljive hrane.
Prema klasifikaciji, najteža je faza 5 - glad, koja označava situaciju u kojoj su ispunjeni sledeću kriterijumi:
U izveštaju IPC-a o Gazi, objavljenom 12. maja, navodi se da celokupno stanovništvo živi u krizi (faza 3) i gore.
Izveštaj predviđa da će skoro 469.500 ljudi doživeti katastrofalnu prehramnbenu nesigurnost (Faza 5) u periodu od maja do septembra 2025. godine.
Kada se ovi uslovi ispune, glad obično proglašavaju UN, ponekad u saradnji sa vladom pogođene zemlje, a često zajedno sa drugim međunarodnim organizacijama za pomoć ili humanitarnim organizacijama.
Glad je uzrokovana dugotrajnim nedostatkom hrane i znači da telo ne dobija dovoljno kalorija za obavljanje najosnovnijih funkcija.
U normalnim okolnostima, telo pretvara hranu u glukozu.
Ali kada nema hrane, telo najpre razgrađuje glikogen u jetri i mišićima da bi obezbedilo glukozu za krvotok.
Kada se te rezerve iscrpe, organizam prelazi na uskladištene masti, a na kraju i na mišićnu masu da bi proizveo neophodnu energiju.
Dugotrajno gladovanje može da uzrokuje smanjenje pluća, želuca i reproduktivnih organa, a može da utiče i na mozak, što dovodi do halucinacija, depresije i anksioznosti.
Dok neki ljudi umiru od gladi, akutno neuhranjeni često umiru od komplikacija poput infekcija disajnog ili sistema organa za varenje, usled ozbiljno oslabljenog imuniteta.
Pogledajte: Fotografija deteta iz Gaze koja je obišla svet
Gladovanje takođe različito utiče na ljude.
„Ne postaje se tek tako odjednom teško neuhranjen.
„Ta deca su možda prethodno imala male boginje, upalu pluća, dijareju, ili slične bolesti", objašnjava profesorka Šarlot Rajt, počasna viša istraživačica u oblasti ljudske ishrane na Univerzitetu u Glazgovu u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).
„Deca koja su ranije bila zdrava, a sada su počela da gladuju, još uvek će imati dovoljno energije da jedu i vare hranu, ako je dostupna.
„Druga će da gube snagu".
Nedostatak hrane tokom detinjstva može da ima doživotne posledice, među kojima su oštećenje kognitivnog razvoja i zaostajanje u rastu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše zaostajanje u rastu kao poremećaj u rastu i razvoju koji nastaje kod dece usled loše ishrane, ponovljenih infekcija i nedostatka psihosocijalne stimulacije.
Takva deca su često niža rastom za njihov uzrast.
Ljudi koji pate od neuhranjenosti imaju veću verovatnoću da rode decu koja su takođe neuhranjena, podaci su Fondacije UN-a.
Unicef, dečji fond UN-a, navodi da loša ishrana tokom trudnoće može dovesti do anemije, preeklampsije, krvarenja, i smrti majke, kao i do mrtvorođenja, niske porođajne težine, izražene iscrpljenosti novorođenčeta, i kašnjenja u razvoju deteta.
Neuhranjene majke često ne mogu da proizvedu dovoljno hranljivog mleka za njihove bebe.
Pogledajte video: 'Ovo nije dovoljno' - BBC urednik u avionu iz kojeg se baca pomoć za Gazu
Dr Nuradin Alibaba iz organizacije Lekari bez granica, koja je specijalizovana za lečenje neuhranjene dece, upozorava da posledice mogu biti doživotne.
„Zaostajanje u razvoju je nepovratno, što znači da će dete ostati niskog rasta i nakon perioda neuhranjenosti, što ga stavlja u veoma nepovoljan položaj.
„Često se javljaju i trajni problemi sa učenjem, koji ne moraju da se uoče sve dok dete ne krene u školu", kaže ona.
„[Neuhranjenost] takođe suzbija imuni sistem, zbog čega su ta deca veoma sklona infekcijama.
„Važna stvar koju mnogi ljudi ne razumeju jeste da kod devojčica postoji nivo neuhranjenosti koji može da izazove neplodnost.
„A čak i ako zatrudne, te žene imaju mnogo veću veroatnoću da rode bebu koja će imati malu porođajnu težinu".
Dodatna komplikacija može biti i osteoporoza.
„Krhke kosti u kasnijem životnom dobu znače da one ne mogu da nose težinu sopstvenog tela, tako da čak i manja nezgoda ili fizički napor mogu da izazovu prelome", upozorava dr Alibaba.
„Odgovor na ovu krizu u osnovi zahteva dva pristupa.
„Prvo, mora više hrane da se doprema u Gazu, i drugo, mora da se obezbedi snabdevanje skupom terapijskom hranom", kaže profesorka Rajt.
„Hrana mora hitno da se usmeri na decu i njihove majke.
„Dojenje je najbezbednija i najhigijenskija opcija za odojčad, ali majka mora da bude nahranjena da bi mogla da nahrani bebu.
„I upravo je to stvarni izazov - osigurati da hrana zaista stigne do njih, a ne do muškaraca.
„Ključna poruka je da deca i majke moraju biti prioritet i da njima nije potrebno mnogo".
Smita Mundasad, novinarka za zdravlje BBC arapskog servisa koja je i lekarka, objašnjava da neuhranjenost može da ima mnoge razorne posledice, posebno za decu, i da lečenje nije uvek jednostavno.
U teškim slučajevima, kada neko više ne može da guta, potrebna je posebna ishrana koja se daje u bolničkim uslovima, uz „dodatno lečenje infekcija ili drugih mogućih komplikacija", navodi ona.
„U nekim slučajevima, prebrzo hranjenje ili pogrešna ishrana mogu biti opasni.
„Zato rešenje nije samo da se obezbedi hrana, već da to budu prava hrana, kao i da postoji funkcionalan zdravstveni sistem koji će tu pomoć da podrži".
Pogledajte video: 'Imao je 40 kilograma, sada jedva 10'
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Jan 51
Лаза
VANE
Ujedinjene nacije treba ukinuti jer ničemu ne služe, davno je zaboravljeno zašto su zapravo i osnovane. Ceo svet gleda, malo protestuje, ali niko ne može da se suprotstavi jednom čoveku Netanjahu, tolika moć u jednom čoveku!?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar