Ovo je urađeno na osnovu odluke iz maja da može korporativne obveznice domaćih preduzeća sa najmanje bonitetom B Agencije za privredne registre kupiti od primarnih kupaca, banaka ili prihvatiti kao obezbeđenje za pozajmice za likvidnost bankama, piše list "Danas".
Jedan od argumenata Narodne banke bio je da na ovaj način, koji primenjuju i druge zemlje, pokušava da razvije tržište obveznica, koje kod nas praktično ne postoji, piše Danas.
Međutim, Telekom nije emitovao obveznice javnom ponudom i na berzi. Branislav Jorgić, vlasnik Jorgić brokera ističe za Danas da, s obzirom na to da je emisija hartija bila zatvorena i namenjena poznatim kupcima, neće imati nikakvog efekta na tržište kapitala.
"Da je emisija bila javna, hartije bi mogao da kupi bilo ko i da su one listirane na Beogradskoj berzi, to bi pozitivno uticalo na razvoj berze. Ovo nije uobičajena mera za normalna vremena, ali s obzirom na pandemiju i pošto je u okviru paketa mera podrške privredi, to je nešto što su i druge zemlje radile", ocenjuje Jorgić.
S druge, monetarne strane, Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, objašnjava za Danas da se ovakve mere sprovode na razvijenim tržištima gde postoji likvidno tržište obveznica i to kada se prethodno iscrpu instrumenti konvencionalne monetarne politike.
"Kod nas ne postoji likvidno tržište korporativnih obveznica na kome se uspostavlja cena tih obveznica. Nominalna vrednost je jedno, a prava cena se postiže u aktivnom trgovanju hartijama. Ovako nema načina da znamo da li je NBS kupila hartije po fer ceni ili ne. Može se desiti da ta obveznica izgubi na vrednosti, a nalazi se u bilansima centralne banke. Na taj način mogu da se kreiraju odloženi gubici centralne banke koji nisu vidljivi sve do dospeća hartije. Odluke koje je NBS donela u vezi korporativnih obveznica ili su donete zbog nekompetentnosti ili sa lošom namerom", ocenjuje Šoškić.
Dodatni problem može sa prihvatanjem dugoročnih nelikvidnih obveznica preduzeća je to što podstiče banke da kupuju te hartije od vrednosti, što podržava njihovu cenu odnosno može imati uticaja na smanjivanje njihove kamatne stope. Kako objašnjava Šoškić, to onda praktično predstavlja potpuno netransparentnu državnu subvenciju pojedinim privatnim ili državnim preduzećima.
On ističe i da centralna banka nema zadatak da kreira tržište obveznica, te da to ne postoji ni u Zakonu o NBS. Šoškić objašnjava da je američki FED otkupljivao korporativne obveznice ali tek u trećoj fazi kvantitativnih olakšica, dok mi nismo ni u prvoj.
"Mi nemamo potrebu za kvantitativnim olakšicama. Obveznice kojima se ne trguje na tržištu se ne kupuju. Država može da subvencioniše neku kompaniju. Može da joj da bespovratni kredit, ali se to ne radi preko centralne banke. Ovo je finansiranje primarnom emisijom preduzeća na osnovu diskrecionih odluka centralne banke", upozorava on dodajući i da je sporno i prihvatanje boniteta koji je odredio APR.
Ne zna se po kojoj ceni je NBS otkupila obveznice od banaka niti iz kog razloga ih otkupila praktično odmah nakon emisije.
Opširnije čitajte na sajtu
Danasa.
Komentari 7
Misa
Zizu
Stanoje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar