Poreske povlastice - na koga se tačno odnose i šta podrazumevaju

Nove poreske izmene najviše će značiti mladima koji tek završavaju srednje stručne škole i onima koji su stigli do diplome nekog od fakulteta.
Poreske povlastice - na koga se tačno odnose i šta podrazumevaju
Foto: Pixabay
Poslodavci koji reše da njima ponude prvi posao - izdvajaće do 70 odsto manje poreza i doprinosa tokom tri godine, a ova povlastica važiće i za angažovane na projektima istraživanja i razvoja, navodi Euronews Srbija.
 
Na povlašćen položaj mogu da računaju i biznismeni, koji još nisu proslavili 40. rođendan, jer će, ukoliko zarađuju više od tri prosečne bruto plate mesečno, biti oslobođeni poreza na ekstraprofit. 
 
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS), Nebojša Atanacković, napominje da su poresko rasterećenje za zapošljavanje mladih tražili i sindikati i privrednici.
 
"Poslodavci izbegavaju da zaposle mlade pod istim uslovima kao i ostale radnike, jer im nedostaje iskustvo i moraju da ulože sredstva i vreme u njihovu obuku, a nikada nisu sigurni da će im se to na kraju isplatiti. Zato je ovaj potez motivacija za privrednike i šansa za mlade da lakše dobiju posao", kaže Atanacković.
 
On objašnjava i da će na ovaj način novozaposleni biti jeftiniji firmi, pa će poslodavac imati veći profit i mogućnost da taj novac uloži u proizvodnju, ali i da mu poveća zaradu.
 
Atanacković napominje i da, po sličnom principu, UPS traži povlastice za novoosnovane firme, da ne plaćaju sve namete dok potpuno ne prorade. 
 
Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, izjavio je da će nove mere doprineti većem zapošljavanju mladih i njihovom ostanku u zemlji i da mnogo znače privrednicima.
 
"Krajnji cilj je da se zaposli što više mladih, kao i da dobiju priliku da uče kroz posao. Kompanijama sve ove mere znače mnogo, da rasterete svoja davanja za zaposlene. Takođe, moći će više da se fokusiraju na proizvodnju i usluge, a mladima da daju šansu i da imaju kvalitetne zaposlene. Država realizuje i projekat Moja prva plata zajedno sa PKS i on će, takođe, biti nastavljen", rekao je Čadež.
 
Nema mnogo mladih milionera
 
Savetnica za godišnji porez na dohodak građana, Sanja Parezanović, kaže za Euronews Srbija da na osnovu svog dosadašnjeg iskustva smatra da nema mnogo ljudi na koje će se odnositi mera ukidanja poreza, jer na svakih 20 građana koji prijavljuju ekstra prihode dolazi jedan koji je mlađi od 40 godina.
 
"To su uglavnom ljudi srednje životne dobi koji su na rukovodećim mestima u kompanijama sa stranim kapitalom. Mladima je potrebno vreme i iskustvo da posle školovanja počnu da zarađuju toliko. Među njima nema ni mnogo programera, jer se oni uglavnom registruju i obavljaju delatnost kao paušalci, pa im prihodi ne prelaze sumu koja se oporezuje", kaže Parezanović.
 
I poreski savetnik Milan Trbojević kaže da će ova mera možda biti značajna za jedan broj ljudi, ali da je pitanje koliko ih ima. Smatra da treba sačekati usvajanje svih odluka da se vidi kako će to biti regulisano u zakonu.
 
Još se ne zna koji će datum biti tačka preseka i da li će svi od generacije 1982. biti oslobođeni ovog nameta.
 
Ovaj porez prošle godine je za 2019. godinu platilo 27.866 građana, koji su ostvarili dohodak veći od 2.729.304 dinara, odnosno veći od trostruke prosečne bruto godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Srbiji u toj godini. Podaci za 2020. godinu još nisu obrađeni, jer je rok za prijavu ovih prihoda bio 15. maj, pa je u Poreskoj upravi u toku obrada podataka. 
 
"Od 100 najvećih prijavljenih prihoda za 2019. godinu 68 odsto ih je bilo u Beogradu, a među njima je bilo 85 državljana Srbije, dok su 15 bili stranci. Najčešća prijavljivana zanimanja su menadžer, direktor i inženjer, dok je 88 odsto prijavljenih muškog pola. Prijavljeni prihodi za prvih 100 podnosilaca poreskih prijava sa najvećim iskazanim prihodima kreću se u rasponu od oko 61 do oko 749 miliona dinara", naveli su u Poreskoj upravi.
 
U sumu za porez u bruto iznosu ulaze plata, zarada ostvarena od sporta, autorskih i sličnih honorara. Računaju se i prihodi od iznajmljivanja nekretnina, a kao i naknade za članstvo u nadzornim i upravnim odborima kompanija. Stopa poreza na oporezivi dohodak je 10 odsto, ali do šestostruke prosečne godišnje zarade, što je za 2020. godinu oko 5,97 miliona dinara. Na iznos oporezivog dohotka koji je veći od 5,97 miliona dinara poreska stopa je 15 odsto.
 
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Dejan Šoškić, kaže da ova mera neće imati neke naročite budžetske efekte, jer se odnosi na mali broj građana.
 
"Mislim da je to loš signal i da Srbija treba da ide u pravcu ne dodatnog raslojavanja društva, nego smanjivanja socijalnih razlika, a verujem da je broj onih mladih ljudi koji će od toga imati neposredne koristi mali. S druge strane, postavlja se pitanje da li je uopšte potrebno davati nekakve poreske olakšice onima koji u našim uslovima predstavljaju zapravo vrlo dobro situirane ljude, dakle one koji primaju preko 250.000 dinara mesečno", rekao je Šoškić za Euronews Srbija.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Djuri

    18.06.2021 15:44
    Milioner
    Definicija ,,milioner,,u Srbiji je neko ko zaradi 1400€ mesecno,t.j ko prijavi(nece ,nesme,neume) nesakrije prihod.Danas sam bio na pijaci,pa porodica sa ovakvim cenama to pojede! Previsoki su porezi,zato se i radi na crno i krade.
  • RVosha

    18.06.2021 12:09
    Smrdija
    Pretpostavljam da se poreske povlastice odnose na clanove vladajuce stranke.
  • Zoja

    18.06.2021 10:17
    Samo za tzv. Elitu
    Ovo je još jedan vid diskriminacije. Ovde su poslodavci i menadzeri, a ne obični izvršioci.. Koće još da da zaradu radniku 2000 €.. Dok sam radila rado bi platila porez na prihod od zarade..
    Farsa kao i sve...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Evro sutra 117,56 dinara

Zvanični srednji kurs biće sutra 117,5637 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Nedimović: PKB je sada svemirski brod

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je kompanija Al dahra u sistem proizvodnje PKB uložila 75 miliona evra mimo prodajne cene, kao i da će biti uloženo još 50 miliona evra.

Dodir politike

Prevodeći dolarski dug od 944 miliona u odgovarajuće zaduženje u evrima, Crna Gora se obezbedila od eventualnog jačanja američke valute, ali Vlada u Podgorici nije saopštila novčanu cenu osiguranja.

Evro sutra 117,55 dinara

Zvanični srednji kurs biće sutra 117,5571 dinar za jedan evro, što će biti najjača vrednost dinara prema evru u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije.

Mask: "Tesla" će verovatno opet prihvatati bitkoin

Kompanija "Tesla" će najverovatnije ponovo početi sa prihvatanjem bitkoina kao sredstva plaćanja, kada obavi dubinsku analizu količine obnovljivih izvora energije korišćenih "za rudarenje" te valute.

Evro sutra 117,55 dinara

Dinar će sutra neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,55 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Hoće li Srbija sačuvati proizvodnju mleka?

Prvo pandemijski pad potražnje, potom nagli rast cene stočne hrane za 40 odsto doveli su proizvođače sirovog mleka u takozvane "makaze", između preskupih troškova proizvodnje i sve slabije prodaje.