U aprilu 2009. godine kada je bio vrhunac svetske finansijske krize u Srbiji je pad industrijske proizvodnje bio 21,1 odsto. Industrijski pad u septembru 2014. godine nakon poplava iznosio je 16 odsto. U aprilu, prerađivačka industrija je manja čak za petinu, a snabdevanje električnom energijom, gasom i parom je smanjeno za 10 odsto, dok je jedino rudarstvo zadržalo proizvodnju na prošlogodišnjem nivou.
April je mesec koji je u potpunosti protekao u vanrednom stanju i dobrim delom sa policijskim časom, kada je i logično da je ekonomski udarac najteži, piše Danas. Od 24 oblasti prerađivačke industrije, čak 23 su imale smanjenu proizvodnju u aprilu u odnosu na mart, dok je jedino farmacija nastavila sa rastom. Ukupan pad industrije u aprilu u odnosu na prethodni mesec, iznosio je 22,5 odsto, a kada se isključe sezonski efekti oko 17 odsto. Stručnjaci su složni oko ocene da je oštar pad očekivan, a da je sada najvažnije pitanje za koliko se možemo vratiti na normalne nivoe proizvodnje.
Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta kaže za Danas da je za skoro pa ugašenu proizvodnju u sektoru motornih vozila kriv pad globalne tražnje za automobilima zbog krize, ali i zastareo model automobila koji je i bez ovoga imao problema sa prodajom.
"Skoro sve grane su bile u padu u aprilu. Prehrambena industrija je zabeležila očekivani pad jer su ljudi u drugoj polovini marta pravili zalihe, a uz to su u aprilu bile još pojačane restrikcije kretanja. Na ovo ukazuje i pad maloprodaje hrane, pića i duvana u aprilu, nakon velikog rasta u martu", objašnjava on.
Više nego prepolovljenu proizvodnju imali su i proizvodnja drveta, nameštaja, gume i plastike, računara i elektronske opreme.
"Ovo je očekivano, a s obzirom na policijski čas i da ljudi nisu mogli da idu na posao, još je i dobro. Međutim, ovako oštar pad unosi strepnju da će biti potrebno nešto duži period za povratak na neki srednjeročni prosek. Biće veliki izazov jer je svuda oko nas tako loše. U zemljama koje su naši najveći trgovinski partneri, Nemačkoj i Italiji u anketama preduzetnici ne nagoveštavaju brz i optimističan oporavak. U maju prvi signali sugerišu rast, ali pitanje je kakva će biti dinamika i da li će taj rast potrajati", priča za Danas Ivan Nikolić urednik Makroekonomskih analiza i trendova.
Đogović smatra da će i industrija i cela ekonomija u drugom tromesečju sasvim sigurno biti sa negativnim predznakom.
"Jedino što može da ublaži pad su građevinski radovi. Turizam i saobraćaj su imali debakl, a vidimo i smanjenje maloprodaje. Takođe, veliki je pad uvoza i izvodza. Gde god da zagrebete u aprilu je duboko negativno", napominje Đogović.
Zavod za statistiku objavio je juče i ocenu bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu ove godine po kojoj je ekonomska aktivnost u prva tri meseca porasla za pet odsto. Kako piše Danas, i državna potrošnja je imala rast od čak 12 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2019. godine. Ivan Nikolić objašnjava da se rast državne potrošnje odnosi na kupovinu roba i usluga koja je povećana u prvom tromesečju čak 31 odsto realno u odnosu na isti period prošle godine. Ovo se dobrim delom objašnjava nabavkama medicinske opreme u martu.
Tekst u celosti pročitajte u štampanom izdanju Danasa.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 27
Pera
Pera
SFRJ i jeste unistena zbog toga, podeli pa vladaj, unisti konkurenciju pa postavi marionetske vlade koje ce privilegovati uvoznike i zapadnu robu.
Nesto slicno pokusava USA da unisti Kinu npr sa Huawei-jom, koliko uspesno videcemo kroz vreme, ali taktika je ista. Da se kojom srecom ili neznam cime u Srbiji pravi konkurentni telefon Apple-u i Srbija bi bila meta, ovako posto je jedno rasulo bez bilo kakve privrede i proizvodnje nikoga ne zanimamo.
dijasporac
Poenta koju preskacu svi kad pricaju o "uspesnim" firmama u SFRJ je u zatvorenosti tog trzista, znaci domace firme su imali trziste SFRJ bez strane konkurencije, tako da nisi mogao kupiti televizor sem domaceg, sporet, bojler, automobil sem domaceg, svi smo nosili garderobu Made in YU, jeli hranu proizvedenu u SFRJ. Ono malo uvozne robe je bilo ocarinjeno i oporezovano ludacki tako da i kvote koje su federalne vlasti davale na uvoz nisu bile ispunjene zato sto gradjani nisu imali novca za recimo 4 puta skuplji TV prijemnik iz Japana. Cak su postojale ideje, a neki su to i sprovodili, da se stave republicke barijere unutar SFRJ za robu iz drugih krajeva, kupujte domace je slogan iz SFRJ.
Kako je pao socijalizam tako su morale biti olabavljene barijere stranim prozivodjacima i onda su socijalisticki mastodonti bez kvalitetnog proizvoda, sa prevelikim brojem zaposlenih, bez sirovina i kriminalnom proizvodnjom propali pred boljima na trzistu. Eto, prosle godine je otisao i zadnji takav mastodont iz SFRJ slovenacko Gorenje, pojela ga konkurencija.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar