Infekcije otporne na antibiotike opasne po svetsku ekonomiju

Istraživanje ovog međunarodnog tela za razvoj, objavljeno u ponedeljak, prvoga dana zasedanja Opšte skupštine UN-a u Njujorku, upućuje na to da bi rezistentnost infekcija na antibiotike mogla povećati broj siromašnih u svetu, i naročito pogoditi.

"Priroda i širina ove ekonomske pretnje mogla bi poništiti pozitivan ekonomski razvoj i udaljiti nas od ciljeva da iskorenimo siromaštvo i povećamo blagostanje", rekao je predsednik Svetske banke Džim Jong Kim. "Najsiromašnije nacije nemaju sredstava kojima bi se suočile s ovim problemom, zbog čega moramo delovati što brže kako bismo izbegli potencijalnu krizu", rekao je.

Istraživanje pokazuje da bi, u slučaju najgoreg scenarija, otpornost mikroba na antibiotike i na ostale lekove koji se koriste u borbi protiv bakterija, mogla uticati na pad BDP-a za više od pet odsto u zemljama s niskim prihodima te do 2050. broj osoba koje će živeti u siromaštvu povećati na 28 miliona.

Zaključci iz izveštaja temelje se na svetskim ekonomskim projekcijama instituta za razdoblje od 2017. do 2050. Prema izveštaju do polovine veka će se globalni BDP na planeti u blažem slučaju otpornosti bakterija na antibiotike smanjiti za 1,1, odsto, a u najgorem slučaju iznosiće 3,8 odsto.

U izveštaju stoji i da bi se troškovi svetskog zdravstva mogli povećati s 300 milijardi dolara na hiljadu milijardi do 2050, u zavisnosti od različitih scenarija nedelotvornosti antibiotika kod pojedinih infekcija. Otpornost bakterija na antibiotike mogla bi prouzrokovati godišnje smanjenje proizvodnje mesa zbog smanjenja uzgoja stoke, predviđa Svetska banka.

Svetska zdravstvena tela neprestano upozoravaju na problem zloupotrebe antibiotika i tvrde da ćemo se, ako antibiotici nastave da se koriste dosadašnjim ritmom, vratiti u "srednjovekovnu medicinu".