Mračna soba, uniformisani ljudi pred monitorima nadgledaju gradske ulice pune demonstranata, policije i prevrnutih automobila i čekaju naređenja čoveka u sivom odelu koji nervoznim koracima šeta iza njih.
Ono što deluje kao scena iz nekog jeftinog filma o teorijama zavere u stvarnosti postoji u policiji svake zemlje, baš kao i kategorija haosa u političkoj nauci.
U živote ljudi u Srbiji tokom vrelih letnjih dana priču o teoriji kontrolisanog haosa uveo je predsednik Aleksandar Vučić.
Optužio je antivladine demonstrante koji mesecima protestuju tražeći odgovornost za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice na stanici u Novom Sadu da postepeno „potkopavaju poverenje u institucije i stvaraju atmosferu trajne nestabilnosti".
Protesti u Srbiji su postali napetiji u avgustu, sukobi antivladinih demonstranata i pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) sve su učestaliji, kao i intervencije policije, uz optužbe za brutalnost i prekoračenje ovlašćenja.
A kako teorija haosa objašnjava ovakve situacije?
„Ukratko, zasniva se na tvrdnji da u kompleksnim sistemima, male promene početnih uslova mogu da dovedu do nepredvidivih i često nesrazmernih ishoda", kaže Režis Dandoa, profesor Libr univerziteta u Briselu, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Pogledajte video: Kako je teorija haosa promenila naše shvatanje univerzuma
Teorija haosa potiče iz matematike i fizike, ali i politički sistemi su kompleksni i zasnovani na brojnim interakcijama aktera koji su međusobno zavisni, objašnjava Dandoa.
„U politici to implicira da mali politički događaji - simbolične akcije, govori - mogu da izazovu važne političke promene", objašnjava
Vučić je posle demonstracija i sukoba sa policijom u gradovima širom zemlje, bez iznošenja dokaza, govorio da demonstranti koriste „društveno kontrolisani haos u fazama", a prva je, tvrdi, iznošenje dezinformacija.
U drugoj fazi, kriza se pojačava kroz eskalaciju nasilja i spoljnopolitičke pritiske, da bi u trećoj došlo do transformacije i pristajanja na neprihvatljiva rešenja, ispričao je Vučić.
„Druga faza se koristi u političkoj i bezbednosnoj analizi da opiše eskalacioni mehanizam destabilizacije društva, pri čemu haos nije spontan već ga ciljano iniciraju domaći i strani akteri", kazao je.
Kontrolisani haos znači da politički sistem funkcioniše nepredvidivo i nestabilno, ali ima i određena ograničenja koja sprečavaju potpuni kolaps, objašnjava profesor Dandoa.
„Primer kontrolisanog haosa u zapadnim demokratijama je što veliki protesti, štrajkovi, ostavke vlada, pobede populista ili čak ulazak radikalnih desničara u vlast, dovode do određenog političkog haosa, ali nikada ne prelaze ograničenja demokratske države", ukazuje.
Kritičari vlasti u Srbiji tvrde da je jedan od glavnih problema u zemlji nefunkcionisanje institucija i za to optužuju SNS.
Ukoliko institucije ne rade ili ne postoje, čak i mali događaj potencijalno može da ima disproporcionalne posledice na politiku i sistem, „ako se desi u pravom trenutku, na pravom mestu", dodaje Dandoa.
Optužbe o upotrebi kontrolisanog haosa u novijoj istoriji često su iznosili zvaničnici Rusije na račun Zapada.
Tako su iz Kremlja u aprilu 2024. optužili Sjedinjene Države da se služe kontrolisanim haosom na Bliskom istoku kako bi kontrolisali taj region, što su demantovali iz Vašingtona.
U novijoj istoriji, verovatno najpoznatiji primer teorije haosa u politici je Arapsko proleće, prema tvrdnjama stručnjaka.
„Tada se ulični trgovac u Tunisu zapalio, a ovaj naizgled mali događaj imao je disproporcionalni uticaj na ceo politički sistem u Tunisu i stvorio je lančanu reakciju širom susednih zemalja, poput Egipta, Libije i Sirije", navodi Dandoa.
Arapsko proleće, koje je počelo protestima u Tunisu u decembru 2010. pošto se Muhamed Buzazi zapalio, dovelo je do smene vlasti u toj zemlji.
Talas protesta proširio se na Libiju, gde je svrgnut dugogodišnji autokrata Moamer Gadafi i Egipat, čiji je predsednik Hosni Mubarak podneo ostavku.
U Siriji je šef države Bašar al-Asad probao da uguši proteste, ali su oni prerasli u građanski rat.
„Nekad je teško kontrolisati razvoj i najmanjih događaja i predvideti posledice.
„Politički procesi retko su linearni ili predvidivi", naglašava Dandoa.
Pogledajte video o 'Arapskom proleću'
Jedan od primera u novijoj istoriji je i širenje političkih glasina i lažnih informacija uoči američkih predsedničkih izbora 2016.
Mesecima uoči izbora na internetu su se pojavljivale dezinformacije da je tadašnji predsednik Barak Obama musliman, da predstavnici Demokratske stranke vode pedofilski lanac i da je ceo izborni sistem korumpiran.
Cilj objavljivanja tih dezinformacija nije bio samo partijski ili deo političke strategije, već da se izazove haos, zaključak je studije politikologa Mihaela Petersena, Matijasa Osmundsena i Kevina Arsenoa.
Na tim predsedničkim izborima, kandidat republikanaca Donald Tramp pobedio je Hilari Klinton, kandidatkinju Demokratske stranke.
Uvođenje u igru novih tehnologija povećava nepredvidivost političkih sistema i može da ubrza dešavanja, pa i haos, smatraju stručnjaci.
„Pojavljuje se još više aktera, a oni su još nezavisniji i dodatno usložnjavaju situaciju", kaže Dandoa za BBC.
Tokom prethodnih devet meseci u Srbiji, organizatori antivladinih demonstracija su često koristili društvene mreže da objavljuju lokacije, vreme akcija i protesta.
Upravo na Iksu, Fejsbuku i Instagramu prethodnih meseci su se pojavljivali i snimci intervencija policije koji su često bili povod za organizaciju novih protesta.
Posle studentskih i antivladinih demonstracija, na proteste su se odlučili i pristalice SNS, pa su i oni koristili onlajn platforme za organizaciju akcija.
Dodatni problem je što sada „događaji koji su svojevrsni okidači mogu da nastanu u digitalnom svetu, a glavni akteri se nalaze na periferiji, daleko od mesta na kojem se donose odluke", zaključuje Dandoa.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Kuvar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar