Dok iz Transparentnosti Srbija stiže upozorenje da leks specijalis ne bi smeo da ide na usvajanje jer nije prošao javnu raspravu, iz udruženja koja štite interese zaduženih građana stižu oprečne informacije. Jedni su, protiveći se zakonu, za to da ljudi ostanu u sudskim procesima, drugi savetuju da se prihvati otpis preostalog duga od 38 odsto i dobro razmisli pre ulaska u sudski spor.
Izvesno je da ovaj zakon neće biti od koristi onima koji su već izgubili stanove ili onima koji su otplatili i preplatili svoje kredite. Neće "pokriti" ni izgubljeno onima koji su prodavali njive da bi prevremeno otplatili dug, već će se isključivo odnositi na kredite u otplati, a njih je negde 16.800, piše Danas.
Otpis od 38 odsto preostalog duga, na primer, za Gordanu Velojić ne znači mnogo. Ona je pre 11 godina kupila u "švajcarcima" stan od 34 kvadratna metra za 68.100 evra. Kada je počela da otplaćuje stan rata joj je bila 40.000 dinara, sada već dugo plaća mesečno više od 100.000 dinara.
"Ostalo je da se plati još 73.000 evra, a ako bih pristala na uslove iz zakona dobila bih otpis i ostalo bi mi da platim nekih 50.000 evra. To mi ne odgovara, jer mi je do isteka kredita ostalo još šest godina, a sudski veštak je utvrdio da sam već platila dva miliona dinara više", kaže Velojić za Danas. Ona je, kako navodi, već dve godine na sudu i svakako ne razmišlja o tome da prihvati konverziju.
Mirko Vasić iz Udruženja CHF Srbija i sam zadužen u švajcarskoj valuti pojašnjava za Danas kome odgovara zakon koji su pre nekoliko dana utanačili predstavnici ovog udruženja sa bankama i državom.
"Zakon odgovara onima koji su na korak da izgube stanove, koji su tužili i koji se nalaze u pogrešnim sudskim procesima. Ovo je prilika da elegantno izađu iz tih tužbi koje su mahom odbijajuće, ali i za one koji nemaju živaca da se bore na sudovima", ističe Vasić.
On je pre deset godina uzeo kredit u vrednosti od 115.000 švajcarskih franaka, trenutna glavnica je 94.000 franaka, što znači da bi mu sa ovim otpisom rata bila manja za 18.000 do 19.000 dinara. Iako to nije malo, Vasić će, kako kaže, ostati u sudskom procesu.
"Tužio sam za delimičnu ili potpunu ništavnost i imam motiva da ostanem na sudu jer njihovom indeksacijom dobijate otpis od 70 odsto, a prema ovom zakonu otpis duga je 38 odsto", napominje vasić i naglašava da ko neće ne mora da prihvati konverziju prema ovom zakonu, jer je VKS izneo stav da je valutna klauzula ništavna.
"Ono što je još dobro jeste da dok ste na sudu važi privremena mera da dok sud ne zaključi spor banka nema pravo da vas izbaci iz stana", napominje Vasić.
Za razliku od njega, zaduženi građanin koji je uzeo dva kredita ukupne vrednosti 117.000 evra i do sada otplatio 115.000 ipak se odlučio da prihvati konverziju i otpis duga. Njemu je, kako kaže za Danas, ostalo da isplati još 95.000 evra, a kada zakon zaživi i preda zahtev, dug će mu biti smanjen za 36.000 evra.
U Udruženju Efektiva, u kom su sve vreme bili protiv pregovora klijenata sa bankama i državom još nisu izveli prave kalkulacije i ne znaju kome će odgovarati ovakav zakon.
"Napravićemo kalkulacije ovih dana, ali za sada ih još nemamo. Činjenica je da će neki ljudi koji grcaju prihvatiti uslove iz ovog zakona, ali će deo ostati na sudu. Iako je bilo govora da će to moći, vidimo iz člana 12 novog zakona da se ako korisnik potpiše ugovor sa bankom okončava spor", naglašava Dejan Gavrilović, predsednik Efektive.
Od 1.000 njih koliko ih je iz ovog Udruženja pokrenulo postupak, Gavrilović kaže da se možda njih 10 javilo da pita kako može da izađe iz tužbe.
"To znači da većini ovo ne odgovara i da će većina ostati u sudskim postupcima", kaže Gavrilović.
Protiv novog zakona je i Fiskalni savet koji je saopštio da nije opravdano da se budžetska sredstva koriste za rešavanje problema sa kreditima indeksiranim u francima. Savet je upozorio i da predloženi zakon predstavlja presedan koji nosi fiskalne rizike, jer se odnosi samo na grupu dužnika koji još nisu otplatili svoja dugovanja bankama u švajcarskim francima, a ne na sve dužnike.
Zakonom koji je Vlada predložila i koji je u Skupštini Srbije, predviđeno je da se zaduženim građanima otpiše 38 odsto preostalog duga, od čega će 15 odsto platiti država, a 23 odsto banke.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 9
ACA
BUDIMO ISKRENI I REALNI .
Mirjana
Da li ste ga dobili od države i otplatili za 1000 E, ili uzeli u vreme inflacije, kada je mesečna rata za otplatu bila kao kutija šibica? U međuvremenu, pustili strane banke da se bahate na građanima, a one uzimale ekstra profit, gde ljudi stan koji su kupili na kredit treba da otplate tri puta više. U celom svetu banke su proglašene krivim i prodavale čak i svoju imovinu da vrate pokradene pare.
Kod nas, država plaća naduvane dugove bankama.
Ko je ovde lud ?
I na kraju, otkud iz socijalizma izađoste sa ovolikim brojem stanova u vlasništvu ?
O firmama da i ne govorim.
Samo kažem
Zadužite se preko svojih mogučnosti da bi sebi obezbedili stan, a onda smatrate da se podrazumeva da svi mi koji se nismo zadužili već živimo skromno, otplatimo vaš dug,a vi da imate stan u vlasništvu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar