Dok sedate na dasku ve-ce šolje koju su koristile stotine drugih osoba istog dana, mogli biste da se zapitate: koliko dugo patogeni preživljavaju po toaletima?
Jednom kad kročite u javni toalet, može biti nemoguće odupreti se snažnom osećanju gađenja.
Prizor urina poprskanog po dasci i podu, oštar smrad nečijih tuđih telesnih tečnosti - to zaista ume da vam nadraži sva čula.
Možete da otvorite vrata kabine laktom, povučete vodu stopalom ili da prekrijete čitavu dasku toalet papirom i obavite to iz čučnja, ako vam je čitava stvar suviše odurna da biste o njoj uopšte razmišljali.
Ali da li možete stvarno da se zarazite od pukog sedenja na toaletnoj dasci?
Ili su složene tehnike koje neki ljudi koriste da bi izbegli kontakt potpuno suvišne?
Evo šta mikrobiolozi imaju da kažu na to.
„Teoretski gledano, da, možete da se zarazite sa daske za ve-ce šolju, ali je taj rizik zanemarljivo nizak“, kaže Džil Roberts, profesorka javnog zdravlja i mikrobiologije sa Univerziteta u Južnoj Floridi.
Uzmite na primer seksualno prenosive bolesti.
Većina bakterija i virusa koji mogu da ih izazovu, od gonoreje do hlamidije, ne mogu da prežive dugo van tela organizma, a kamoli na hladnim, tvrdim površinama kao što su daske ve-ce šolje.
Zbog toga se veruje da većina seksualno prenosivih bolesti može da se prenese samo preko direktnog kontakta genitalija i razmene telesnih tečnosti.
Neko bi morao da bude dovoljno veliki baksuz da pokupi nečije tuđe sveže telesne tečnosti odmah sa daske pa pravo na genitalije ili rukom ili toaletnim papirom da bi bio ugrožen, kaže Roberts.
Dakle, iako je dobro biti oprezan i održavati higijenu, kao što je izbegavanje toaleta koji su očigledno kontaminirani, to nije nešto oko čega treba da ostajete budni po čitavu noć.
„Kad bi daske za ve-ce šolju mogle lako da prenose seksualno prenosive bolesti, viđali bismo ih češće u svim starosnim grupama i kod ljudi bez istorijata seksualnih aktivnosti“, kaže Roberts.
Slično tome, Roberts kaže da je takođe malo verovatno da ćete se zaraziti krvnim bolestima sa daske za ve-ce šolju.
Za početak, ona misli da biste videli - i izbegavali - nečiju krv da se nađe na dasci za ve-ce šolju.
U svakom slučaju, ona ne bi lako prenela krvne patogene u odsustvu seksualne aktivnosti ili ubrizgavanja kontaminiranim iglama, kaže ona.
Jednako je malo verovatno da biste se zarazili infekcijom urinarnog trakta neke druge osobe sa daske za ve-ce šolju, kaže Roberts.
Zarazili biste se tom infekcijom samo ako biste prebacili fekalije sa daske pravo u vaš urinarni trakt, ali je za to potrebna stvarno velika količina fekalija, kaže Roberts.
Mnogo je verovatnije da ćete se zaraziti infekcijom urinarnog trakta ako obrišete vlastiti izmet suviše blizu vaših genitalija, dodaje ona.
Ima, međutim, nekih izuzetaka kod dugovečnijih seksualno prenosivih bolesti.
Humani papiloma virusi (HPV), koji izazivaju genitalne bradavice, mogu da se zadrže i do nedelju dana na čvrstim površinama, mada to zavisi od nekoliko faktora.
„Ovi virusi su veoma mali i imaju veoma stabilne proteinske čaure koje im omogućuju duži 'rok trajanja' u životnoj sredini“ kaže Karen Dus, profesorka mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu Touro u Nevadi.
HPV je obično otporniji na sredstva za dezinfekciju ruku i zahteva koncentraciju od 10-postotne varikine da bi uništio tu tvrdu, zaštitnu proteinsku čauru, kaže Dus.
Ipak, ovi virusi mogu da se probiju u vaše telo samo ako je kožna barijera vaše genitalne oblasti kompromitovana, kaže Dus, nekim osipom ili ranicom, dok sedite na dasci.
Kao takav, HPV se obično prenosi samo preko seksualnog kontakta kože uz kožu, kao što su oralni, analni i vaginalni seks.
Slično tome, u teoriji, neko sa genitalnim herpesom u upali može da ostavi virus na toaletnoj dasci, a naknadni korisnici mogu biti ugroženi ako imaju ranicu na koži ili ako su imunokompromitovani, kaže Danijel Etkinson, klinički predvodnik za onlajn zdravstvenu kompaniju Treated.com u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ali to je malo verovatno, kaže Etkinson.
Prekrivanje daske papirom pre nego što sednete na nju, ili korišćenje pokrivača za toaletnu dasku, može da deluje kao najčistiji način da se koristi javni toalet.
Prema jednoj anketi grupe za istraživanja JuGov iz 2023, oko 63 odsto Amerikanaca sedne kad koristi javni toalet, ali oko polovine njih prvo prekrije dasku rolnom toalet papira.
Ista anketa pokazala je da oko 20 odsto ljudi umesto toga samo čučne.
Međutim, sloj toaletnog papira ili pokrivača za dasku vas verovatno neće zaštititi od patogena - oni se prave od poroznih materijala, tako da ne mogu da spreče bacile da se probiju kroz njih i dodirnu vaše genitalije.
A čučanje može potencijalno da napravi više štete nego koristi, prema Stefani Bobindžer, kliničkoj specijalistkinji za karlično zdravlje u Medicinskom centru Veksner Državnog univerziteta u Ohaju.
Kad žene lebde nad toaletom da bi mokrile, one zgrče karlično dno i mišiće karličnog pojasa.
To opstruira protok urina iz bešike, zbog čega moraju da tiskaju jače i vrše nepotreban pritisak na karlicu.
To takođe znači da žene možda neće do kraja isprazniti bešiku u tom procesu, što ponekad može da dovede čak i do infekcije urinarnog trakta.
Ispada da rizik od zaražavanja nekom bolešću u kupatilu, uopšteno gledano, ne potiče od vašeg genitalnog kontakta sa toaletnom daskom.
Umesto toga, ona potiče od vaših ruku u dodiru sa toaletnom daskom i njenom kontaminiranošću bakterijama ili virusima iz malih čestica vaših ili telesnih tečnosti drugih ljudi, kaže Roberts, a onda dodirnete lice i usta tim prljavim rukama.
„Pretnja nije po vašu stražnjicu, već po vaša usta od vaših ruku“, kaže Roberts.
Za početak, parčići fekalija prošaranih preko toaletne daske mogu da sadrže patogene kao što su Ešerija kolii, Salmonela, Šigela, Stafilokoke ili Streptokoke.
Kad se unesu u telo, one mogu da dovedu do gastrointestinalnih simptoma kao što su mučnina, povraćanje i dijareja.
Fekalije takođe mogu da sadrže tragove norovirusa.
Ovaj izuzetno zarazni patogen lako se širi preko kontaminiranih površina, baš kao i preko hrane ili pića, ili direktnog kontakta sa nekim ko nije zdrav.
Izuzetno je otporan.
Na nekim površinama, može da preživi i do dva meseca.
A vrlo malo njega i te kako je dovoljno da se neko razboli - veruje se da je za zaražavanje nekoga dovoljno između 10 i 100 čestica virusa.
Jedna studija je izračunala da se ljudi najverovatnije zaraze norovirusom dodirivanjem kontaminiranih površina u kupatilu, za razliku od kovida-19 i adenovirusa - patogena koji izazivaju simptome nalik prehladi ili gripu kod većine zaraženih ljudi, ili ozbiljnijih bolesti kod onih koji su stariji ili imunokompromitovani.
Ipak, pravi rizik od razboljevanja na ovaj način mogao bi da bude veoma nizak.
„Kupatilo nije kontaminirano fekalijama od Srednjeg veka - ono se redovno čisti“, kaže Roberts.
Ona kaže da kad njeni studenti mikrobiologije uzmu bris sa površina različitih okruženja u potrazi za mikrobima, količina koju nađu u kompjuterskoj laboratoriji je neuporedivo veća od onih u toaletnim kabinama.
„U Sjedinjenim Američkim Državama, kućni toaleti imaju mnogo više bacila od javnih toaleta koje smo proučavali na univerzitetu“, kaže Čarls Gerba, profesor virologije na Univerzitetu u Arizoni.
„Praktično je bezbednije na većini mesta koristiti toalet u javnom ve-ceu nego kod kuće.“
Na većini lokacija, ekipe za čišćenje brišu toaletne daske nekoliko puta dnevno, dok većina domaćinstava čisti vlastito kupatilo samo jednom nedeljno, kažu Gerbina istraživanja.
Idealni vremenski raspored čišćenja kupatila po domaćinstvima, prema Gerbinoj laboratoriji, bio bi na svaka tri dana.
Pogledajte video: U toaletu se nalazi blago za koje ni ne znamo
Naravno, većina ljudi ne ide okolo i namerno pipka toaletne daske po kupatilima.
I iako većina ljudi pere ruke mnogo ređe nego što bismo mi to voleli da verujemo, nadamo se da obično ne trpate ruke u usta odmah nakon što ste koristili toalet.
Međutim, postoji drugi način da se zarazite nekom bolešću u kupatilu.
Tu na scenu stupa „toaletni oblak“.
Kad povučete vodu u toaletu, bacili iz šolje izlete u vazduh i počnu da padaju svuda po toaletnoj kabini.
I svuda po vama, ako ste još uvek u kabini.
Matematički modeli sugerišu da bi moglo da izleti i 40 do 60 odsto čestica prisutnih u ve-ce šolji.
„Neki ljudi to nazivaju 'toaletnim kijanjem'“, kaže Gerba.
Površina sa najviše bacila u toaletu zapravo je pod.
Studije su pokazale da bakterija Klostridijum difičile - patogen koji je uobičajen u zdravstvenim okruženjima i ume da bude ozloglašeno težak za uklanjanje iz okruženja – može da putuje daleko u vazduhu pošto je voda povučena u ve-ce šolji.
Ona putuje u sporama a može čak i da se udahne.
Ovaj rizik, stoga, ne potiče samo od toaletnih dasaka, već i od toaletnih poklopaca, kvaka, povlačenja vode, ručica na lavaboima, i kutija za papirne ubruse, koje dodirujete direktno rukama, kaže Gerba.
Površina sa najviše bacila u toaletu, kaže on, zapravo je pod.
Nažalost, kupatila takođe često sadrže tragove bonus patogena koje ne biste obično povezali sa nečijom mokraćom ili kakom, već naprosto sa kijanjem i kašljanjem.
Na primer, na površinama po kupatilu ponekad može da se nađe virus gripa.
Ima nekoliko zdravorazumskih koraka koje možete da preduzmete da biste izbegli da se zarazite nečim gadnim u bilo kom toaletu, pa bilo to kod kuće ili u javnosti.
Elizabet Pedi, inženjerka za vodenu higijenu na Univerzitetu Louboro u Velikoj Britaniji, preporučuju da se stvari dodiruju što je moguće manje.
(Štaviše, jedan od načina na koje proizvođači toaleta mogu da učine kupatila bezbednijim je da osmisle mehanizme za povlačenje vode, dozatore sapuna, sušače ruku i mnogo toga još koji se koriste bez dodirivanja, kaže Pedi.)
Da biste izbegli toalete oblake, spuštanje poklopca na šolji deluje kao odgovoran izbor, ali „spuštanje poklopca i njegovo dizanje nije činilo skoro nikakvu razliku kad je to u pitanju“, kaže Gerba.
Njegova studija iz 2024. pokazuje da virusi iz toaletnog oblaka mogu da pobegnu postrance, čak i kad je poklopac spušten.
To je verovatno zato što poklopci obično ne naležu savršeno na daske a javni toaleti verovatno imaju jači pritisak prilikom povlačenja da bi trošili manje vode.
Štaviše, Pedi misli da bi proizvođači toaleta trebalo da potpuno uklone poklopce sa šolja, kako bi se izbeglo da ljudi dodiruju poklopac a potom slučajno dodirnu i dasku.
„Poklopac nije zapravo put napred“, kaže ona.
Ima mnogo efikasnijih izuma, kaže Pedi, kao što je pravljenje ve-ce šolja sa štitnicima koji se ubacuju između šolje i daske.
Trenutno se oni uglavnom koriste u zdravstvenim okruženjima da bi zaštitili sestre i doktore od patogena koje pacijenti izbacuju povlačenjem vode, kaže Pedi.
Postoje i vazdušne prskalice za koje se pokazalo da su efikasne u čišćenju vazduha i površina po kupatilima, stoga pomažući da se spreči širenje patogena preko „kijanja toaleta“.
Druga opcija je povući vodu i odmah napustiti kabinu.
„Obično povučem vodu i pobegnem“, kaže Gerba.
On preporučuje i da se sačeka 10 minuta pre nego što se uđe u javni toalet za nekim, mada to može biti teško postići u praksi.
Ako unesete telefon u toalet, rizikujete da on dođe u kontakt sa patogenima koji su poprskani svud po kabini.
A onda su tu i mobilni telefoni.
Ne preporučuje se da koristite vaše telefone dok ste u toaletnoj kabini, kaže Roberts - vaš telefon je već izuzetno prljav, pošto ga nosite svuda sa sobom, spuštate ga na svaku ivicu, i dodirujete ga sve vreme.
Ako ga unesete u toalet, rizikovaćete da dođe u kontakt sa patogenima koji su već poprskani svud po kabini, a potom ćete ga nosati svuda sa sobom čak i pošto ste oprali ruke.
Najprostija stvar koju možete da uradite jeste da uvek perete ruke odmah nakon što ste išli u toalet, kaže Gerba, koji ističe da prosečna osoba u Tusonu, u Arizoni, provodi samo 11 sekundi perući ruke, dok Centri za kontrolu bolesti u Sjedinjenim Američki Državama preporučuju da se ruke peru 20 sekundi .
„Tek otprilike svaki peti čovek zapravo pere ruke kako treba“, kaže Gerba.
Dakle, da bi se sprečilo da se zarazite nekom bolešću u javnom toaletu, perite ruke.
Još bolje, unesite dodatni korak nanošenjem sredstva za dezinfekciju ruku, jer je ova kombinacija značajno efikasnija u zaštiti od samog pranja ruku.
I pokušajte da ne dozvolite da vas strah od patogena koji se kriju po toaletima drže budnima po noći - vaš rizik je (verovatno) niži nego što mislite.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar