Usred zagušljive, prostrane hale muškarci sede u tišini, bez ičega što bi im zaokupilo pažnju osim čekanja.
Natpisi stare turističke manifestacije postavljeni iza njih, pozivaju posetioce da „istraže lepotu prirode" uz prikaz uvala i plaža na Kritu.
Ali oni koji se sada drže u nekadašnjem izložbenom centru Aji nisu došli na grčko ostrvo kao turisti.
To su migranti koji su rizikovali život da pređu more iz Libije do južne tačke Evrope, a zatim su pritovreni i lišeni prava da podnesu zahtev za azil.
Sa Krita se sada premeštaju u zatvorene centre na kopnu.
Pravo svakog čoveka da traži zaštitu ili azil, zagarantovano je zakonima Evropske unije (EU), međunarodnim pravom, pa i Ustavom Grčke.
Međutim, ranije ovog meseca grčka vlada je poništila to pravo na period od najmanje tri meseca, što je izazvalo osudu pravnika za ljudska prava.
Grčka je u „vanrednom stanju", kazao je za BBC Tanos Plevris, novi ministar za migracije.
Upozorava da će uslediti „invazija" ukoliko Evropa ne preduzme oštre mere i kaže da je potrebno odvraćati migrante.
„Svako ko dođe biće pritvoren i vraćen", naglašava ministar.
Stražari u starom izložbenom centra su migrantima zabranili da razgovaraju sa nama.
„Oni su u pritvoru", rekli su nam.
Grčku je zahvatio toplotni talas, i mnogi muškarci su bili u potkošuljama ili bez majica.
U uglovima prostorije ima nekoliko slavina, ali nema pravih tuševa, a na podu su samo prljava ćebad.
Pored vrata su kutije u kojima su donirana garderoba i igračke, ali stražari ih nisu raspakovali strahujući da će to da izazove tuču.
Tokom dva dana, videli smo samo nekoliko stotina migranata u ovoj hali, a čuli smo da dolaze iz Egipta, Bangladeša, Jemena, i Sudana.
U ćošku su sedeli dvadesetak tinejdžera i dve žene.
Međutim, kada je tokom jednog vikenda u julu stiglo 900 ljudi iz Libije, u centru je bila ogromna gužva.
Od januara do kraja juna, na Krit je stiglo više od 7.000 migranata, više od tri puta nego u 2024. godini.
U tom periodu, Fronteks, Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu, je na istočnom Sredozemlju zabeležio skoro 20.000 prelazaka, a koridor Libija-Krit je sada glavna ruta.
Krijumčari ljudi su u većoj meri počeli da šalju ljude ka Kritu nakon što je pre nekoliko godina Italija potpisala veoma kontroverzni sporazum sa Libijom, koji omogućava presretanje na moru i vraćanje migranata, uprkos brojnim dokazima o kršenju ljudskih prava.
A sredinom jula, i vlada u Atini je odlučila da preduzme oštre mere.
„Put ka Grčkoj se zatvara", rekao je premijer Kirijakos Micotakis u parlamentu, najavljujući da će svi migranti koji nezakonito uđu biti uhapšeni.
Nekoliko dana kasnije, Mustafa, dvadesetogodišnjak koji je pobegao od rata u Sudanu, je pritvoren.
Iz centra na Kritu, Mustafa je prebačen u kamp u okolini Atine poznat kao Amigdaleza.
To su redovi sivih montažnih baraka na čistini, okruženoj visokom ogradom i sigurnosnim kamerama.
„Ovde živimo kao u zatvoru", rekao mi je Mustafa kada sam uspela da stupimo u kontakt sa njim putem telefona.
„Ne dozvoljavaju nam da se krećemo.
„Nemamo ni odeću ni obuću.
„U veoma smo lošoj situaciji".
Advokati koji su obišli kamp Amigdalezu potvrdili su njegovu priču, i kažu da migrant koji su nedavno došli idu bosi po vreloj zemlji i da im se prižaju samo osnovne informacija o njihovom statusu.
Obično se državljanima Sudana odobrava azil u Evropi.
U mnogim glasovnim i tekstualnim porukama, Mustafa je ispričao kako je mesecima živeo u teškim uslovima u Libiji, čekajući priliku da pobegne.
Onda je dva dana proveo na moru sa još 38 ljudi naguranih u plastični čamac, koji je umalo potonuo.
„Nismo uspeli da stignemo do kopna zbog talasa", rekao je Mustafa.
Nakon što je preživeo tu muku, sada strahuje da će Grčka pokušati da ga vrati.
„Napustio sam moju zemlju zbog rata, ne mogu da se vratim", kaže Mustafa.
„Dolazim iz Sudana jer je u Sudanu rat, i želim zaštitu.
„Zato sam došao ovde.
„Sada ne znamo kakva nas sudbina čeka".
Ministar za migracije Tanos Plevris kaže da zastupa „tvrd" stav o migrantima.
„Jasno je da jedna zemlja ne može da prihvati toliki broj migranata a da ne reaguje", rekao je Plevris, braneći novu odluku grčke vlade.
Tvrdi da je Krit dnevno primao „hiljadu, pa i do tri hiljade ljudi iz Libije", ali da je posle intervencije Libije, broj smanjen na oko hiljadu za tri dana.
Plevris ne smatra da je obustava prijema zahteva za azil problem, ukazujući da bi izbeglice iz Sudana jednostavno mogle da ostanu u Libiji.
„Želim da budem potpuno iskren.
„Pokušavamo da nađemo ravnotežu između poštovanja njihovih prava i poštovanja prava ljudi u Grčkoj", izjavio je ministar.
„Svako ko uđe na teritoriju Grčke u naredna tri meseca zna da krši grčki zakon".
Evropska komisija kaže da ispituje ovaj potez grčke vlade.
Portparol Komisije je za BBC izjavio da je ova situacija „izuzetak", jer nagli porast dolazaka malim čamcima može da ima „bezbednosne posledice po celu Evropu".
Sličnu meru uvela je i Poljska, koja je još u martu obustavila obradu zahteva za azil na njenoj istočnoj granici, mada primenjuje određene izuzetke.
Grčka je, podsećanja radi, i ranije obustavila prijem zatheva za azil 2020. godine tokom povećanog priliva ljudi sa teritorije Turske.
Određene obaveze država po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima mogu da se stave van snage u „vreme rata ili druge javne vanredne situacije koja ugrožava opstanak nacije".
Da li trenutna situacija predstavlja tako ozbiljnu pretnju za Grčku i Poljsku je veoma sporno pitanje.
„Taj član se primenjuje u slučaju rata ili masovnog ustanka", objašnjava Dimitris Furakis, advokat koji radi sa migrantima na Kritu i uočava zabrinjavajući trend širom Evrope.
Upozorava da će se i pritvorski centri ubrzo popuniti, jer je, kako kaže, „lako reći da će migranti biti vraćeni, ali to je izuzetno teško sprovesti".
„Mislim da je ova odluka potpuno protivzakonita.
„To je veoma veliki korak, veoma pogrešan korak.
„Najbolje što sada mogu da urade jeste da je odmah povuku", kaže advokat.
BBC reporter se predstavio kao migrant i saznao kako izgleda mreža krijumčarenja ljudi:
Porast dolazaka čamcima podudario se sa početkom turističke sezone na Kritu kada su plaže i barovi puni posetilaca, a ministar za migracije kaže da je njegov prioritet da zaštiti turističku industriju.
„Nikada nisam video nijednog migranta", priznaje Andreas Lugijakis, vlasnik restorana u slikovitom selu Paleohori na južnoj obali Krita.
Kaže da čamci uglavnom pristižu na malo ostrvo Gavdos.
Čak i sama priča o dolascima migranata negativno utiče na posao, dodaje on.
„Naravno da nam je žao tih ljudi, ali... ljudi misle da je ovo mesto puno imigranata i da nema mesta na plažama, da je sve zauzeto", kaže Andreas.
„Samo smo zabrinuti za naš posao i za naše porodice".
Obustava obrade zahteva za azil deo je sveobuhvatnijih mera protiv nezakonitih migranata
Ministar za migracije planira da u zatvor smesti sve koji ne napuste Grčku kada im se odbije zahtev za azil i da uvede nošenje nanogica.
Takođe je najavio „ozbiljnu reviziju" socijalnih usluga migrantima.
Pozivajući se na razgovore u Libiji, Plevris tvrdi da „milioni" ljudi u severnoj Africi čekaju da pređu u Evropu, i kaže da bi druge države trebalo da budu zahvalne zbog njegove odlučnosti.
„Treba da znate da ako države na spoljnim granicama EU ne preduzmu oštre mere, ond će sav ovaj priliv migranata biti usmeren ka vašim društvima", upozorava Plevris.
„Grčka je to govorila i ranije, ali tada nas niko nije slušao".
Svakog dana u suton grčka obalska straža sprovodi grupe migranata do luke na Kritu i ukrcava ih na noćni trajekt za Atinu.
Kada se početkom jula broj dolazaka povećao, imali su problem da ih sve smeste u trajekt.
Ministar tvrdi da je obustava prijema zahteva za azil privremena mera, koja će trajati najverovatnije samo tokom leta.
Čini se da su jaki vetrovi, a ne odlučnost grčke vlade za sada usporili dolazak čamaca.
Ali ova odluka stvara zabrinutost zbog toga što vlasti mogu tako lako da ponište osnovno ljudsko parvo u ime bezbednosti.
Takođe otvara mnoga važna pitanja za ljude poput Mustafe iz Sudana, koji su pobegli od rata, a sada su pritvoreni u Evropi.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar