Pariz, početak 20. veka.
U kafeima se okupljaju umetnici, istovremeno opčinjeni i zgroženi brzinom modernog sveta.
Dok piju i razgovaraju unedogled o umetnosti, jedan mladi pesnik crta portet poznanika, slikara Pabla Pikasa.
Bio je to Rastko Petrović - književnik, slikar, likovni kritičar, diplomata i neumorni tragalac za novim iskustvima.
Za 51 godinu koliko je živeo, Petrović je prošao put od beogradskog gimnazijalca do umetnika i diplomate, poštovanog u Parizu, Vašingtonu, ali i u dalekim predelima Afrike.
„Bio je pesnik za koga je ljudska utroba i fiziologija bila jednako fascinantna kao i najviša duhovna postignuća.
„Njegova poezija nastojala je da obuhvati sve što čini čoveka, čak i ono što bismo ponekad voleli da zaboravimo ili zanemarimo", ukazuje Branko Vraneš, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpkom.
Rastko Petrović je pisao romane, pesme, poeme, putopise, eseje, likovne i književne kritike, drame.
Najznačajnija dela su mu romani Burleska gospodina Peruna boga groma, Ljudi govore, Dan šesti, kao i zbirka pesama Otkrovenje.
Njegova pojava predstavlja prekretnicu u srpskoj književnosti, kaže Aleksandra Matić, profesorka na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, za BBC na srpskom.
„Doneo je novo shvatanje kulturne tradicije i mogućnosti za njeno širenje u nove, neistražene imaginativne prostore."
Istovremeno je preuzimao moderne evropske ideje toga vremena i povezujući ih sa sopstvenom tradicijom, slovenskom mitologijom i folklorom.
To često nije nailazilo na razumevanje.
Rođen je 1889. godine.
Iako je živeo u vremenu kada je Srbija bila u grupi evropskih zemalja sa najvećim brojem nepismenih, danas bismo za njega mogli reći da je nepo beba - dete uticajnih roditelja koje zahvaljujući porodičnim vezama ima lakši pristup obrazovanju.
Otac Dimitrije je bio istoričar i poslanik Radikalne stranke, a majka Mileva je volela poeziju i istoriju.
Njegove sestre su bile pesnikinja Milica Mišković i čuvena slikarka Nadežda Petrović.
Porodica Petrović je dala neizmeran doprinos srpskoj kulturi, objašnjava Marija Đorđević, kustoskinja Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, za BBC na srpskom.
Roditelji su mu umrli kada je imao 13 godina, a o njemu su najviše brinula sestra Zora.
„Sa sestrama je imao lep i topao odnos, a jedna od njih Ljubica Luković je govorila o Rastkovoj velikoj ljubavi prema njima", kaže Đorđević.
„Bio vrlo ljubazan i odmeren čovek, omiljen u društvu", kaže Miloš Kolarž, potomak porodice Petrović za BBC na srpskom.
Balkanski ratovi 1912. i 1913. prekidaju Petrovićevo školovanje.
Ubrzo počinje Prvi svetski rat, napadom Austrougarske na Srbiju posle atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, koje je izvršio mladi srpski pobunjenik Gavrilo Princip.
Kao nesvršeni gimnazijalac, povlači se sa srpskom vojskom preko Albanije.
„Neki članovi porodice Petrović, među kojima je bila i moja baba, Rastkova sestra, odlazi put Niša, dok drugi prelazi preko Albanije.
„Sa njima je bio i Rastko", kaže Kolarž.
Najkrvaviji sukob do tada, ostaviće neizbrisiv trag na Petrovićevu književnost, kaže profesorka Matić.
„Suočavanje sa smrću, glađu, apsurdom stradanja - sve to će postati deo njegove poetičke vizije kao osećaj kraja jedne epohe i potrebe za potpunim preobražajem svih vrednosti", objašnjava ona.
Po završetku rata, Petrović odlazi u Francusku.
„Školovanje u Francuskoj, najpre u Nici, potom u Parizu, otvorilo mu je vrata savremenih umetničkih strujanja", dodaje Matić.
Postaje blizak prijatelj sa čuvenim umetnicima, poput slikara Pabla Pikasa i pisca Andrea Bretona.
„Tamo se družio i sa stvaraocima, slikarom Savom Šumanovićem i arhitektom Aleksandrom Derokom", kaže Kolarž.
U Parizu počinje da piše njegov prvi avangardni roman Burleska gospodina Peruna boga groma, jer upravo tamo počinje da ga fascinira slovenska mitologija, dodaje Matić.
Pariz je početkom 20. veka bio centar umetnosti koja je tražila načine da prikaže savremene ideje i osećanja.
Ipak, umetnike su zanimale i daleka vanevropska kultura, mitovi i religija.
Kada se pojavio na književnoj sceni, Petrović je izazvao burne reakcije javnosti, kaže profesor Vraneš.
„Uvek se postavlja pitanje njegovog odnosa prema tradiciji - da li je on nastavlja ili ruši.
Zapravo ih spaja, objašnjava on, podsećajući da je taj postupak pisac i pesnik Miloš Crnjanski nazvao „zbunjenom sintezom".
Po povratku u Beograd, Petrović sarađuje sa književnicima Milanom Dedincem, Markom Ristićem i Tinom Ujevićem, čije će pisanje dovesti do pojave nadrealizma.
Nadrealizam je umetnički i književni pokret koji se pojavio 1920-ih godina, nastao kao reakcija na Prvi svetski rat.
Nadrealisti odbacuju klasičnu logiku, realističko prikazivanje sveta, a prihvataju snove, slobodnu asocijaciju i kreativni izraz koji prevazilazi racionalno mišljenje.
Krajem 1922. godine objavljuje zbirku pesama Otkrovenje koja govori o traumi rađanja kroz opise telesnih senzacija.
„U poetičkom univerzumu Rastka Petrovića, poezija predstavlja fiziološki akt, a ne plod duhovne ili intelektualne konstrukcije", objašnjava Matić.
O tome svedoči prozni tekst zbirke Probuđena svest - Juda, gde su porođajni grčevi stopljeni sa telesnim naporom pri rađanju umetnosti, odnosno ekstazom tela, dodaje ona.
Zato njegovi stihovi često izbijaju kao „jezičke eksplozije, puni novih reči i haotičnih slika".
Sa užurbanih evropskih ulica, Rastko završava u Africi, što mu je bio dugogodišnji san.
Tamo odlazi pošto se zaposlio u tadašnjem Ministarstvu inostranih dela u poslanstvu pri Vatikanu, krajem 1930-ih.
„Sutra ulazim u prašumu, sanjanu od detinjstva.
„Već pet dana prolazimo kraj raznih mesta plavih, zelenih i crveno riđih i plaža sasvim žutih kao od zlata", pisao je u pismu prijatelju.
Susret sa nepoznatim, oličenim u afričkom kontinentu, biće izuzetno važan za ovdašnju književnost i umetnost, kaže Vraneš.
Ovaj kontinent je tačka povezivanje Petrovića i Pikasa, koji je takođe bio opčinjen afričkom umetnošću, objašnjava profesor.
Svakodnevni život ljudi, njihovi običaji, mitologija i umetnost fascinirali su pesnika.
„Ipak, može se postaviti pitanje gde Petrović potpada pod predrasude vremena u kom je živeo i odnosa prema tom kontinentu, a gde od njih odstupa", dodaje on.
Prvi Beograđanin u srcu Afrike, tako je časopis Nedeljne ilustracije,1930. godine, najavio ovaj putopis Rastka Petrovića.
„Za početak 20. veka karakteristična je pojava afričkih idola i fetiša, kao i džeza i tam-tama u Parizu, koja je označila ulazak neoprimitivizma u tokove moderne umetnosti, a odatle ih Petrović prisvaja i uvodi u našu literaturu", kaže Aleksandra Matić.
Poetska mapa unutrašnjih doživljaja praćena je i jednostavnim crtežima šarenim olovkama, ali i fotografijama afričkih plemena.
„Sa putovanja donosi i značajne umetničke artefakte crnačkih plemena, što ostaje trajno u srpskom nasleđu kao čitava afrička etnografska kolekcija", dodaje Matić.
Ali, nije bilo lako objaviti njegov putopis.
„Čuveni urednik Geca Kon nije mu verovao da je bio u Africi, i tražio mu je veliku sumu novca da bi objavio knjigu.
„Pozajmio mu je Deroko, a prvo izdanje knjige štampano je na debelom papiru i nije imalo fotografije", priseća se Kolarž porodičnih priča.
Rastko Petrović 1935. godine stupa na tlo američkog kontinenta.
Diplomatsku misiju najpre započinje u Čikagu, a potom i u Vašingtonu.
„Nisam nikada upoznao Rastka, jer je već bio otišao za Ameriku, ali se sećam pisama koje je slao mojoj majici, njegovoj sestričini.
„Kasnije sam obišao kuću u kojoj je živeo u Vašingtonu", kaže Kolarž.
Dok je boravio u Americi, Petrović je obilazio Kanadu, Meksiko i Kubu.
„Njegova strast za putovanjima odredila i čitavo njegovo stvaralaštvo, kaže profesorka Matić.
Iz tih putovanja nastalo je bogato i vredno putopisno štivo kao i filozofski i poetski odnos prema figuri putnika, odnosno „heroja na drumovima", objašnjava Matić.
„Život je, razume se, pun avantura, ali koliko su ove retke i razvodnjene ako se ne maknemo iz jedne kuće i jedne varoši.
„A koliko su ubrzane, iznenadne, nagle, ako se čovek samo pomeri sa svoga mesta i upusti u ono što se zove: Putovanje", pisao je Petrović za list Politiku 1930.
Drugi svetski rat, započet invazijom Nemačke na Poljsku 1939, dve godine kasnije zahvatio i Jugoslaviju.
Prve bombe na Beograd su pale 6. aprila 1941. u jutarnjim satima.
Rastko Petrović je nastavio da živi u Americi.
„Po završetku rata, našoj porodici je oduzeta imovina, živeli smo mnogo skromnije.
„Rastko nam je pomagao i slao pakete sa odećom i obućom", priseća se Kolarž.
Pesnik umire iznenada 15. avgusta 1949. u Vašingtonu, u 51. godini.
Tamo je i sahranjen.
Postoje priče da je umro na ulici u siromaštvu, ali to nije tačno, kaže Kolarž.
„Ja znam samo da sam voleo život, a šta sam pod tim životom zvao sobom i ukoliko sam tom ljubavlju bio bolji, ne znam.
„Ne smatram čak, i to je još tužnije od svega, da sam mogao naći neki bolji put, i zato mi ostaje kao retka, kao možda jedina, skupocenost, da ću se sa tobom i sa ostalim prijateljima sretati opet i govoriti sa vama", rekao je u jednom od poslednjih pisama poslatim prijateljima za Beograd.
Njegovo telo preneto je u rodni Beograd 35 godina posle smrti.
„Petrović je uspeo je da upiše sopstveno delo u koordinate evropskog identiteta, a da istovremeno iskaže duboko osećanje maternjeg jezika i mitsko-folklornih obrazaca.
„U toj otvorenosti za različitost jeste veličina njegove književne pojave", zaključuje Aleksandra Matić.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar