"Sada se pojavio budžetski prostor, znači dodatni novac koji otvara mogućnost, s jedne strane za povećanje javnih investicija, a sa druge strane za smanjenje poreza. Međutim, značajan deo tog viška sredstava otišao je na povećanje plata u javnom sektoru i za neproduktivne investicije u opremu vojske i policije. To svakako neće delovati podsticajno na rast. I to je osnovni nedostatak ovog budžeta", rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović za nedeljnik "Novi magazin".
On je ocenio da je povećanje prosečne neto plate u javnom sektoru od devet odsto veoma veliko, znatno iznad porasta u privatnom sektoru, gde će biti oko pet odsto.
"Da bi se to povećanje prosečne neto plate nekako uklopilo u budžetski okvir, koji čini nominalni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), pribeglo se još jednom lošem rešenju – opet je produženo ograničenje zapošljavanja u državnom sektoru. Pošto će se zbog odlaska u penziju broj zaposlenih u državi i dalje smanjivati, ukupan fond plata će porasti 7,5 odsto, što je blizu rastu nominalnog BDP-a, koji se u 2019. procenjuje na skoro sedam odsto", kazao je Petrović.
Istakao je da se Međunarodni monetarni fond složio sa povećanjem fonda za plate u javnom sektoru u idućoj godini od 7,5 odsto jer je očekivao da će se preći na platne razrede, pa je želeo da Vladi olakša taj posao dajući joj više prostora, znači novca, da to izvede bez velikih trzavica.
"Do toga nije došlo, što znači da reforme sistema plata u javnom sektoru neće biti, ali će plate u njemu ipak biti znatno povećane", kazao je Petrović.
Na pitanje zašto je zabrana zapošljavanja loša, on je kazao da ta mera traje već šestu godinu, a početna ideja je bila da traje dve godine i da se u međuvremenu uradi analiza celog javnog sektora sa oko 500.000 zaposlenih, gde spadaju i vojska, policija, zdravstvo i školstvo, kao i administracija, državna i lokalna.
"Ono što se desilo bilo je da se broj zaposlenih u javnom sektoru, bez javnih preduzeća, stalno smanjivao, ali zahvaljujući odlasku u penziju. Pravilo je bilo – jedan prema pet - na pet onih koji odu u penziju jedan može da se zaposli, što se onda svelo na jedan prema tri, ali to nije bio glavni problem. Osnovni nedostatak tog postupka jeste da su pojedini sektori postali drastično ugroženi", ukazao je Petrović navodeći da u zdravstvu nedostaje od dve do tri hiljade lekara i medicinskog osoblja.
Prema računici Fiskalnog saveta, kako je rekao, moguće je javne investicije, u infrastrukturu, ali i u ekologiju, iduće godine u odnosu na ovu povećati oko 300 miliona evra.
"Međutim, iako je budžetom predviđen otprilike toliki rast kapitalnih ulaganja, sa 127 ove na 165 milijardi dinara iduće godine, tek manji deo toga ide u infrastrukturu, gde se javne investicije povećavaju 100 miliona evra. To je dovoljno tek da se zadrži sadašnji relativni nivo, kao procenat BDP-a, ulaganja u infrastrukturu. Posebno je loše što je povećanje investicija u zaštitu životne sredine, gde je stanje u Srbiji blago rečeno katastrofalno, potpuno izostalo", rekao je Petrović i dodao je da je najgore što gotovo celokupno povećanje kapitalnih investicija u 2019. odlazi za opremu vojske i policije, jer ne podstiče privredni rast.
Petrović je podsetio da je predlog Fiskalnog saveta bio da se opterećenje rada, odnosno neto plate, smanji sa 63 na 60 odsto, ali je Vlada predložila smanjenje na 62 odsto.
Komentari 4
Igor
x
"... Istakao je da se Međunarodni monetarni fond složio sa povećanjem fonda..."
voleo bih da neko jednom jasno i glasno objasni kojim tačno mehanizmom mmf diktira vladi šta da radi.
objašnjenje u dve-tri rečenice, prilagođeno deci od 9 godina bi bilo ok, čisto da budem siguran da ću razumeti.
b)
veća odvajanja za plate u javnom sektoru i opremu vojske i policije znače samo jedno: učvršćivanje vladajuće pozicije.
Niko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar