Kako je rekao za
Novu ekonomiju, iako je i on na početku bio protiv te mere jer je novac dat svima, ta mera je, ističe on, jako uticala na smanjene nejednakosti i siromaštva u Srbiji.
Za isplatu pomoći od 100 evra svima koji su se prijavili, Vlada je potrošila 600 miliona evra, što su ekonomisti kritikovali kao meru bez efekta.
"Meni se ta mera (100 evra) uslovno dopala jer pokazuje snagu osnovnog dohotka u ovakvim situacijama. Naše vlasti, naravno, nisu imale svest o tome, mislili su da će tako da povećaju tražnju", kaže on i dodaje da je mera pomogla da se nadoknadi gubitak koji je imalo mnogo ljudi.
"Ja lično ne bih imao ništa protiv da se ponovi 100 evra, ali deci, ne penzionerima", dodao je Arandarenko.
On ocenjuje da ga aktuelna situacija sa povećanjem penzija podseća na 2009. godinu.
"Sad su podigli penzije, što veoma liči na 2009. godinu kad su dobili povećanje, a dobili su još jedno vanredno. Sad opet to rade u istoj situaciji", kaže profesor Arandarenko.
On raniju jednokratnu pomoć penzionerima od 4.000 dinara označava kao "nepotrebnu i razbacivanje".
"Bolje da su deci dali pare. Da su dali deci, siromaštvo dece bi palo jer je siromaštvo veće među decom nego penzionerima. Deca su boljka i u normalnim okolnostima", kaže on.
Poredeći ovu krizu sa 2009. godinom, on kaže da je sve slično, čak se i balon cena nekretnina ne smiruje.
"Ova zima će biti gora nego 2009. godine i vlasti bi morale da misle o kategorijama stanovništa koje su dosad nekako preživele", navodi on. On dodaje da su druge zemlje tu napravile pomak u odnosu na nas jer su nadoknadile minus kategorijama stanovništva koje su imale veliki gubitak zbog pandemije.
Neke zemlje su isplaćivale dvostruki iznosi socijalne pomoći, onima koji su otpušteni odobravana je pomoć za nezaposlene ili jednokratna pomoć bez obzira što nemaju pravo na to. Međutim, Srbija je pre dve godine smanjila naknadne za nezaposlenost. Ona više nije 80 odsto minimalne bruto plate, nego je sada oko 67 odsto, navodi on.
"Oni koji sada dobijaju naknadu za nezaposlenost ne dobijaju bogzna šta. A najveći broj nezaposlenih (prethodno radili na ugovor o delu ili PP poslove, prim. novinara) nema pravo na naknadu, dok su u drugim zemljama dobili naknadu", kaže za Novu ekonomiju Arandarenko.
On podseća i na građane koji su radili u u inostranstvu, njih oko 150.000, koji su se vratili jer su u inostranstvu bili zaposleni na crno ili na nekim slabim ugovorima.
"Ima onih koji su navikli da organizuju svoj život oko tromesečnih ili šestomesečnih mesečnih poslova u Nemačkoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj. A sad to nema", kaže Arandarenko i dodaje da ima načina da se oni registruju tako što bi dokazali da su imali dozvolu boravka za vreme pandemije u nekoj od stranih zemalja.
.jpg "EPS: Netačne informacije o visokim platama članova Nadzornog odbora, nemaju veze s realnošću")
Komentari 21
Peka
Petar
milicica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar