Prosečno vreme čekanja na operaciju je oko dve godine - skoro upola kraće nego pre nekoliko godina, kada su operacije katarakte bile goruća tema u zdravstvu.
Zdravstveni stručnjaci kažu da je nemoguće eliminisati listu čekanja na operaciju katarakte zbog njene dinamike, kao i zbog činjenice da katarakta faktički ne bira žrtvu, već može da je dobije svako od nas. Ona, dodaju stručnjaci, s godinama zapravo svakog od nas i zahvati u određenom procentu, ali ne završimo svi na listi čekanja za operaciju.
Šta je katarakta?
Zamućenje našeg prirodnog sočiva naziva se katarakta. Može da nastane urođeno, upalom oka ili zbog genetskih faktora, a često je rezultat hroničnih oboljenja koje građani Srbije ni ne konstatuju. Kako za 021 kažu načelnik Klinike za očne bolesti KCV dr Siniša Babović i načelnica operacionih sala dr Ljiljana Tušek Lješević, postoje i vrlo konkretni razlozi nastanka zamućenja sočiva, a to može da bude i zaštita od prolaska zraka sunca koji, iako ga svi volimo, uništava unutrašnjost oka.
"Naš organizam pravi jako mudre odluke, pa zamućenje nastaje kao prirodan proces, kao filter za naše oko. Pošto smo svi različiti i zahtevi za vidom su nam različiti, pa postoje situacije kada mladi ljudi rade precizne poslove i mutninu treba rešiti što ranije. Ima i situacija kada stariji ljudi sa puno hroničnih bolesti zanemaruju te bolesti, pa nastaje katarakta koju pacijenti jedinu i rešavaju. To je vrlo čest slučaj. Zato treba imati u vidu da se ne operiše baš svaka katarakta", naglašava dr Babović za 021.
Njegova koleginica dr Ljiljana Tušek Lješević dodaje da je lekar taj koji odlučuje da li će se izvesti operacija. Operacija nije potrebna ako, kaže ona, katarakta ne remeti redovan život čoveka.
"Sočivo, od jednog providnog medija koje daje maksimalnu oštrinu sa plavilom u gledanju, tokom godina dolazi u relativno potmuliji način gledanja. Mi toga nismo potpuno ni svesni jer se postepeno tokom naših života ta izmena u sastavu sočiva gotovo neprimetno dešava. Najčešće kad spominjemo kataraktu kao dijagnozu, najveći broj ljudi će se vezati za proces starenja i za godine posle šezdesete. Kada bismo širili zenicu posle šezdesete - svi bismo imali neku mutninu. Ali to nije razlog da se sočivo odstranjuje. Kad bismo doživeli 100. godinu, svi bismo imali neko zamućenje. Najbitnije je slušati lekara koji će objasniti potrebu za operacijom", navodi dr Tušek Lješević, a njen kolega dodaje da katarakta može da nastane i nakon, recimo, udara groma, što su bizarni slučajevi koje su naši stručnjaci videli u klinici.
Ono što široj javnosti, a naročito potencijalnim kandidatima za operaciju, nije poznato je činjenica da hronične i druge bolesti često unapređuju kataraktu i njihovim prostim eliminisanjem rešili bismo i problem zamućenja sočiva.
"Mi imamo izraz koji bi podrazumevao kvalitet života. To bi bila referenca ili odluka da u razgovoru s pacijentom dođemo do odgovora da li će se operisati ili ne. Mi pacijentu objašnjavamo da li je katarakta uzrok njegovih problema i tu treba da se usaglasimo. Imamo puno neregulisanih opštih bolesti poput dijabetesa i visokog krvnog pritiska, a sve te bolesti prave komplikacije na oku. Svi bi zapravo voleli da imaju kataraktu jer se ona lako operiše, ali to ne rešava njihov pravi, veći problem. Ako je oko zdravo, vid se sto odsto vraća, ali većina naših pacijenata su stariji ljudi sa loše vođenim dijabetesom i promenama u žutoj mrlji", kažu dr Babović i dr Tušek Lješević u razgovoru za 021.
Da li su svi na listi čekanja hitni slučajevi?
Liste čekanja su liste koje sadrže gotovo svakog pacijenta kojem je u dijagnozi stavljena katarakta. Problem lista čekanja generalno, ali i katarakte je univerzalni problem celog sveta i, kako kažu novosadski stručnjaci, još uvek nije pronađen univerzalni način i formula po kojoj bi pacijenti bili smeštani na listu čekanja i operisani.
Svaki pacijent, dodaju naši sagovornici, smatra da je on najhitniji slučaj i da ima prednost u odnosu na druge.
"Oni koji više brinu o svom zdravlju i, samim tim, jave se na vreme, smatraće da imaju prednost u odnosu na nekog ko nije brinuo o zdravlju i dospeo je kod nas kad je ostao na 10 odsto vida na oba oka. Istina je da je sve individualno. Neko sa tek oštećenim vidom će imati jako puno problema ako radi u, recimo, arhitekturi, a neko ko ne obavlja posao koji zahteva preciznost odbijaće da dođe dok ne postane jako velik problem. Kriterijumi su tesno povezani s kvalitetom života i zahtevima posla", navodi dr Babović za naš portal.
Kakvu putanju prolazi pacijent kojem se postavi dijagnoza i nakon što završi na listi čekanja? Svaka operacija izaziva određeni strah, ali je operacija katarakte specifična i, kažu naši lekari, nema potrebe za strahom.
"Pre same operacije, pacijent ima oko dve sedmice da spremi sve papire, eventualno popravi neki nalaz i spremi se za operaciju. Sama operacija traje 10-20 minuta, dok je boravak u operacionoj sali ukupno sat vremena, zbog pripreme hirurga. kad bismo zamišljali idealni sistem, pacijent bi danas mogao da dobije dijagnozu, istog dana prikupi papire, pripremi se i bude operisan tog ili nardnog dana. Oporavak zavisi od individue, ali u idealnom toku će puno pacijenata već sutradan imati jasni boljitak u gledanju, neki postižu i maksimalan vid koji im je priroda dala", napominje dr Babović.
Postoji i situacija kad se katarakta vraća, a to je sekundarna katarakta, dodaje dr Tušek Lješević. U tim situacijama se katarakta skida "jag laserom" u roku od nekoliko sekundi i problem je rešen u ambulanti.
U Klinici za očne bolesti katarakta se operiše ultrazvukom, što je i svetski standard. Pojedine klinike imaju i primenjuju lasere, ali ova tehnologija još uvek nije dovoljno testirana i proći će vreme dok ne stigne u punom, proverenom kapacitetu i kod nas, kažu naši sagovornici. Zato je, navode, ultrazvuk i dalje najmoderniji, praktičan, brz i siguran način operacije katarakte.
------
Projekat "Bolje je da znaš" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.
