Fajzer pobednik, milijarderi najviše zaradili

Kako pandemija jenjava vidi se da vakcina američke kompanije dominira na najlukrativnijim tržištima, dok su za petnaest meseci najbogatiji za čak 4.000 milijardi dolara uvećali svoj konto.
Fajzer pobednik, milijarderi najviše zaradili
Foto: Pixabay
Pre pola godine dnevno je i po 2.500 Amerikanaca umiralo od posledica kovida, poslednjih nedelja, pak, dnevna smrtnost je svedena na dve, tri stotine zaraženih opasnim virusom i svakim danom je sve niža. 
 
Retko gde se vakcinacija tako brzo i efikasno sprovodi kao u najmoćnijoj državi na svetu. Prvu dozu primilo je preko 175 miliona stanovnika, a dnevno se vakciniše i do milion i po ljudi.
 
Povratak optimizma
 
Optimizam stiže i iz Nemačke, zemlja koja je uprkos naučnom potencijalu, snažnoj farmaceutskoj industriji i bogatstvu, dugo kuburila sa posedovanjem vakcina. Međutim, poslednjih skoro dva meseca stvari se ubrzano popravljaju i sada je blizu 40 miliona žitelja najmnogoljudnije evropske države primilo prvu dozu.
 
U oba slučaja odlučujuća je bila vakcina iz pogona američke kompanije "Fajzer", odnosno nemačke inovativne kompanije "Bajontek", koje su zajedničkim snagama našle zaštitu od pogubne zaraze. Pouzdane vakcine nikle su i iz laboratorija američke "Moderne", britansko-švedske "AstraZeneke", kineskog "Sinofarma", ruskog instituta "Gamalaja"... Uskoro se očekuje i patent nemačke kompanije "Curavjek", tu su i proizvodi još nekih ruskih i kineskih istraživača.
 
Širom sveta preko osamdeset farmaceutskih kompanija pokušava da pronađe sopstvenu zaštitu i tako prigrabi deo velikog tržišta. Procenjuje se da će na celoj planeti ove godine biti potrebno 6,6, sledeće čak 10,5 milijardi vakcina, pa se vrednost tržišta vakcina protiv kovid 19 procenjuje na 217 milijardi evra po sezoni. 
 
Naravno, uz aktuelni stav medicinske nauke da će zaštitu protiv nove napasti biti potrebno periodično, verovatno na godišnjem nivou, obnavljati.
 
Uspeh nauke
 
Nije sporno da se nauka kao retko kada pravovremeno pokazala moćnom. Nije prošlo ni dva meseca od pojava smrtonosne boljke, a saznalo se mnogo toga o virusu, što je najvažnije, genska struktura.
 
Spoznaja je bila dovoljna da se osmisle vakcine, sam proces stvaranja sveo se na pet, šest meseci. Podsetimo se, ranije je bilo potrebno i po četiri, pet godina, pa i više. Istina, mnoge farmaceutske kuće su, podstaknute ograničenim epidemijama sa početka milenijuma, već radile na srodnim programima nebično korisnim i za aktuelnu pandemiju. Takođe, i države su ulile dovoljno novca u programe pronalaska vakcine. Samo su SAD i Evropska unija u šest renomiranih proizvođača bespovratno uložile preko 12 milijardi dolara.
 
Svakako je što brži pronalazak pouzdane zaštite bio u prvom planu. Lekari, farmaceuti, mikrobiolozi su proteklih meseci ispoljili impozantne profesionalne mogućnosti, kako u istraživanjima, tako i u načinima organizacije i primene nove zaštite. Teško da se moglo i zamisliti koliko je zamašan i pun neočekivanosti sam proces vakcinisanja praktično celog čovečanstva.
 
Komercijalan motiv
 
Međutim, nesporno da se i komercijalan motiv neprekidno provlačio kroz pronalazak i primenu vakcina. Možda je najizraženiji bio u radu regulatornih tela u čijim je rukama odobrenje za upotrebu vakcina. 
 
To je uvek delikatna odluka, a zahtevi za efikasnošću i pouzdanošću su ekstremno strogi. Posebna pažnja se posvećuje bezbednosti od eventualnih nuspojava. Uloga kontrolora je u ovom slučaju dragocena i nemerljiva.
 
Kada neko ima toliko važno ovlašćenje naravno da je i pritisak na njega snažan; sa svih strana. Nije lako odoleti, pogotovo što je vanrednost situacije nalagala da se ide na odobravanje upotrebe za takozvane hitne situacije, kada su i kriterijumi ipak nešto ublaženiji. 
 
Nije lako biti u koži regulatora. Ne zna se šta je važnije, odobriti vakcinu za zaštitu od brzoširuće smrtonosne bolesti ili insistirati na ispunjavanju maksimalističkih bezbedonosnih kriterijuma. A često, pogotovo u vanrednim okolnostima, jedno sa drugim ne ide baš sto odsto ruku pod ruku.
 
Uloga regulatora
 
Čini se da je izvesne neujednačenosti u radu regulatora bilo upravo pri odobravanju upotrebe pojedinih vakcina. Mada je na samom startu bilo prigovora na nuspojave "Fajzerove" vakcine, regulatori u gotovo svim zemljama su odobrili upotrebu. 
 
Slično je bilo i za proizvod inovativne firme "Moderna", vakcinu "AstraZeneke" od koje se, inače, najviše očekivalo, posebno zbog saradnje sa Oksfordskim institutom. Tu je i vakcina poznate farmaceutske kuće "Džonson Džonson". Sve su dobile odobrenje za upotrebu u takozvaniom hitnim slučajevima.
 
U prvo vreme najviše primedbi upućivale su na nuspojave "Fajzerove" vakcine, iz Norveške, Izraela, SAD, Švajcarske, Francuske... No, ne samo što se na Zapadu prva pojavila, već i izuzetno moderan koncept vakcine i visoka efikasnost su učinili da kompanija lako neutrališe primedbe i pažnju javnosti preusmeri na visoku efikasnost zaštite.
 
Povlačenje "AstraZeneke"
 
Švedsko-britanski proizvođač "AstraZeneka" je iz najboljih namera odlučila da vakcinu prodaje po proizvodnjoj cenu od tri dolara. Dok traje pandemija odrekla se zarade. Stav je naišao na nepodeljene simpatije najšire javnosti, ali i na oštru kritiku rivalskih kompanija. 
 
Učestalili su prigovori na nuspojave vakcine ove kompanije, premda je Velika Britanija za kratko vreme upravo upotrebom ove vakcine ostvarila izuzetan uspeh u sprečavanju širenja pandemije. Od jedne od najugroženijih država, za nekoliko nedelja postala je tako reći bezbedna zona.
 
Međutim, prigovori na nuspojave upotrebe "AstraZenekine" vakcine bile su sve glasnije, ponekad i od zdravstvenih radnika čije se ime nalazi na spisku onih koji za svoj stručan rad dobijaju novac od "Fajzera". 
 
 
Pritisak je bio toliki da se britansko-švedska kompanija praktično sama povukla sa najlukrativnijih tržišta.
 
Ignorisanje Sputnjika V
 
Još je upadljivije ignorisanje evropskih i američkih regulatora kada je treč o vakcinama ruskog, delimično i kineskih proizvođača. Mada su se pojavile čak nešto pre "Fajzerove", od samog početka deo zapadne medicinske struke je zatrpavao globalnu javnost stavovima koji su proizvodili nevericu u učinak ruske Sputnjik V, odnosno kineske Sinofarm vakcine. 
 
Kasnije se svojevrsna agitacija protiv preoblikovala u prenaglašavanje nuspojava. Napokon se postojanje ruske vakcine jednostavno ignoriše, mada se stručna javnost i Zapada saglasila o visokoj efikasnosti proizvoda instituta "Gamalaja", a vakcina je registrovana u čak 67 država, sa ukupno 3,4 milijarde stanovnika, među kojima su i Argentina, Brazil, Turska, Indija...
 
Tržišna realnost kada je reč o vakcini protiv kovid 19 danas je jasna i vidljiva. "Fajzer" dominira globalno, naročito na najlukrativnijim tržištima SAD, Kanade, EU, Australije, Velike Britanije.
 
Umesto ranije planiranih 15, samo od ova vakcine će ove godine prihodovati čak 28 milijardi dolara. Za sledeće dve godine je samo sa EU ugovorio prodaju 1,8 milijardi vakcina, sličnu narudžbu očekuje i od SAD, dok je za ostatak sveta planirao po 600 miliona godišnje. Biće to uspeh neuporedivo veći nego što je kompanija ostvarila krajem prošlog veka lansiranjem vijagre.
 
Brza proizvodnja
 
Treba reći da je američka kompanija uspela pronaći ne smo izuzetno efikasnu, već i vakcinu koja se, uprkos što proizvodnja uključuje saradnju sa osamdesetak dobavljača iz pedeset država, brzo radi. Prednost je posebna u poređenju sa skromnim kapacitetima ruske farmaceutske industrije, tehnološki nedovoljne da u punoj meri iskoristi potencijal vakcine moskovskog instituta "Gamalaja".
 
Stoga Rusija izvoz zasniva na prenosu tehnologije, što je najbolje za kupce, pod uslovom da ima tehnološki razvijenu farmaceutsku industriju. Uočljivim ignorisanjem, Evropska unija je, uz izuzetke Mađarske, Slovačke i donekle Italije, praktično onemogućila Rusiji da u zapadnoevropskim fabrikama vakcinu proizvodi za treća tržišta.
 
Istraživači "Fajzera" su u laboratoriji ostvarili veliki uspeh i našli odličnu i vakcinu koju brzo proizvode. Za uspeh na tržištu posedovao je i snažnu lobističku podršku, te odličnu pozicioniranost na najvažnijim političkim scenama. 
 
I po jednom i po drugom je odranije poznat. Tako je 2010. kada se u SAD radilo na inoviranju zdravstvenog sistema, na lobiranje potrošio najmanje 25 miliona dolara, a početkom 2020. godine, na samom početku pandemije, na jednu od vodećih pozicija zaposlio je Skota Gotliba, čoveka koji je samo tri meseca ranije napustio čelno mesto u Agenciji za hranu i lekove, američkom regulatoru.
 
Muljanje tokom krize
 
Vodeća pozicija na tržištu i visok profit od vakcine ne znači, pak, da se "Fajzer" i najviše okoristio tokom pandemije. Globalna zaraza je promenila ponašanje celog sveta. 
 
Centralne banke su upumpale neverovatne količine novca kako bi podstakle tražnju. Međutim, veći deo novca završio je na berzi, pa je došlo do opšteg poskupljenja, akcija, nekretnina, zemljišta, zlata, platine, kriptovaluta...
 
Nastala je situacija za dodatno bogaćenje upravo od ranije najbogatijih. Američki Institut za istraživanje politike je objavio da su tokom petnaest meseci zaraze svi milijarderi na globusu,  posmatrano skupa, konto uvećali za 4.000 milijardi, tačno za 59 odsto. 
 
Samo dvadeset najbogatijih je imovinu uvećalo za 68 odsto, odnosno 732 milijarde. Očito, krize, nestalnosti i skokovite promene cena najviše odgovaraju bogatima. Brdo dolara u posedu omogućava im da sve više manipulišu, rizikuju i tako dodatno uvećavaju imetak.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Anonimus

    11.06.2021 17:15
    Gonzales
    Nemoj da botuješ, prilog je odličan i korektno govori o značaju vakcinacije.
  • Pablo

    11.06.2021 14:13
    Gonzales
    Dok je vas “pametnih”, biće i vune.
  • DonJuan

    11.06.2021 13:34
    Nemojte paliti, nista ne zulja vise od bogatih Amera i Bila Gejtsa haahahhahaah

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Evro sutra 117,58 dinara

Zvanični srednji kurs sutra će biti 117,5849 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

VIDEO: Proizvodnja u harmoniji s prirodom

Po obrazovanju psiholog, ali uz pomoć oca agroekonomiste, Momčilo (28) je sa sestrom Tijanom (31) u rodnom Prokuplju osnovao firmu za proizvodnju i preradu organske hrane.

Izbori razaraju Elektroprivredu Srbije

Ako u Srbiji ni posle drastičnog skoka berzanskih cena ne poskupe struja, gas i goriva biće to samo na račun daljeg raubovanja domaćih proizvodnih i distributivnih resursa, pre svega elektroprivrede.