Nacionalni program za preporod sela: Za poljoprivredu deset odsto budžeta

"Vlada je od 2016. uložila mnogo u poljoprivredu, u sisteme za navodnjavanje, protivgradnu odbranu i za podršku mladim poljoprivrednicima. U budućnosti, nastavićemo da ulažemo u kvalitet života na selu, u puteve, kanalizaciju, škole i digitalizaciju. Danas ne možemo očekivati da mladi ili bilo ko drugi ostane na selu ukoliko nema dobar pristup internetu", izjavila je Brnabić.

Ona je podsetila da je u toku javna nabavka  za uvođenje brzog interneta za 60 seoskih naselja, što je posao vredan 40 miliona evra, i koji Vlada finansira sa 18 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Akademik Dragan Škorić, koji je i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije poručio je da je želja autora Programa da se problemi sela rešavaju uz pomoć nauke i znanja.

"Zato smatramo da bi za nauku trebalo da se izdvaja dva odsto BDP, jer bi tako imali sredstva da nauku razvijamo, prenosimo u praksu i obezbedimo da budući poljoprivredni proizvođači budu obrazovani, sa najmanje završenom srednjom školom. Samo tako možemo rešavati probleme sela", ocenio je  Škorić.

Ministar bez portfelja i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Milan Krkobabić smatra da su članovi tog tima i autori Programa na sebe preuzeli Sizifov posao, ali da su pokazali i spremnost da "taj poslovični kamen guraju".

"Jedan stariji seljak mi je rekao da mladi danas lako odlaze, ali ih još lakše vraćaju nazad, i da zato treba da radimo na tome da uvek budu svesni toga da imaju gde da se vrate. Zato je nama cilj da očuvamo sela Srbije", zaključio je Krkobabić.

Program za preporod sela Srbije sadrži niz predloga mera za poboljšanje socijalnih i ekonomskih uslova života na selu, pa autori predlažu da se formira Fond za razvoj seoske infrastrukture, da se obezbede finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu, i da se mladim bračni parovima ustupi do 50 hektara državnog zemljišta besplatno na korišćenje.

Predlažu, takođe, osnivanje Nacionalnog garantnog fonda za osiguranje minimalnih proizvodnih cena za poljoprivredne proizvode, zatim osnivanje Agrarne razvojne banke i Poljoprivredne komore Srbije.

Učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu trebalo bi da bude srazmerno njenom doprinosu u formiranju bruto domaćeg proizvoda (BDP) i trebalo bi da iznosi najmanje 10 odsto u ukupnom buždetu, stoji u Nacionalnom programu za preporod sela Srbije.

Prema podacima Odbora za selo Akademije nauka i umetnosti Srbije (SANU), od ukupno 4.700 sela u Srbiji, čak 1.200 je u fazi nestajanja a 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika.