Taj Zakon je značajna novina koja će za mikro, mala i srednja preduzeća otvoriti mogućnost pristupa dodatnim izvorima finansiranja za dalji razvoj njihovog poslovanja putem fondova preduzetničkog kapitala (venčer kapital) i fondova privatnog kapitala (prajvat ekjuti).
"
Imajući u vidu trend ulaganja fondova privatnog kapitala u kompanije u zemljama centralnoistočne Evrope, kao i profit koji je ostvaren od ulaganja fondova privatnog i preduzetničkog kapitala, jasno je da Srbija i dalje značajno zaostaje za regionom. Donošenjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima, koji je usaglašen s propisima Evropske unije, učiniće odredbe ovog zakona prepoznatljivim i pružićemo veći stepen sigurnosti potencijalnim investitorima iz inostranstva, što će učiniti naše tržište atraktivnijim za domaća i strana ulaganja", objašnjavaju za
Politiku u Ministarstvu finansija.
Primera radi, predlogom ovog zakona je propisano da se imovina alternativnog investicionog fonda privatnog kapitala (prajvat ekjuti fond), u skladu s pravilima poslovanja, pretežno ulaže u akcije i udele privrednih društava koji već posluju, a sa ciljem optimizacije njihove poslovne i finansijske uspešnosti i u očekivanju realizacije povratka uloženog novca. Isto tako, imovina alternativnog investicionog fonda preduzetničkog kapitala (venčer kapital) pretežno se ulaže u akcije i udele privrednih društava koji su novoosnovani ili su u početnim fazama poslovanja, a prema proceni društva za upravljanje ovim fondom, pokazuju potencijal za rast i širenje poslovanja.
Ulaskom ovih fondova u vlasničku strukturu malih i srednjih privrednih subjekata, pored neophodnih finansijskih sredstava, a u cilju unapređenja poslovanja i izlaska na domaće i strana tržišta, obezbediće se i tehnička pomoć, naročito u domenu menadžerskih veština i biznis planova. Dakle, Zakon o alternativnim investicionim fondovima uređuje fondove koji prikupljena sredstva mogu ulagati, pored imovine u koju ulažu otvoreni investicioni fondovi (finansijski instrumenti i depozit) i u akcije i udele u privrednim društvima, robu, potraživanja po datim zajmovima i nepokretnosti.
U Ministarstvu finansija naglašavaju da su ovi fondovi prvenstveno namenjeni profesionalnim i institucionalnim investitorima, a moći će da ulažu i poluprofesionalni investitori (koji jednokratno ulože 50.000 evra i proceni se da imaju dovoljno znanja i iskustva).
"Propisane su i odredbe koje uređuju mogućnost ulaganja malih investitora i javnu ponudu, kao i prekogranično obavljanje delatnosti društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima, ali u ovom trenutku imaju odloženo dejstvo stupanja na snagu. Predlog ovog zakona detaljno uređuje društava za upravljanje i lica koja upravljaju, upravljanje imovinom, politike naknada, upravljanje rizicima i likvidnošću, pravila vrednovanja, delegiranje poslovnih procesa, kao i delatnost i odgovornost depozitara", kažu u ministarstvu.
Predlog ovog zakona uređuje i osnovne karakteristike različitih vrsta alternativnih investicionih fondova s privatnom ponudom prema vrsti imovine u koju se pretežno ulažu prikupljena sredstva, kao što su: privatni kapital, preduzetničkog kapital, hedž fondovi, a više čitajte u tekstu Politike
OVDE.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 5
Otimanje poslova
A posle - sledi partijski reket, čime god da se baviš.
Smeh
pavle
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar