Prema izveštaju evropske statističke službe o potrošnji u Evropskoj uniji, zemljama u okruženju i zemljama kandidatima, stvarna individualna potrošnja i BDP po glavi stanovnika u Srbiji nisu se bitno menjali od 2015. godine. U Srbiji je prošle godine stvarna individualna potrošnja smanjena s 46 odsto proseka EU kolika je bila 2016. i 2015. godine. Istovremeno, BDP po stanovniku u Srbiji je 2015. bio na 36 odsto proseka EU, sledeće godine 37 odsto, a prošle opet na 36 odsto.
U članicama EU stvarna potrošnja po glavi stanovnika ide od 54 do 132 odsto proseka EU, a BDP po glavi stanovnika od 49 odsto do 253 odsto.
Među zemljama kandidatima, najveću stvarnu individualnu potrošnju ima Turska sa 68 odsto proseka EU. U Crnoj Gori je ona 56 odsto, Makedoniji 41 odsto, Albaniji 39 odsto i u BiH, koja još nema status kandidata, 41 odsto proseka EU.
Zemlje iz Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA), koje nisu članice EU, imaju natprosečnu individualnu potrošnju u odnosu na EU: Norveška 127 odsto, Švajcarska 124 odsto i Island 117 odsto. Te zemlje imaju i veći BDP po stanovniku: Norveška 146 odsto proseka EU, Švajcarska 156 odsto i Island 130 odsto.
Od članica EU najveću stvarnu individualnu potrošnju imaju Luksemburg 132 odsto, Nemačka 122 odsto i Austrija 117 odsto. Najniža je u Bugarskoj 54 odsto, Madjarskoj i Hrvatskoj 62 odsto.
Najbliže su proseku Italija sa 98 odsto i Francuska sa 108 odsto.
Kad je reč o najvećem BDP-u po glavi stanovnika ubedljivo prednjači Luksemburg sa 253 odsto, mada Eurostat to tumači time što u Luksemburgu ima puno radnika iz drugih zemalja koji doprinose BDP-u te države, ali ne ulaze u stanovništvo koje se uzima u obzir pri računanju BDP-a po glavi stanovnika.
Od ostalih zemalja najveći BDP po stanovniku ima Irska sa 181 odsto proseka EU. Slede Holandija i Danska sa 128 odsto, Austrija sa 127 odsto i Nemačka sa 124 odsto.
Najmanji BDP po stanovniku imale su Bugarska 49 odsto, zatim Hrvatska 62 odsto i Rumunija 63 odsto proseka EU.
Slovenija je po stvarnoj individualnoj potrošnji sa 77 odsto između Malte i Grčke.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 1
Dapace
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar