Dva dana pre američko-ruskog samita o Ukrajini na Aljasci, evropski lideri su upozorili da ukrajinske granice „ne smeju da se menjaju na silu".
„Narod Ukrajine mora da ima slobodu da odluči o sopstvenoj budućnosti", naveli su evropski lideri u saopštenju.
Principi „teritorijalnog integriteta" moraju da budu poštovani i „međunarodne granice ne smeju da se menjaju na silu", dodali su.
Saopštenje je potpisalo 26 od 27 lidera Evropske unije.
Među potpisnicima nije Viktor Orban, premijer Mađarske, koji se zadržao prijateljske odnose sa Rusijom i koji je više puta pokušao da blokira EU pomoć Ukrajini.
Saopštenje odražava zabrinutost evropskih država, posebno onih koje se graniče sa Rusijom ili se i dalje sećaju vremena sovjetske okupacije, a koje veruju da Rusija u budućnosti može biti direktna pretnja.
Poslednjih godina, Švedska i Finska su ušle u NATO, baltičke države su ponovo uvele obavezno služenje vojnog roka, dok je Poljska izdvojila milijarde da postavi prepreke na granici sa Rusijom.
Evropske države imaju dugu istoriju prekrajanja granice tokom krvavih ratova i izuzetno su zabrinute mogućnošću da bi Amerika mogla da dozvoli da se to dogodi Ukrajini.
Priznanje ruskog suvereniteta nad teritorijama koje su nasilno osvojene nije opcija za EU, kažu iz bloka.
Ipak, ideja da se neki od ukrajinskih regiona koji su trenutno pod ruskom kontrolom neće vratiti pod vlast Kijeva sve više dobija na značaju.
Američki predsednik Donald Tramp ističe da će bilo kakav mirovni sporazum uključiti „neku razmenu" teritorija.
Prema ovakvom planu, Rusija bi navodno preuzela ceo region Donbasa u istočnoj Ukrajini, koji se sastoji od Luganska i Donjecka, i zadržala poluostrvo Krim, koje je anektirala 2014.
U zamenu bi se odrekla Hersonske i Zaporoške oblasti koje je delimično okupirala.
Mark Rute, šef NATO-a, rekao je prošle nedelje da iako neke od ukrajinskih teritorija mogu na kraju da završe pod kontrolom Rusije, neće biti formalno priznate kao deo ruske države.
„Agresorski rat Rusije protiv Ukrajine ima šire posledice po evropsku i međunarodnu bezbednost", poručili su evropski lideri.
Potreban je „pravedan i trajni mir", dodaju.
Ukrajina je sposobna da „efikasno brani sama sebe", kažu lideri evropskog bloka.
Obećali su i da će nastaviti da pružaju vojnu pomoć Kijevu, koji ima pravo na „samoodbranu".
„Evropska unija ističe da Ukrajina ima pravo da izabere sopstvenu sudbinu i nastaviće da je podržava na putu ka EU članstvu", poručuje se u saopštenju.
Narušavajući jedinstvo deklaracije, na dnu stranice, manjim fontom, piše: „Mađarska se ne pridružuje ovom saopštenju".
U objavi na društvenim mrežama, mađarski premijer Viktor Orban napisao je da nije podržao saopštenje jer pokušava da stvori uslove za sastanak na koji EU nije pozvana.
Poručio je evropskim liderima da ne daju „uputstva sa klupe (za rezrevne igrače)".
Pozvao je EU da organizuje sopstveni samit sa Rusijom, iako evropski lideri izbegavaju direktne razgovore sa Moskvom od kada je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.
Tramp je 11. avgusta otkrio da je pitao Orbana za mišljenje da li Ukrajina ima šanse da pobedi Rusiju na bojnom polju.
„Pogledao me je kao da mi poručuju 'Koliko glupo pitanje'", rekao je Tramp, sugerišući da Orban veruje da će Rusija nastaviti da vodi rat dok ne pobedi protivnika.
EU lideri bi trebalo da razgovaraju sa Trampom 13. avgustam dva dana uoči najavljenog susreta sa Putinom na Aljasci.
Oni se nadaju da će uspeti da stave bezbednost evropskog kontinenta i Ukrajine u prvi plan, u trenutku kada raste zabrinutost da bi mir nametnut Ukrajini mogao da bude „ni pravedan ni trajan".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 4
Goran
Zemlja čudesa
Naravno, osim ako nisi SFRJ ili kasnije Srbija. Onda je to sasvim u redu.
Steva
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar