Pogledajte gore u noćno nebo istačkano grupicama jarkih zvezda i zapitajte se: jesmo li zaista sami u univerzumu koji je suviše beskrajan da bismo to mogli do kraja da pojmimo?
Verovatno nismo.
Zemlja je sićušna tačka u beskrajnom moru milijardi drugih tačaka, pa kako onda možemo da budemo jedini život u tom ili bilo kom drugom komšiluku nebeskih tela?
Dakle, šta mi znamo o životu izvan jedne savršeno regulisane životne sredine kao što je Zemlja?
Mnogi stručnjaci kažu da, čak i bez čvrstih dokaza o postojanju vanzemaljaca, moramo da zaključimo da su oni ipak tamo negde.
Samo naša galaksija Mlečnog puta, jedna od procenjenih 200 milijardi postojećih galaksija, ima oko 300 milijardi zvezda.
Naša zvezda - Sunce - glavni je izvor života na Zemlji.
A naučnici neprestano otkrivaju planete koje se obrću oko tih zvezda, poznate i kao egzoplanete.
„Prilično smo sigurni da ga ima tamo negde", kaže svemirska naučnica doktorka Megi Aderin-Pokok.
„To je najobičnija igra brojki. To je verovatnoća."
Tehnologija koju posedujemo danas omogućava nam da detaljno istražimo te egzoplanete.
Naučnici mogu da vide hemijski sastav tih nebeskih tela koja se obrću oko vlastitih zvezda uz pomoć moćnih teleskopa za istraživanje hemijskog sastava svetlosti zvezda koja prolazi kroz njih.
To se zove spektroskopija.
Ključno je da se pronađe hemijski sastav sličan onom na Zemlji, što znači da životna sredina postoji negde drugde, možda hiljadama svetlosnih godina od nas, koja može potencijalno da održi život sličan našem.
Znakovi su ohrabrujući.
„Znamo za stotine potencijalno nastanjivih planeta", kaže profesor astrofizike Tim O'Brajen sa Univerziteta u Mančesteru, u Velikoj Britaniji.
„U sledećoj deceniji ili tu negde, pronaći ćemo planetu koja bi čak mogla da pokaže potencijalne dokaze o postojanju života."
Još ohrabrujućih dokaza pronađeno je upravo ovde, na Zemlji.
Živi organizmi pronađeni su na mestima za koja se prethodno mislilo da su suviše surova ili neprijateljska da bi mogla biti dom za bilo kakvu vrstu života - na mestima bez pristupa sunčevom svetlu ili toploti, na primer u najdubljim rovovima naših okeana.
U prošlosti smo verovali da život može da postoji samo na planeti koja je na određenoj udaljenosti od njene lokalne zvezde (da bi imala prave nivoe radijacije).
Pronalaženje života na Zemlji koji cveta na mestima za koja nismo mislili da je to moguće otvorilo nam je oči pred mogućnošću mogućnost da meseci - a ne samo planete - mogu takođe da podrže život.
To ne znači da izgledaju kao stereotipna zelena bića iz popularne kulture - samo da je život tamo moguć i da može da opstane.
Stručnjaci upozoravaju da ako su šanse veoma visoke da život postoji tamo negde - teško je, možda čak nemoguće za sada, znati da li je taj život inteligentan.
„Većim delom istorije života na Zemlji bio je to veoma prost život.
„Bio je to zapravo milijardama godina samo bakterijski život", kaže profesor O'Brajen.
A morao je niz slučajnih događaja da dovede do razvoja čak i višećelijskog života na našoj planeti.
Da bi vanzemaljski život ostvario kontakt, on mora da bude fizički - i tehnološki - uznapredovao.
Stoga, ako nismo sami da li to znači da treba da očekujemo posetu vanzemaljskog života?
To je složeno.
Teško je verovati da nijedan životni oblik nikada nije dostigao tačku da može da prelazi međuzvezdane udaljenosti.
Dakle, koliko mi znamo, zašto se to onda još nije desilo?
„Naš najveći problem je što imamo samo jedan primer života pred sobom, a to je život na ovoj planeti", kaže doktor Aderin-Pokok.
Ali to najverovatnije nije obrazac i za druga mesta u univerzumu.
Na primer, kaže doktorka Aderin-Pokok, „ako živite pored zvezde koja je prilično aktivna, možda morate da živite ispod zemlje".
„To ne znači da tamo napolju nema inteligentnog života, ali možda nemate načina za emitovanje zato što živiti ispod površine."
Ili bi naprosto ne govorimo isti jezik - naučno govoreći, naravno.
„Mi sada koristimo radio teleskope za osluškivanje signala iz vanzemaljskih civilizacija od otprilike 1960. godine", kaže profesor O'Brajen.
Međutim, pošto postoji mnogo drugih načina na koje neki životni oblik može slati signale, mi ih možda nikada nećemo čuti.
A čak i ako smo na istoj talasnoj dužini kao neki drugi život u univerzumu, zbog ogromnih udaljenosti moglo bi da prođe hiljade godina da se prenesu poruke, a potom i odgovorilo na njih (pomislite samo kako, iz današnje perspektive, komunikacija preko pisama danas deluje nemoguće sporo).
Preko novog projekta nazvanog Breakthrough Listen, lociranog na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, naučnici pretražuju milion najbližih zvezda u nadi da će negde uspeti da komuniciraju sa nečim što može da šalje poruke nazad na Zemlju.
Oni takođe prate zvezde koje se nalaze usred našeg Mlečnog puta, 25.000 svetlosnih godina od nas.
To znači da bi poruka poslata sa jedne od tih zvezda morala da putuje otprilike 25.000 godina pre nego što stigne do nas.
Dakle, ako vanzemaljski život postoji tamo negde, moglo bi da bude potrebno hiljade godina pre nego što čujemo bilo šta od njega.
Međugalaktičko svemirsko putovanje preko ogromnih udaljenosti takođe nije opcija u bliskoj budućnosti.
Mi možemo da šaljemo radio talase brzinom svetlosti, ali to je samo radio talas, koji putuje kroz vakuum svemira.
Međutim, bilo kakva svemirska letelica ne može da putuje između zvezda.
Ako želimo da pošaljemo fizičku masu napolje u etar, u obliku sondi ili ljudi, to predstavlja mnogo veći izazov.
I ako naša civilizacija to još ne može da radi, stručnjaci tvrde da verovatno onda ne mogu ni naše nebeske komšije.
A čak i da imaju tehnologiju za putovanje do nas, moramo da uzmemo u obzir realnu mogućnost da to možda ne žele.
Takođe mora da postoji izvesna količina svemirske sreće - ili dobrog tajminga.
Mi možda prečesto zaboravljamo koliko je malo vremena naša civilizacija zapravo provela na Zemlji.
Zemlja je domaćin života više od 3,5 milijardi godina, ali savremeni ljudi su tu tek otprilike 300.000 godina.
I zato što bi civilizacije mogle rapidno da nestaju, prozor za kontakt je veoma uzak.
Mi ne znamo zasigurno da li su vanzemaljci ikada posetili našu planetu - ono što možemo da kažemo sa nešto više izvesnosti je da verovatno nisu svratili u vreme kad su ljudi lutali našom planetom.
„Ako se naše civilizacije ne poklope", kaže doktorka Aderin-Pokok, „onda nikad nećemo sresti vanzemaljce".
Možda su došli pre mnogo vremena ili će doći u budućnosti, dugo nakon što ljudski život bude bio ugašen.
I zato su možda dinosaurusi bili domaćini za neki vanzemaljski život tokom perioda Jure.
To verovatno nikad nećemo znati.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Dete rock'n rola
Шумар Милојко
ЉА
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar