Jedan novi fenomen širi se društvenim mrežama koji je pomalo težnja za posebnim odnosima u vezi, a pomalo bajka.
Da li on osnažujući, bezazlena zabava ili nešto zlokobnije?
Navikli smo da gledamo staromodna udvaranja u visokom društvu u TV serijama kao što su Bridžerton, Gusari i Pozlaćeno doba.
Ali sada je fascinacija viteštvom iz istorijskih serija prerasla u omiljeni brzo narastajući fenomen Generacije Z na društvenim mrežama: takozvani „tretman princeze“.
U slučaju da ste bili suviše zauzeti odlascima na balove u bleštavim palatama da biste pratili najnoviji trend u dejtingu kao stvoren za foto-aparate, tretman princeze odnosi se na razne gestove navodno dostojne bajki koje čine partneri žena.
Među njima su donošenje kafe u krevet, cveće svakog petka, plaćanje pedikira i otvaranje vrata.
U objavama na društvenim mrežama, tretman princeze obično je u kontrastu sa „najosnovnijim minimumom“ (zamislite samo: najminimalnija očekivanja komunikacije i nezaboravljanje rođendana).
I, naravno, takav tretman je izričito klikabilan: platforme društvenih mreža sve više pretvaraju lične činove nežnosti u javne.
Ali koliko je to zapravo zdravo?
Da li je tretman princeze osnažujući, bezazlena zabava ili zlokobna vrsta turbo tradicionalne supruge?
Skoro 130.000 objava na Instagramu okupljeno je pod heštegom #princesstreatment.
U središtu ovog trenda nalazi se influenserka iz Jute Kortni Palmer, samoproklamovana „princeza domaćica“, čiji TikTok, pogledan 7,6 miliona puta, izlaže kontroverzna očekivanja od njenog supruga.
„Kad sam u restoranu sa mužem, ne razgovaram sa hostestom, ne otvaram vrata i ne naručujem hranu“, kaže ona.
Neki kritičari tvrde da je ovo više ponašanje jedne zatvorenice nego princeze.
Ema Bedington je u Gardijanu to nazvala „teranjem na povraćanje“ i „uznemirujućim“.
A opet tretman princeze ima odjeka, posebno u Americi.
U vreme kad zabavljanje može da deluje transakciono i često zbunjujuće, staromodna romansa ume da deluje kao nešto posebno, kaže Majka Majer, jedna od najvećih influenserki etikecije na Instagramu.
Za Majer, koja ima više od 650.000 pratilaca na Instagramu, suština tretmana princeze je manje u materijalizmu a više u emocionalnoj pažnji.
„Fantazija o 'obaranju s nogu' zadovoljava univerzalnu želju za elegancijom, poštovanjem i pažnjom“, kaže Majer za BBC.
Uz novi film o Daunton Ebi koji će se pojaviti ove jeseni, i heroinu nove serije Lene Danam na Netfliksu Previše (Too Much) koja sanjari o tome da joj se udvara neko u stilu gospodina Darsija, ne može se poreći postojanje apetita za opisima staromodne romanse u visokom društvu.
Navedeni Bridžerton, Gusari i Pozlaćeno doba, Krunu da i ne pominjemo - oživeli su interesovanje za staromodnim udvaranjem i učinili romantizovane verzije istorijskih udvaranja u visokom društvu pristupačnim publici striming servisa.
Ove istorijske drame su „apsolutno“ uticale na pitanja njegove publike u vezi sa etikecijom prilikom zabavljanja, kaže ekspert za etikeciju Danijel Post Sening, autor Manira u digitalnom svetu.
„Naše priče utiču na to kako pokušavamo da razlučimo naše emocije“, kaže Sening, koji je pra-praunuk doajenke osobenosti stila Emili Post.
Uprkos tome što su se oslobodili potčinjenosti pre skoro 250 godina, Amerikanci su odavno očarani kraljevskom porodicom.
Kad je kraljica Viktorija bila krunisana 1837. godine, SAD je zahvatila „Viktorijina groznica“, Amerikanke su želele da znaju sve o njoj, sve do njenih čelzi čizama, kaže Arijana Černok, profesorka istorije sa Univerziteta u Bostonu.
Sredinom 20. veka, Diznijeva animirana Pepeljuga i televizijski prenos krunisanja kraljice Elizabete II dodatno su potpomogli u popularizaciji pripadnica kraljevske porodice.
A danas?
„Amerikance zanimaju članovi kraljevske porodice u 20. i 21. veku zato što su i Amerikanci postali igrači u okviru Kraljevske porodice“, Černok kaže za BBC.
Volis Simpson, razvedena pripadnica visokog društva iz Pensilvanije -1936. godine se našla u središtu ustavne krize kad je kralj Edvard VIII abdicirao da se bi oženio njome.
Decenijama kasnije, brak princa Harija sa Kalifornijkom Megan Markl (sada vojvotkinjom od Saseksa) podgrejalo je pažnju Amerike.
I, dodaje, Černok, princeza Dajana, iako Britanka, postala je „princeza iz naroda“ sa druge strane Atlantika zbog njenog humanitarnog rada i slave.
„Dajana je imala ogromno sledbeništvo u Americi“, kaže Černok.
„Štaviše, čak je razmatrala da se preseli u Ameriku, zato što je oduvek osećala da je više podržavaju tamo.“
Mnogi Amerikanci su fascinirani kraljevskom porodicom upravo zato što nije njihova, tvrdi Černok.
Monarhija lebdi iznad okršaja američke politike poput nekakve fantazije.
„Kraljice i princeze pružaju fuziju između privatnog i javnog koja je nedostupna ženama u Americi, sa težinom i političkom ulogom koja nije uporediva sa našim američkim slavnim ličnostima“, kaže ona.
Nakon što se svet preselio na onlajn medije i društvene platforme, fascinacija javnosti životima bogatih i kraljeva (i kao stvarnim ličnostima, i kao fiktivnim likovima) samo je rasla.
Međutim, dok se fiktivni opisi i influenseri sa društvenih mreža usredsređuju na raskoš i lagodni život, princeze iz stvarnog života takođe imaju ogromnu meku moć, koja im omogućuje da budu veliki igrači kad je u pitanju diplomatija.
„Biti princeza je težak posao“, tvrdi Černok.
Tretman princeze je neka vrsta pogrešnog naziva, onda.
Umesto da opisuje životni stil princeze, čini se da je to spin društvenih mreža na viteštvo, kaže Sening.
U originalnom srednjevekovnom kontekstu, viteštvo je bilo viteški sistem sa kodeksom ponašanja.
Ali u savremenoj istoriji, viteštvo označava muško tradicionalno i učtivo ponašanje prema ženama, za koje neki učenjaci tvrde da je dodatno učvršćivanje tradicionalnih rodnih uloga i manifestacija „dobroćudnog patrijarhata“.
S druge strane, kaže Majer, prosti činovi kao što je izvlačenje stolice ili praćenje nekoga kući može da da do znanja da vam je stalo do vašeg partnera ili osobe sa kojom ste izašli.
„Formalnost donekle usporava stvari, pruža prostor za divljenje i dodaje sloj magije“, tvrdi ona.
Dovoljno bezazleno, dakle?
Uspon tretmana princeze pokrenuo je novu raspravu, ali Černok kaže da ta rasprava nije ništa novo.
Društvo odavno koristi motiv princeze da istraži ideje ženstvenosti i pristojnosti.
„Rasprava o tretmanu princeze je referendum o ulogama žena u društvu i nikad neće postojati samo jedno viđenje toga“, kaže ona.
Ova rasprava samo je najnovija u dugom nizu izuzetno rodno orijentisanih diskursa o vezama i stiže za petama prošlogodišnje groznice o tradicionalnoj supruzi.
Tradicionalne supruge, iliti žene koje prihvataju i promovišu tradicionalne rodne uloge, zaokupile su njihove pratioce nostalgičnim (često plavokosim, bukoličkim) portretima života domaćice.
Ova dva trenda imaju upečatljive paralele, kao što je to Roling Stoun primetio nedavno: „Da li je 'tretman princeze' prelazna droga na koje su tradicionalne supruge sve vreme čekale?“
Tretman princeze i njeno slično oslanjanje na nostalgiju pokrenulo je vlastiti razgovor o moći.
Zašto se zaustaviti na tijari kad možete da zahtevate „tretman kraljice“?
Možda je onima naklonjenima ideji o tradicionalnim suprugama nagoveštena pasivnost uloge princeze ono što je privlačno.
Titula kraljice nosi „balast političke“ konotacije, sugeriše Černok, dok je princeza definisana kroz ružičasta sočiva mladosti, romansu i Diznijevu fantaziju.
A opet, dok tretman princeze može da deluje kao rebrendiranje retrogradnih rodnih uloga, Černok ističe da, na nekom nivou, privlačnost princeza proističe iz njihove snage.
„Kad se devojčice igraju princeza“, kaže ona, „one traže dopuštenje da komanduju.“
Ili im možda uopšte ni ne treba dozvola za to.
Na kraju krajeva, ako su žene te koje pišu o tretmanu princeze na društvenim mrežama, zar nisu onda one te koje vode glavnu reč?
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar