Pouka posle havarije - više gasnih skladišta

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

02.11.2021.

13:19 > 13:22

Svojevrsni rezervoari dragocenog energenta nisu korisni samo tokom vanrednih dešavanja, već omogućavaju i da više gasa kupujemo leti, kada je primetno jeftiniji.

Pouka posle havarije - više gasnih skladišta

Foto: 021.rs

Dogodila se ozbiljna havarija na gasovodu kojim u Srbiju iz Bugarske stiže gas. Građani gotovo da nisu osetili ovo nedaće. Razlog je, pre svega, u činjenici da imamo skladište gasa u Banatskom Dvoru, gde uvek ima rezervi za vanredne intervencije.

Upravljači našim sistemom su odlučili i da, dok traje zastoj dotoka iz Bugarske, iz Mađarske uveze po pet miliona kubika dragocenog energenta dnevno, ne želeći da već na početku grejne sezone previše troše rezervne količine svog gasa. Mogli su, pošto od ove sezone imamo dva dobavljačka pravca gasa. Kada se na jednom dogodio tehnički incident, oslonili smo se na drugi.

Po običaju, Srbija kasni

Međutim, bilo bi mnogo neugodnije da se havarija na transportnom gasovodu dogodila pre samo pola godine, dok još nismo imali dva pravca za nabavku. Posebno bi teško bilo da se dogodila pre 15 i više godina, kada nismo imali ni skladište. Ovih dana smo svi videli koliko je dobro imati kvalitetan gasni sistem, sa rezervoarima gasa i mogućnošću oslonca na alternativne pravce dotoka.

Podsetimo, Srbija je u odnosu na druge evropske države, pa i u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku u nekadašnjoj zajedničkoj državi, znatno kasnije i veoma sporo počela da razvija gasifikaciju. Gradila je sporo i samo ono što se mora kako bi gasovod u minimalnom obimu funkcionisao. Gas se u nas - na žalost tako je i danas - dominantno koristio za grejanje stambenog i poslovnog prostora, a stoga je i potrošnja izrazito neujednačena. Zimskih dana potrošnja je i po pet-šest puta veća nego leti.

Velike oscilacije u potrošnji

Takva dinamika potrošnje je veoma nezgodna za dobavljača. Male su mogućnosti da se proizvodnja gasa na gasnim poljima brzo i na kratak rok ozbiljnije uveća ili smanji. Oscilacije između zimske i letnje potrošnje su karakteristika za sve države, ali nisu ni približne kao u Srbiji. I svuda se rešavaju tako što se višak gasa iz letnjeg perioda lageruje u skladišta za dane kada zasneži.

Teško je naći državu koja ne poseduje ili ne zakupljuje skladišta. Srbija, međutim, do pre petnaestak godina niti je imala, niti je zakupljivala. Samo zahvaljujući dobrim odnosom sa Rusijom i blagonaklonosti dobavljača nismo plaćali penale.

No, pre petnestak godina, posle višegodišnjih pritisaka sa srpske strane, "Gasprom" je prihvatio da anticipira i izgrađeno je skladište od cirka 450 miliona kubika. Suvlasnički odnos znači i da se kapacitet deli bratski, na pola. Tako je pred dolazeću grejnu sezonu Srbija u Banatskom dvoru imala 242, a "Gasprom" 180 miliona kubika gasa.

Iznuđen uvoz

Snažan nalet hladnih dana već početkom oktobra, primorao nas je da gas iz rezervi počnemo da trošimo već na samom startu. Sasvim neuobčajeno. Pred havarijski prekid dotoka, naše rezerve su bile snižene na 210 miliona kubika, što je jedva dovoljno za mesec i po hladnih dana. Odlučeno je da se ne diraju do početka ozbiljnije zime, pa je i havarijski manjak nadoknađen uvozom iz drugog pravca. Odluka ima rezona, ali ima i cenu.

Nakon incidenta na transportnom gasovodu u Bugarskoj, ali i nakon neobično hladnog početka jeseni, pouka za Srbiju je jasna. Potrebno je imati znatno više skladišnih kapaciteta.

U svetu je običaj da zemlja ima mogućnosti skladištenja četvrtine godišnje potrošnje. Mi smo poslednjih godina trošili oko 2,5 milijardi kubika, od čega je samo 350 miliona sa ovdašnjih polja. Ostalo uvozimo.

Kada početkom sledeće godine počne da radi gasna elektrana u Pančevu, trošiće se dodatnih 500 miliona kubika. Poslednjih godina razvija se gasifikacija i procenjuje se da će nam već za pet-šest sezona biti potrebna dodatna milijarda kubika. Potrebne su nam i još dve-tri gasne elekrtane.

Finansijska poslastica

Kada se sve sabere, očekivana godišnja potrošnja gasa u Srbiji bi već za četiri-pet sezona mogla da dostigne i pet milijardi kubika. Poređenja radi, Bugarska troši šest, Mađarska blizu 11, Slovačka cirka pet i po milijardi kubika.

Planirani rast potrošnje gasa prati i rast kapaciteta skladišta, do četvrtine buduće proizvodnje. Drugim rečima, buduće skladišne potrebe Srbije su oko 1,35 milijardi kubika. Sa sadašnjih 250 miliona kubika nije lako dostići željeni porast.

Međutim, imamo sasvm solidne preduslove. Kapacitet u Dvoru je moguće uvećati na 700 miliona, dok je potencijal gasnog ležišta u Itebeju oko milijardu kubika. Tu je i nešto manja lokacija Tilva.

Mogućnosti za izgradnju gasnih skladišta ima. Čini se da je sada prilika da se učine operativni potezi. I nije reč samo o obezbeđivanju sigurnosti za slučaj jako hladnih zima ili incidenata poput aktuelnog u Bugarskoj. Prava korist, prava finansijska poslastica, jeste mogućnost da se više gasa od prodavca povlači leti, kada je cena osetno niža, i da se u skladištu čuva za hladne dane. Procene govore da bi se ulaganje neuobičajeno brzo isplatilo.

Teme

GAS

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Agroekonomista

03.11.2021 • 17:46

Logika

Napravili smo podzemno skladište gasa za vanredne situacije, a kad je došla vanredna situacija onda smo kupovali skupo sa strane da ne bi trošili naše. Sada ćemo ponovo da pravimo podzemna skladišta koja nikada nećemo trošiti. Ja ne kapiram ovaj rezon.

3 2 +1
Zzx

02.11.2021 • 17:38

Dvojac s kormilarom

Šta kažu sarapa i vučićević o ovom problemu? Jel Đilas kriv?

17 19 -2
Bojan

02.11.2021 • 16:00

...

@prki
Ako pogledaš rast cene gasa na globalnom tržištu, shvatićeš da je i ta nova cena koju plaćaju Moldavci - "bratska" tj. značajno ispod tržišne.

7 0 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.