Kada je Donald Tramp uputio novi poziv Vladimiru Putinu i Vladimiru Zelenskom da se sastanu kako bi razgovarali o okončanju rata u Ukrajini, Kremlj je umanjio značaj mogućeg sureta dva lidera.
Ideja o bilateralnom sastanku pojavila pošto se američki predsednik prošle nedelje sastao sa Putinom na Aljasci, zatim u Beloj kući dočekao sedmoro evropskih lidera i Zelenskog.
Tramp je priznao da je sukob „težak" za rešavanje i kao da je moguće da ruski predsednik nije zainteresovan za okončanje neprijateljstava.
„Saznaćemo šta Putin misli u narednih nekoliko nedelja.
„Moguće je da ne želi da postigne dogovor“, rekao je u utorak.
Tramp je dodao da bi se Putin suočio sa „teškom situacijom" ako bi to bio slučaj, ne iznoseći nikakve detalje.
U intervjuu konzervativnom radio voditelju Marku Levinu istakao je da „bi bilo bolje" da se Putin i Zelenski sastanu bez njega.
Prisustvovaće sastanku sa dvojicom lidera „ako bude potrebno", ali želi da „vidi šta će se desiti", dodao je.
Ruski predsednik je rekao Trampu da je „otvoren" za ideju direktnih razgovora sa Ukrajinom, ali je sledećeg dana ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ublažio tu već nejasnu tvrdnju.
Bilo kakav sastanak bi morao da bude pripremljen „postepeno, počevši od nivoa stručnjaka, a zatim kroz sve potrebne korake", rekao je, ponavljajući stav Kremlja.
„Niko nije odbacio mogućnost za direktne razgovore, 'ali to ne bi trebalo da bude sastanak radi sastanka'", rekao je Dmitrij Poljanski, zamenik ruskog predstavnika u UN za BBC.
Očekuje se da će vojni komandanti NATO-a održati onlajn sastanak u sredu, dok će šef britanske vojske, admiral Toni Radakin, putovati u Vašington na razgovore o raspoređivanju snaga u Ukrajini.
U utorak je objavljeno da je Putin predložio Trampu da Zelenski otputuje u Moskvu na razgovore, što Ukrajina verovatno nikada ne bi prihvatila.
Ovo je možda bio način da Rusija predloži opciju koja je toliko „nategnuta" da Kijev nikako ne bi mogao da pristane na nju.
Deluje da su razgovori u poslednjih nekoliko dana Trampu doneli novo razumevanje složenosti rata i jaza između zahteva Moskve i stava Kijeva.
Najavljivani prekid vatre za koji je rekao da može da natera Putina da pristane nije se dogodio.
Tramp sada veruje da bi Ukrajina i Rusija trebalo direktno da dogovore trajni mirovni sporazum.
Uprkos svemu, prethodnih dana postignut je određeni napredak u vezi sa bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.
Izgleda da su Zelenski i evropski lideri ubedili Trampa da bi takve obaveze bile važne za suverenitet Kijeva u slučaju mirovnog sporazuma.
Tramp je u utorak rekao da je Amerika spremna da pomognu Evropljanima „vazdušnim putem" ako obezbede vojnike koje će poslati na teren u Ukrajini u slučaju prekida vatre ili mirovnog sporazuma.
Predsednik SAD je isključio raspoređivanje američkih trupa.
Američki predsednik, međutim, nije ulazio u detalje o tome da li takva vazdušna podrška podrazumeva obaveštajne podatke ili upotrebu borbenih aviona.
Iako Trampove obaveze ostaju nejasne, „koalicija voljnih" predvođena Francuskom i Velikom Britanijom saopštila je da radi na planiranju snaga koje bi mogle da budu poslate u Ukrajinu ako se sukob okonča.
Posle onlajn sastanka grupe u utorak, portparol Duaning strita rekao je da će se evropski lideri sastati sa američkim kolegama u narednim danima kako bi „dodatno ojačali planove za pružanje bezbednosnih garancija".
Posle sastanka sa Putinom i najnovijih razgovora sa Zelenskim, izgleda da Tramp sada misli da bi direktni razgovori između Ukrajine i Rusije mogli da budu korak bliže mirovnom sporazumu - iako je priznao da između dvojice lidera postoje „ogromne nesuglasice".
Poslednji put su se sastali 2019.
Od tada, rat Moskve protiv Kijeva rezultirao je desetinama hiljada žrtava, razaranjima i stalnim vazdušnim napadima na civilne ciljeve.
Putin smatra Zelenskog nelegitimnim liderom i odgovornim za približavanje Ukrajine Zapadu.
Godinama iznosi neosnovane tvrdnje da Kijevom vlada „neonacistički režim" i kaže da bi svaki prekid vatre sa Ukrajinom morao da podrazumeva promenu rukovodstva Kijeva.
Rusija takođe nema mnogo interesa da pristane na razgovore dok njene trupe imaju prednost na prvoj liniji fronta.
Ipak, evropski lideri i Zelenski su podržali ideju o bilateralnom sastanku.
Ukrajinski predsednik je u ponedeljak rekao da je otvoren za „bilo koji format" sastanka sa Putinom, dok Evropljani predlažu moguće lokacije za samit.
Verovatno se nadaju da će ubediti Trampa da se vrati čvršćem stavu prema Moskvi ukoliko Putin i dalje ne bude želeo da okonča rat.
U međuvremenu, evropski lideri deluju manje optimistično od Trampa da bi rešenje sukoba moglo da bude na dohvat ruke.
U utorak je francuski predsednik Emanuel Makron nazvao Putina „predatorom na našem pragu“ i izrazio „veliku sumnju“ da je ruski predsednik spreman da radi na postizanju mira.
Finski predsednik Aleksandar Stub rekao je da se Putinu „retko može verovati“, dodajući da je skeptičan u pogledu eventualnog sastanka sa Zelenskim.
Za naredne dane planirano je nekoliko razgovora na visokom nivou, jer pitanja o Trampovoj podršci Evropi ostaju otvorena i izrazio „veliku sumnju“ da je ruski predsednik spreman da radi na miru.
Finski predsednik Aleksandar Stub rekao je da se Putinu „retko može verovati“, dodajući da je skeptičan u pogledu eventualnog sastanka sa Zelenskim.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.
.jpg "VIDEO: Kolona oklopnih policijskih vozila krenula ka Novom Beogradu")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar