Mladi porodicu sve češće planiraju u inostranstvu

Prema podacima Kancelarije Evropske mreže protiv siromaštva, sa stopom rizika od 25,4 odsto Srbija je prva u Evropi. Svaki četvrti stanovnik je izložen siromaštvu, dok trećina građana smatra da teško živi. Sa takvim statistikama dobija se utisak da je rađanje dece i njihovo "podizanje" pravi podvig. Sa druge strane, to može i da objasni činjenicu zašto se u Srbiji sve manje rađa i zašto se iz Srbije sve češće odlazi.

 

Kada bismo rekli da i nije baš sve u novcu, podaci ni u tom slučaju ne idu u korist stvaranja porodice. Naime, istraživanje Eurostata pokazalo je da je stanovništvo Srbije drugo najnesrećnije u Evropi. Prema tome, prirodni priraštaj je na udaru sa dva fronta - prvi je velika razlika između broja živorođenih i umrlih koja je prošle godine iznosila 38.000, a drugi predstavljaju sve češće emigracije iz zemlje, godišnje u proseku oko 30.000. 

 

Ministarka Slavica Đukić Dejanović, koja je u Vladi Srbije zadužena za populacionu politiku, za 021.rs kaže da majke nemaju poverenja u partnere, porodicu i u državu da će im biti pomoć u odgoju deteta.

 

"Postoje vrlo krupni psihološki razlozi kod obrazovanih mladih ljudi na kojima bi trebalo da se radi. Najveći broj građana razmišlja da je negativni prirodni priraštaj isključiva posledica teške ekonomske situacije, međuti takozvana psihološka cena roditeljstva je veoma visoka. Mladi ljudi koji bi trebalo da budu roditelji se u stvari plaše da neće moći detetu da pruže sigurnost, odgoj, egzistencijalne i sve one bitne momente za valjano formiranje ličnosti deteta. Zbog toga odlažu roditeljstvo", navodi Đukić Dejanović.

 

Od rađanja dece u Srbiji odustala je i Sunčica Ranđelović Aćanski. Ove jeseni je sa svojim mužem spakovala kofere i otputovala za Frankfurt. Iako su u Novom Sadu pristojno živeli, kako kaže, nije želela da joj dete odrasta u zemlji u kojoj su nemaština, naslovi o silovanjima i ubistvima svakodnevnica.

 

"Za mlade uslovi za stvaranje porodice u Srbiji su generalno nepovoljni, i mislim da je toga svako svestan. Mi smo ekonomski mogli da živimo u Srbiji, barem dok ne dođu deca, ali drugi su razlozi zašto smo otišli. Prosto kako da vam dete odrasta u zemlji u kojoj postoje ljudi koji su zaštićeni kao beli medvedi ili kada vas tretiraju kao građane drugog reda. Dovoljno sam svesna da nigde nije idealno, da ne može biti ni u Srbiji, ali ipak postoje zemlje u kojima je sistem uređen. Postoji toliko banalnih stvari koje na kraju kada se skroje predstavljaju pravi psihički teror nad malim čovekom, jednostavno ne želimo takvo okruženje za decu", priča Ranđelović Aćanski.

 

 Iako postoje i psihološki razlozi zbog kojih budući roditelji odlaze iz zemlje, mnogo češći razlog je nedostatak novca. Zbog manjka rađanja često se navode kako su mladi zapostavili tradicionalne vrednosti, okrenuli leđa stvaranju porodice i fokusirali se na druge prioritete. Međutim, psihoterapeut i bračni savetnik Nebojša Savić kaže da to nije slučaj i da se dokazuje potpuno suprotno kada mladi dobiju uslove za stvaranje porodice, što se najčešće dešava u inostranstvu. Zbog toga poznata fraza iz filma "Kako je propao rokenrol" u kojoj se kaže da "nije sve u ljubavi, ima nešto i u lovi" opisuje pokušaje za stvaranje porodice. Savić navodi da je neminovno da ekonomska situacija u Srbiji utiče na odloženo stupanje u brak, a samim tim i na rađanje dece.

 

"Uvek kažemo da je ljubav najvažnija i to jeste tako, toga se držimo, ali ipak postoje neke praktične stvari koje su potrebne da bi čovek formirao porodicu. To se konkretno odnosi na mesto stanovanja, održavanje porodice i finansijsku brigu o njima. Mi imamo utisak da su mladi zaboravili na porodicu, ali vidimo da kada odu u inostranstvo, kada im se pruži taj ekonomski momenat i pristojan način života, oni vrlo brzo formiraju porodicu i dobiju decu. Nažalost, to im je u mnogim aspektima u Srbiji uskraćeno", objašnjava naš sagovornik.

 

Nepovoljni ekonomski momenat utiče i na one koji su u braku i imaju decu. Kako bi porodici obezbedili minimum uslova za život, roditelji su čestp u trci sa vremenom i u pravo tu nastaje problem. Prema Savićevim rečima, zbog nedostatka vremena nema ni kvalitetnih odnosa.

 

"Ljudi smatraju da je zemlja u kojoj žive sve manje i manje sigurno mesto za podizanje dece. To kreće od školstva pa do egzistencijalnih pitanja. Kada imate takvu situaciju logično je da će ljudi bolji život potražiti na drugom mestu. Sa druge strane, bračni parovi su u trci da obezbede porodici dovoljno, manje vremena provode zajedno. Manje vremena provode i sa decom i zbog toga cela porodici trpi. Usled odsustva se javlja manjak bliskosti u braku, manjak komunikacije, i to je jedan od razloga zašto ljudi imaju nezadovoljavajuć kvalitet braka", kaže Savić za 021.rs.

 

Da bi se situacija promenila i da bi se stvorili povoljni uslovi za porodicu potrebne su velike promene, za šta je potrebno vreme. Poslednjih 25 godina nedaća obeshrabrile su mnoge, a prema rečima Ranković Aćanski dok se ne dogodi promena, mnogi njeni poznanici pakuju kofere za drugu zemlju u kojoj će formirati porodicu.

 

"Voleli bismo da je drugačije, optimističnije, ali ako nadležni ne urade nešto povodom toga, onda stvarno ne znam šta će biti na kraju. Sa druge strane zaista se divim roditeljima i mladima koji su odlučili da ostanu u Srbiji, u njoj rađaju decu i vaspitaju ih. Pored svih problema vaspitati dobre ljude je zaista uspeh", zaključuje naša sagovornica.

 

U međuvremenu dok se ne stvore odgovarajući uslovi za porodicu u Srbiji, stanovništvo sve više stari. Kroz 45 godina svaki drugi stanovnik Srbije će biti stariji od 52 godine. Broj mladih će opasti za 600.000, dok će broj starijih preko 65 godina porasti za 400.000. Zbog toga će se, prema rečima demografa Gorana Peneva,  umesto obdaništa graditi starački domovi. 

 

Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Bebe ne donose rode". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.