Maligne bolesti - opšta nebriga građana i liste čekanja za zračenje

Srbija prednjači u Evropi kada je u pitanju kasni stadijum u kojem se maligna obolenja otkrivaju, što se može pripisati niskoj zdravstvenoj svesti stanovništva, slaboj brizi o sopstvenom zdravlju, ali i stilu životu ispunjenom stresom i nezdravim navikama.
Maligne bolesti - opšta nebriga građana i liste čekanja za zračenje
Foto: Pexels
Kada je u pitanju rak grlića materice, Srbija je četvrta u Evropi po broju obolelih, dok se po umiranju od ove vrste raka kod žena nalazi na trećem mestu na "starom kontinentu", odmah posle Rumunije i Moldavije, pokazuje zvanična statistika. 
 
Iako se godinama unazad najavljuje, Srbija još uvek nema vakcinu protiv humanog papiloma virusa, koja predstavlja najefikasniju meru primarne prevencije raka grlića materice. 
 
Situacija nije mnogo bolja ni kada je reč o raku debelog creva, što je drugi najčešći zloćudni tumor u oboljevanju i umiranju u Srbiji. Svake godine od ovog raka oboli gotovo 4.500, dok umre više od 3.000 građana. Od raka dojke godišnje oboli oko 4.600 žena, dok od ove bolesti umre 1.600 njih. 
 
Doktorka Dragana Đilas, radiološkinja i predsednica Senološkog udruženja Srbije, poručuje za 021.rs da maligna oboljenja nastaju zbog različitih uzroka, ali da je u osnovi svakog tumora oštećenje gena. To oštećenje može da bude uzrokovano naslednim faktorima, pa je poznato da oštećenje "brka" gena može da izazove rak dojke, a žene mogu da testiraju da li imaju ili nemaju to oštećenje.
 
"Međutim, kod većine tumora nije tako. Čak ni kod većine malignih tumora dojke nije tako da možemo da ustanovimo da imamo taj gen za karcinom dojke, nego su to neka različita oštećenja sa kojima se srećemo u toku našeg života. Neka od njih su posledica našeg životnog stila, na primer ako neko jede izrazito nekvalitetnu hranu i gojazan je, zatim su tu i alkoholičari, pušači. Isto tako postoje rizici na koje ne možemo da utičemo ili nismo ni svesni da smo im izloženi, kao što je radijacija. Svi smo izloženi sunčevim zracima, oni u nekom momentu mogu da budu izuzetno štetni za nas, da izazovu oštećenje gena. Između ostalog, tu su i zračenja koja nisu od sunca kao izvora, koja možemo negde da 'pokupimo' u toku životu, hemijski štetne materije...", objašnjava doktorka Đilas.
 
O listama čekanja u Srbiji se često piše u medijima, ali stručnjaci ističu da nije reč o "srpskom izumu" i da je u pitanju problem koji postoji i u drugim državama. Doktorka Đilas ukazuje na to da u ozbiljnim ustanovama postoje prioriteti, te je potrebno da lekar opšte prakse prepozna osobu koja je prioritet i da signalizira specijalisti kod kojeg je šalje da je reč o pacijentu sa potencijalno zloćudnom bolešću.
 
"Mi lekari smo na prvom mestu humani, prepoznaćemo ukoliko postoji prioritet kod nekoga. S druge strane, sasvim je poznato da u čitavoj Evropi postoje liste čekanja za snimanja kao što je magnetna rezonanca. Nigde se ne može doći na red vrlo brzo, osim ako ne snosite sami troškovi snimanja ili imate privatno osiguranje", poručuje Đilas.
 
Pokrajinski sekretar za zdravstvo prof. dr Zoran Gojković navodi za 021.rs da se liste čekanja za zračnu terapiju kod nas postepeno smanjuju, ali nisu nestale niti su pokazatelj pravog stanja oboljenja. U svakom slučaju je potrebno još mnogo ulaganja u opremu koja je zastarela i kaska za svetskim standardima.
 
Ono na čemu je bitno da se radi jeste rana detekcija malignih oboljenja. Profesor Gojković poručuje da Srbija nije jedina država koja se bori protiv visokog mortaliteta.
 
"Imamo veliki broj onkoloških bolesnika, ali to je prvenstveno posledica loše prevencije, odnosno kasne dijagnostike. Ranu detekciju, ranu dijagnostiku, ne možete da sprovedete bez najsofisticiranijih medicinskih aparata, odnosno da svaka bolnica ima ozbiljan CT, rendgen, svaka bolnica da ima mamograf i ultrazvuk, da pacijenti shvate koliki je značaj prevencije, da se okanu pušenja, alkoholizma i da vode računa o ishrani. Ako govorimo o tome, moramo reći da imamo najveći procenat pušača u Evropi, na vodećem smo mestu po alkoholizmu, ne postoji zdravstveni sistem koji to može da podnese, pa ni zdravstveni sistemi bogatijih zemalja", ukazuje Gojković.
 
Dragana Đilas objašnjava da učestalost pojedinih tumora u Srbiji u odnosu na zemlje u regionu i Evropi nije nešto veća, ali postoje izuzeci kao što je karcinom grlića materice. Kako kaže, za većinu drugih tumora, kao što su karcinom dojke, pluća, debelog creva, ne prednjačimo u tome koliki broj ljudi oboljeva od ovih bolesti, ali prednjačimo po tome u kojem stadijumu se ove bolesti dijagnostikuju.
 
"Razlog za to je niska svest stanovništva i slaba briga o sopstvenom zdravlju. Možemo da krivimo lekare za to, desi se i lekarska greška i kasnije prepoznavanje oboljenja, ali bismo mogli da pričamo i na tu temu, pa je tako kod nas dozvoljeno da se ljudi koji nisu prošli obuku bave različitim dijagnostičkim metodama, i to praktikuju kako u državnim tako i u privatnim ustanovama, to ni na koji način regulisano, a ni sankcionisano. Međutim, to je mnogo ređe, a mnogo češće je da postoji generalna nebriga. Naše stanovništvo nije zdravstveno prosvećeno, ne vodi dovoljno računa o sebi, niti vodi računa o faktorima rizika, životnom stilu, a na kraju krajeva, ne obraća pažnju na promene na sopstvenom telu", navodi Đilas za 021.
 
Naša sagovornica podseća i na to da se ljudi u Srbiji, nezavisno od toga da li dolaze iz ruralne ili gradske sredine, neretko stide nečega što pronađu na svom telu, zbog čega ne reaguju. Ističe i da smo poznati kao "inadžije", što može da bude dobro u sportu, ali kada je zdravlje u pitanju i kada se izbegava lečenje, od toga nema nikakve koristi.
------
Projekat "Bolje je da znaš" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Ostalo iz kategorije Projekti - Bolje je da znas

Jaz između državnog i privatnog zdravstva na teretu pacijenata

Pad životnog standarda i generalna situacija u državi doveli su do nedovoljnih ulaganja u državno zdravstvo, odliva mozgova, pada kvaliteta, a tako i pada zdravstvenog stanja građana koji plaćaju osiguranje, ali ga ne dobijaju, smatraju stručnjaci koji su učestvovali na okruglom stolu u organizaciji Radija 021.