Pre neki dan, dok sam obavljala kućne poslove, dala sam najmlađem detetu očev Ajped da se zabavi.
Međutim, posle izvesnog vremena sam osetila nelagodu, jer nisam ispratila koliko je vremena proveo ispred ekranom, niti kakav sadžaj je gledao. Zato sam mu rekla da je vreme da odloži uređaj.
Pobesneo je.
Vikao je, ritao se, grčevito je držao Ajped, i pokušavao da me odgurne snagom besnog deteta mlađeg od pet godina.
Priznajem da to nije bio moj najsjajniji trenutak kao roditelja, a njegova burna reakcija me zaista uznemirila.
Moja starija deca se već snalaze u svetu društvenih mreža, virtuelne realnosti i onlajn igrica, što me takođe ponekad brine.
Čujem kako se međusobno zadirkuju da je vreme da se „dodirne trava", što u njihovom žargonu znači ostavii digitalni svet i izaći napolje.
Pokojni Stiv Džobs, koji je bio izvršni direktor kompanije Epla kada je predstavljen Ajped, bio je poznat po tome što njegovoj deci nije dozvoljavao da ga koriste.
Bil Gejts je takođe izjavio da je njegovoj deci ograničio pristup tehnologiji.
Vreme provedeno ispred ekrana postalo je sinonim za loše stvari, i smatra se uzrokom porasta depresije mladih, problema u ponašanju i nedostatka sna.
Poznata naučnica u oblasti neurologije, baronesa Suzan Grinfild, čak tvrdi da internet i video-igrice mogu da imaju štetne posledice po mozak adolescenata.
Još 2013. godine uporedila je negativne uticaje prekomernog vremena ispred ekrana sa ranim danima klimatskih promena, značajnom promenom koju ljudi tada nisu shvatili ozbiljno.
Danas je mnogi shvataju ozbiljno.
Međutim, upozorenja o mračnoj strani digitalnog sveta možda ne otkrivaju celokupnu sliku.
Autorski tekst u britanskom medicinskom časopisu British Medical Journal navodi da tvrdnje baronese Grinfild o uticaju ekrana na mozak „nisu utemeljene na pravednoj naučnoj proceni dokaza... i da dovode u zabludu i roditelje i druge ljude".
A druga grupa britanskih naučnika tvrdi da nedostaju konkretni naučni dokazi o negativnom uticaju ekrana.
Dakle, da li grešimo što brinemo i ograničavamo našoj deci pristup tabletima i pametnim telefonima?
Profesor psihologije Pit Ečels je jedan od naučnika koji tvrde da nedostaju dokazi o štetnosti ekrana.
Analizirao je stotine studija o vremenu provedenom ispred ekrana i mentalnom zdravlju, zajedno sa velikim brojem podataka o mladima i njihovima navikama o uptrebi ekrana.
U knjizi Unlocked: The Real Science of Screen Time (Otključano: Prava nauka o vremenu ispred ekrana), tvrdi da je nauka na osnovu koje su izvedeni zaključci koji su privukli pažnju ljudi mešavina raznih stvari i, u mnogim slučajevima, pogrešna.
„Konkretni naučni dokazi koji bi potkrepili priče o užasnim posledicama vremena provedenog ispred ekrana jednostavno ne postoje", piše on.
Slično je pokazalo i istraživanje Američkog psihološkog udruženja iz 2021. godine.
Četrnaest autora sa različitih univerziteta širom sveta analiziralo je 33 studije objavljene između 2015. i 2019. godine.
Utvrođeno je da upotreba ekrana, među kojima su pametni telefoni, društvene mreže i video-igrice, ima „mali uticaj na probleme mentalnog zdravlja".
I dok neke studije ukazuju da plava svetlost, poput one koju emituju ekrani, otežava uspavljivanje jer suzbija hormon melatonin, pregled 11 studija iz celog sveta urađen 2024. godine nije pronašao sveobuhvatne dokaze da svetlost ekrana u poslednjem satu pre spavanja otežava uspavljivanje.
Jedan od ključnih problema je taj što se većina podataka o vremena provedenom ispred ekrana zasniva na samoprocen tog vremena, ukazuje profesor Ečels.
Drugim rečima, istraživači jednostavno pitaju mlade koliko misle da provode vremena ispred ekrana i šta se sećaju da su se tada osećali.
On takođe ističe da postoji milion načina za tumačenje ovih ogromnih količina podataka.
„Moramo da budemo oprezni kada posmatramo uzročnu vezu", kaže on.
Kao primer navodi statistički značajan porast prodaje sladoleda i simptoma raka kože tokom leta.
Oba trenda su povezana sa toplijim vremenom, ali nisu uzročno povezana, jer sladoled ne izaziva rak kože.
On se priseća i istraživačkog projekta koji je nadahnuo lekar opšte prakse.
Taj lekar je primetio dve stvari: prvo, imao je sve više razgovora sa mladima o depresiji i anksioznosti, i drugo, video je da su mnogi mladi ljudi u čekaonicama koristili telefone.
„Zato smo odlučili da sarađujemo sa tim lekarom.
„Rekli smo: Hajde da to ispitamo, možemo da koristimo podatke da pokušamo da razumemo tu vezu", objašnjava Ečels.
Iako su upotreba telefona i simptomi mentalnih problema bili povezani, postojao je važan dodatni činilac: koliko su vremena oni koji su bili depresivni ili anksiozni provodili sami.
Na kraju, studija je otkrila da je usamljenost, a ne samo vreme provedeno ispred ekrana, bila uzrok njihovih problema sa mentalnim zdravljem.
Takođe nedostaju informacije o samoj prirodi vremena provedenog ispred ekrana.
Sam pojam „vreme provedeno ispred ekrana" je previše neodređen, tvrdi profesor Ečels.
Da li je to bilo vreme uz sadržaje koji podižu raspoloženje?
Da li je bilo korisno? Informativno?
Ili je bio damskroling (doomscrolling), opsesivno pregledavanje loših vesti i sadržaja?
Da li je mladi čovek to vreme proveo sam, ili je razgovarao sa prijateljima na internetu?
Svaki od ovih činilaca stvara drugačije iskustvo.
Studija američkih i britanskih istraživača analizirala je 11.500 snimaka mozga dece uzrasta od devet do 12 godina, zajedno sa procenama njihovog zdravstvenog stanja i vremenu provedenom ispred ekrana koje su sami prijavili.
Iako su obrasci upotrebe ekrana bili povezani sa promenama u načinu povezivanja moždanih regija, studija nije pronašla dokaze da je vreme provedeno ispred ekrana povezano sa lošim mentalnim zdravljem ili kognitivnim problemima, čak ni među onima koji su ispred ekrana provodili nekoliko sati dnevno.
Studiju, koja je sprovedena od 2016. do 2018. godine, nadgledao je profesor Endrju Pšibilski sa Univerziteta u Oksfordu, koji proučava uticaj video-igrica i društvenih mreža na mentalno zdravlje.
Njegove recenzirane studije pokazuju da i video-igre i društvene mreže mogu da poboljšaju blagostanje, a ne da ga narušavaju.
„Ako mislite da ekrani zaista negativno menjaju mozak, to bi se jasno videlo u velikim skupovima podataka poput tog", kaže profesor Ečels.
„Ali takvog signala nema... tako da ideja da ekrani stalno menjaju mozak i trajno mu štete ne deluje kao tačna".
Sličan stav ima i profesor Kris Čembers, šef odseka za stimulaciju mozga na Univerzitetu u Kardifu, u Velsu, koji je citiran u knjizi profesora Ečelsa.
„Bilo bi očigledno da je došlo do pada [kognitivnih sposobnosti].
„Bilo bi lako pogledati poslednjih, recimo, 15 godina istraživanja…
„Da je naš kognitivni sistem toliko osetljiv na promene u okruženju, ne bismo bili ovde.
„Odavno bismo bili odabrani za izumiranje".
Ni profesor Pšibilski ni profesor Ečels ne osporavaju ozbiljnu pretnju određenih štetnih uticaja interneta, kao što su vrbovanje maloletnika ili izloženosti eksplicitnom i nasilnom sadržaju.
Ali obojica smatraju da trenutna rasprava o vremenu koje se provodi ispred ekrana nosi rizik da se to još više radi u tajnosti.
Profesor Pšibilski je zabrinut zbog argumenata koji se koriste za ograničavanje upotrebe uređaja, pa čak i njihove zabrane.
Smatra da što se vreme ispred ekrana strože kontroliše, veća je verovatnoća da postane „zabranjeno voće" za decu.
Sa ovim mišljenjem mnogi nisu saglasni.
Britanska organizacija Smartphone Free Childhood (Detinjstvo bez pametnih telefona) kaže da je već 150.000 ljudi potpisalo njihovu inicijativu za zabranu pametnih telefona deci mlađoj od 14 godina i odlaganje pristupa društvenim mrežama do 16. godine.
Džin Tvenž, profesorka psihologije na Državnom univerzitetu u San Dijegu u Sjedinjenim Državama (SAD), kaže da nije imala nameru da dokaže da su društvene mreže i pametni telefoni „strašni" kada je počela da istražuje porast depresije među američkim tinejdžerima.
Ali je otkrila da su oni jedini zajednički imenilac.
Danas veruje da decu treba odvojiti od ekrana i poziva roditelje da što duže odlažu pristup pametnim telefonima njihovoj deci.
„Mozak deteta je razvijeniji i zreliji u 16. godini", tvrdi ona.
„A društveno okruženje u školi i grupama prijatelja je mnogo stabilnije u 16. nego u 12. godini".
Iako je saglasna da su mnogi podaci o upotrebi ekrana među mladima zasnovani na vremenu koji su sami prijavili, Tvenž vrdi da to ne umanjuje istinitost dokaza.
Danska studija objavljena 2024. godine obuhvatila je 181 dete iz 89 porodica.
Tokom dve nedelje, polovina dece je imala ograničenje od najviše tri sata ispred ekrana nedeljno, i morali su da predaju njihove pametne telefone i tablete.
Zaključeno je da smanjena upotreba digitalnih uređaja pozitivno utiče na psihološke simptome kod dece i adolescenata, kao i da podstiče društveno ponašanje.
Međutim, autori studije su naglasili da su potrebna dodatna istraživanja.
A britanska studija, u kojoj su učesnici vodili dnevnik o vremenu ispred ekrana, pokazala je da je veća upotreba društvenih mreža povezana sa većim osećajem depresije kod devojčica.
„Uzmite tu formulu: Više vremena provedenog na mreži, obično sami sa ekranom, manje sna; manje vremena provedenog sa prijateljima uživo.
„To je užasna formula za mentalno zdravlje", kaže profesorka Tvenž.
„Ne znam zašto je to uopšte sporno".
Profesor Ečels i ja razgovaramo putem video-četa.
Jedno od njegove dece i pas povremeno ulaze i izlaze iz kadra.
Pitam ga da li ekrani zaista menjaju dečji mozak, a on se smeje i objašnjava da sve menja mozak i da tako ljudi uče.
Ipak, saoseća sa roditeljima koji su zabrinuti zbog mogućih štetnih posledica.
Roditeljima svakako nije od pomoći to što nema jasnih smernica i što su rasprave o ovoj temi pune predrasuda i ličnih sudova.
Dženi Radeski, pedijatarka sa Univerziteta Mičigena u SAD-u je sve sažela u govoru na skupu dobrotvorne fondacije Dana.
„Kod roditelja su sve prisutnije kritika i subjektivno mišljenje", rekla je ona.
„Izgleda da mnogo toga o čemu ljudi pričaju više izaziva osečaj krivice kod roditelja nego što objašnjava ono što istraživanja mogu da nam kažu", dodaje ona.
„A to je pravi problem".
Iako me je u trenutku uznemirila burna reakcija mog najmlađeg deteta zbog Ajpeda, kasnije sam shvatila da je slično reagovao i u situacijama koje nisu povezane sa ekranima, kao na primer kad je igrao žmurke sa braćom i nije želeo da ide na spavanje.
Tema vremena koje deca provode ispred ekrana se često pominje u razgovorima sa drugim roditeljima.
Neki od nas su stroži, neki blaži po tom pitanju.
Zvanične preporuke su trenutno nedosledne.
Ni Američka akademija za pedijatriju niti Kraljevski koledž za pedijatriju i zdravlje dece u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) ne preporučuju konkretna vremenska ograničenja za decu u pogledu upotrebe ekrana.
S druge strane, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) savetuje da deca mlađa od godinu dana uošte ne provode vreme ispred ekrana, i ne više od sat vremena dnevno za decu mlađu od četiri godine (mada, kada se pažljivo pročita dokument, vidi se da je primarni cilj da se podstakne fizička aktivnost).
Veći problem je što nema dovoljno naučnih dokaza da bi mogla da se sačini konačna preporuka, zbog čega je naučna zajednica podeljena uprkos snažnom društvenom pritisku da se deci ograniči pristup tehnologiji.
A bez utvrđenih smernica, da li stvaramo nejednake uslove za decu – onu koja su već dobro ovladala tehnologijom do odrasle dobi, i onu koja nisu i samim tim su ranjivija?
U svakom slučaju, ulog je veliki.
Ako ekrani zaista štete deci, mogle bi da prođu godine pre nego što nauka to i dokaže.
A ako se na kraju zaključi da nisu štetni, znači da smo potrošili vreme, energiju, i novac i pokušavali da decu udaljimo od nečega što može da bude izuzetno korisno.
U međuvremenu, tehnologija se neprestano razvija.
Ekrani evoluiraju u nosive uređaje poput pametnih naočara, na društvenim mrežama se stvaraju manje zajednice korisnika koji dele slična interesovanja i ostvaruju dublje veze, i ljudi koriste četbotove veštačke inteligencije za rešavanje domaćih zadataka pa čak i za terapiju.
Tehnologija je već toliko prisutna u našim životima, bez obzira na to da li deci dozvoljavamo ili ne da joj pristupe.
Ilustracije: Džodi Lai
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar