Četvorica bivših vojnika britanskih specijalnih snaga postavili su rekord popevši se na Mont Everest za manje od pet dana bez privikavanja na planinu, u sklopu brzinske ekspedicije kontroverzno potpomognute gasom ksenonom.
Tim kojem su asistirala šestorica šerpasa popeli su se na najviši vrh 21. maja rano ujutro.
Da bi se unapred aklimatizovali na malu količinu kiseonika na velikim visinama koristili su ksesnon.
Alpinisti obično provedu šest do osam nedelja na Mont Everestu pre nego što se popnu na sam vrh.
Organizatori su rekli da je tako brz uspon omogućila upotreba ksenona.
Ali naučna potka upotrebe ovog gasa ostaje osporavana i mnogi u planinarskom poslu je kritikuju.
Iako ova ekspedicija predstavlja rekordni uspon na Mont Everest bez aklimatizacije na Himalaje, to nije najbrže vreme uspona na Mont Everest svih vremena.
Taj rekord i dalje pripada Lakpi Gelu Šerpi, koji se 2003. godine popeo iz baznog kampa na vrh za 10 sati i 56 minuta, ali je to učinio posle aklimatizacije na planinu.
„Krenuli su popodne 16. maja i stigli na vrh ujutro 21. maja, za šta im je trebalo četiri dana i otprilike 18 sati", rekao je za BBC organizator ekspedicije Lukas Furtenbah.
Četvorica bivših vojnika, među kojima je bio ministar za veterane Alister Karns, spavali su šest nedelja u specijalnom šatoru u Velikoj Britaniji, pre nego što su otputovali u Nepal da bi se lakše aklimatizovali na smanjeni nivo kiseonika na velikim visinama.
Potom su odleteli do baznog kampa na Mont Everestu i odmah započeli da se penju, rekao je Furtenbah.
Alpinisti obično provedu čitave nedelje penjući se i spuštajući se između baznog i viših kampova pre nego što pređu poslednju deonicu do vrha.
Oni to moraju da urade da bi se navikli na ređe nivoe kiseonika na većim planinskim visinama.
Na deonici iznad 8.000 metara, poznatoj kao Zona smrti, dostupni kiseonik je samo trećina onoga što udišemo na nivou mora.
Ali četvorica Britanaca iz tima nisu uradili ništa od toga.
„Tim je prošao tromesečni program aklimatizacije na simuliranoj visini pre nego što je stigao u Nepal", rekao je Furtenbah.
Simulirana visina je stvorena u nečemu poznatom kao hipoksični šatori iz kojih se isisava kiseonik uz pomoć generatora, dovodeći ga na nivoe prisutne na velikim planinskim visinama.
Potom su alpinisti udisali gas ksenon na klinici u Nemačkoj dve nedelje pre ekspedicije, rekao je Furtenbah.
Ksenon je gas koji se isprva koristio za opštu anesteziju prilikom medicinskih zahvata.
„On pomaže da se telo zaštiti od visinske bolesti", rekao je on.
Neki naučnici tvrde da ksenon pojačava proizvodnju proteina zvanog eritropoietin koji se bori protiv hipoksije, stanja koje nastane kad telo ne dobije dovoljno kiseonika.
Oni kažu da on to postiže povećanjem broja crvenih krvnih zrnaca koji sadrže hemoglobin, koji prenosi kiseonik po telu, ali to ostaje osporavana tema i mnogi kažu da je neophodno još studija.
Neki u alpinističkoj industriji savetuju da se ne udiše ksenon.
„Prema aktuelnoj literaturi, ne postoje dokazi da udisanje ksenona poboljšava performanse na planini, a neodgovarajuća upotreba može biti opasna", rekla je u saopštenju u januaru Međunarodna federacija za alpinizam i planinarenje.
„Aklimatizacije na visine je složen proces koji utiče na razne organe i sisteme kao što su mozak, pluća, srce, bubrezi i krv u različitoj meri, i nije do kraja shvaćena."
„Sa fiziološkog stanovišta, jedan jedini jednokratni lek ne može biti ključ za poboljšanu aklimatizaciju ili pojačanu performansu."
Adrijan Bolindžer, koji vodi drugi tim za ekspedicije na Mont Everest sa kineske strane na severu, takođe primorava klijente da prođu pred-aklimatizacioni trening kao što je upotreba hipoksičnih šatora da bi skratio vreme provedeno na planini.
Ali on se protivi upotrebi ksenona.
„Ako promovišete ksenon kao pojačivač performansi, ali istovremeno niste voljni da istražite šta to znači za fer igru i integritet na planini, to je onda problem", rekao je on za BBC.
„Ljudi se hvataju prečica umesto da obave pravi posao aklimatizacije i obuke."
Furtenbah kaže da to ima svojih prednosti.
„Kraća ekspedicija ostavlja manji karbonski otisak i donosi manje štete po životnu sredinu", kaže Furtenbah.
„I bezbednije je za alpiniste zato što mogu sa se popnu ne planinu dobrog zdravlja i manje su izloženi rizicima od velikih visina i planinskim opasnostima za kraće vreme u poređenju sa aklimatizacijom na planinu."
Sada kada je britanski tim izveo rekordni uspon na Mont Everest, vodiči ekspedicija veruju, a neki od njih se čak i brinu, da bi ovaj metod mogli da počnu da koriste i drugi alpinisti.
„Ako se to bude dogodilo, onda će to svakako izvršiti direktan, negativan uticaj na turističku industriju jer će značajno smanjiti dužinu vremena koju planinari provode na planini", kaže Damber Paradžuli, predsednik Udruženja vodiča ekspedicija Nepala.
„Takođe, aklimatizacija na planine je osnovno pravilo planinarenja. Ako se to ne radi, onda vlasti ne bi smele da im izdaju potvrde da su se zapravo popeli na planinu."
Zvaničnici Ministarstva za nepalski turizam rekli su da nisu znali da se britanski tim popeo na vrh bez aklimatizacije na Mont Everest.
„Sada kada znamo za to, razgovaraćemo o tom problemu i doneti odluke o našim budućim postupanjima", rekao je za BBC Narajan Regmi, generalni direktor nepalskog Ministarstva za turizam.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar