Posle tri meseca provedenih u zatočeništvu u opasnoj džungli između Paname i Kolumbije, Tom Hart Dajk prisetio se kako je konačno čuo reči kojih se najviše plašio: „Imaš pet sati, ortak, pre nego što ti raznesemo glavu.“
Lovac na biljke iz Velike Britanije otet je 2000. pod pretnjom oružjem u ozloglašenom Darijenskom prekidu, jednom od najopasnijih prelaza na svetu između Paname i Kolumbije, u potrazi za neotkrivenom orhidejom koju bi nazvao po baki.
Tom je bio otet zajedno sa Polom Vajnderom, još jednim britanskim „bekpekerom“, kog je upoznao na putovanjima.
Govorio je za BBC o zapanjujućoj patnji koja ga je dovela do orhideja o kojima nije mogao ni da sanja.
Tom je rođen u dvorcu u južnoj Engleskoj, koji je prelazio s kolena na koleno u njegovoj porodici od 1361.
On smatra zaslužnom „neverovatnu prirodnu lepotu“ kojom je bio okružen za nesvakidašnju fascinaciju biljkama, zajedno sa njegovom bakom, koja je bila botanička ilustratorka.
On je rekao kako ga je baka ohrabrila da „zaprlja ruke“ u najmlađem dobu, zavoli izazov uzgajanja biljaka u novim klimama i inspirisala ga.
Čak toliko da će Tom na kraju postati lovac na biljke.
Lovci na biljke putuju po inostranstvu u potrazi za uzorcima, među kojima i onima koji tek treba da budu otkriveni.
Oni igraju ključnu ulogu kad je u pitanju predstavljanje novih biljaka raznim zemljama.
Tom se 1996. uputio u prvu solo avanturu sa 20 godina: na biciklističko putovanje iz Engleske u Portugal.
Ono ga je pripremilo za njegovu prvu ekspediciju lova na biljke nekoliko godina kasnije.
Proveo je više od godinu dana u jugoistočnoj Aziji proučavajući orhideje i još jednu godinu u Australiji.
Tom bi slao semenje biljaka koje je pronašao nazad kući, baš kao i dnevničke beleške i fotografije.
Dve godine kasnije, otputovao je u SAD da bi video drvo kalifornijske sekvoje, poznato po ekstremnoj visini.
Odatle je putovao u Bakarni kanjon u Meksiku u novembru 1999.
I tu je upoznao 28-godišnjeg Pola Vajndera, kolegu britanskog „bekpekera“ na produženom odmoru, koji je putovao po Africi i jugoistočnoj Aziji.
Tu će i njegovo putovanje doživeti neočekivani obrt.
Tom kaže da su njih dvojica „odmah kliknula“, opisavši sebe kao ekstrovertnog, a Pola kao introvertnog.
Preko Pola je Tom saznao za Darijenski prekid, oblast koja mu u to vreme nije bila poznata.
Darijenski prekid se nalazi na granici između Paname i Kolumbije; jedina je kopnena ruta koja povezuje dve zemlje, baš kao i Centralnu i Južnu Ameriku.
To je jedan od najlepših prirodnih pejzaža i takođe jedan od najopasnijih prelaza na svetu.
Zabita ruta nema prave puteve, sa oko 100 kilometara guste prašume, planina, nemirnih reka i nepreglednih močvara.
Većina ljudi koji se usude da je pređu su očajni i rizikuju živote.
Ona je 2000. takođe služila kao skrovište Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARK), levičarske gerilske grupe.
Grupa je osnovana 1964. godine kao oružano krilo Komunističke partije, sledeći marksističko-lenjinističku ideologiju.
Ali Tom je želeo da pronađe novu orhideju.
I tako, nekoliko vožnji autobusom kasnije, njih dvojica su stigla u Panamu u martu 2000. godine - i na kraju i na samu ivicu Darijenskog prekida.
„Ni ne pomišljaj na to“, bio je savet koji je čuo od svakoga, ispričao je Tom.
Ali on i Pol nisu mogli da odole.
„Bilo je to naprosto krajnje zastrašujuće a opet prelepo mesto i nije bilo nikoga tamo“, rekao je Tom, pričajući o njihovim prvim danima u Darijenskom prekidu.
„Ima nečega u agresivnoj prirodi te prašume i zašto je, botanički gledano, toliko neotkrivena“, dodao je on.
Nakon što su skoro sedam dana hodali sami na panamskoj strani granice, i na oko dva dana hoda od Kolumbije, sreli su Karlosa.
„On se ponudio da nam razmeni novac“, prisetio se Tom, rekavši kako se ponudio i da im bude vodič.
Shvativši da nemaju pojma gde se nalaze, Tom i Pol su prelomili da nemaju drugu opciju već da veruju Karlosu, i još jednom čoveku sa kojim je ovaj bio, Francisku.
Sledili su stazu skoro dva dana sa dva vodiča, i, na kraju, našli se na oko 45 minuta hoda od Kolumbije.
I zato su seli da obeduju. Jeli su ptice koje su njihovi vodiči upucali malim pištoljem.
„Pol i ja smo postajali sve nervozniji. Znate, na opasnom smo mestu, a oni prave veliku buku“, prisetio se Tom.
„U trenutku kad smo uzeli ruksake i ustali... dvojica-trojica školskih dečaka, zapravo - sem što su bili u maskirnim uniformama i nosili automatske puške M16, AK47 - natrčali su na nas.“
Dvojica vodiča pala su ničice na zemlju sa rukama iza leđa.
„Neverovatno je kako vas samo odmah izdaju kolena“, rekao je Tom pričajući o sopstvenoj sudbini, dodavši da su se trojica napadača brzo pretvorila u šest.
Njihovi tamničari su rekli da pripadaju FARK-u.
I prvih šest nedelja u zatočeništvu, Tom je rekao da su kidnaperi želeli novac, čak sugerišući da se on ili Pol vrate kući i donesu ga nazad.
Ali strahujući da će osoba koja bude ostala biti ubijena, njih dvojica su to odbila.
„Aktivirao se režim preživljavanja“, rekao je Tom.
Na kraju su odvedeni u šumu u oblacima, dovevši Toma do „najfantastičnijih“, do tada nikad viđenih orhideja.
A njegova strast je bila zarazna.
Tokom ovog konkretnog perioda, Tom je rekao da su ga njegovi tamničari puštali da odlazi u „oružane patrole za orhidejama“.
Izgradio je čitave „vrtove orhideja“ od biljaka koje je doneo nazad.
Tom se prisetio kako mu se Pol obratio jednog dana, podsetivši ga gde se nalaze i kako su tamo dospeli.
Rekao je: „Tome, ne zaboravi našu situaciju. Neću da me upucaju zbog orhideje, u redu?“
Na kraju je njegovim otmičarima dojadilo koliko je dugo trajao Tomov lov i patrole na orhideje su bile obustavljene.
Tri meseca od početka zatočeništva, u junu 2020, Tom i Pol su bili razdvojeni.
„Imaš pet sati, ortak, pre nego što ti raznesemo glavu“, ispričao je Tom da su mu rekli.
„Nema više baštovanstva. Ostaješ u ovoj kolibi, Tome. Ako izađeš, upucaćemo te“, dodao je on.
Tom se odao vođenju dnevnika, koji je krio od tamničara.
Utehu je potražio u mašti, crtajući imaginarni vrt sa biljkama koje je pronašao na putovanjima – među kojima su, naravno, bile i orhideje.
Bila je to „fantazija“, kaže on, koja mu je „spasla život“.
Jednog dana, ljudi koji su komandovali grupom bili su neočekivano zamenjeni.
Potom - iz vedra neba - posle osam meseci, njih dvojica su vraćeni u oblast blizu koje su bili oteti i rečeno im je da su slobodni da idu.
Sve njihove stvari su im bile vraćene.
Ali njihova muka tu nije bila okončana.
Našli su se „potopljeni“ u močvari danima, u pokušaju da pobegnu.
„Tu zmije zaista vise sa grana drveća“, opisao je Tom, rekavši da su se obojica osećali „na izmaku mentalnih snaga“.
Pol se okrenuo Tomu i rekao da moraju da se vrate tamničarima da bi ih pitali za pravac.
I zato su se vratili istim putem, koristeći se usecima mačem koje su ostavljali na drveću i ponovo pronašli tamničare.
„To su opet oni idioti iz Engleske, ne možemo da ih se oslobodimo“, Tom se našalio da su im rekli.
Pošto su ih držali na nišanu oružja, oni su ponovo bili pušteni, ovaj put usmereni u pravom pravcu.
I pronašli su šumara, koji ih je povezao sa britanskim ambasadorom.
Ali Tom je rekao da im je zvaničnik na telefonu prekinuo vezu, rekavši da dobija mnogo „ovakvih poziva“ i da se njih dvojica smatraju mrtvima već mesecima.
Pozvali su ponovo, a ovaj put je govorio Pol - na veliki šok osoblja ambasade.
Tom je ispričao kako osoblje ambasade nije moglo da veruje da su oni živi.
Tom i Pol su se vratili kući 21. decembra, na vreme za Božić.
Ali posle tako dugog i traumatičnog iskustva, Tomu je trebalo mnogo vremena da se prilagodi.
„Proveo sam dve nedelje u krevetu samo se znojeći“, prisetio se on.
„Krajem januara 2001, dohvatio sam se dnevnika iz džungle i, čim sam ga otvorio, stranice su počele da otpuštaju taj smrad i vrelinu džungle. A na srednjim stranicama, na kojima se dnevnik slučajno otvorio, nalazio se moj vrt iz snova“, dodao je on.
I on se bacio na osmišljavanje vrta u obliku svetske mape na posedu njegovog porodičnog doma u engleskom okrugu Kent.
Biljke iz svakog regiona planete rastu u vrtovima u obliku kontinenata.
Pet godina kasnije, ono što je Tom zamislio tog sudbonosnog dana za koji mu je rečeno da će biti njegov poslednji, ostvarilo se kad je Svetski vrt otvoren za javnost.
Tom je bio inspirisan njegovom bakom kao dete, a njih dvoje su dobili još devet zajedničkih godina pre nego što je ona preminula 2010.
Doživela je da vidi vrt koji je Tom izgradio.
Nije otkrio nepoznatu orhideju da bi joj dao njen nadimak, Krek, za ime.
Ali jeste otkrio novu vrstu jedne druge biljke u Meksiku.
Tom je opisuje kao nalik „zevalici“ i nazvao ju je po njoj: Penstemon Krekino zadovoljstvo.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar