Svega 2,1 odsto podržanih ulaganja je u oblasti visokih tehnologija, a u poslednjih pet godina skoro 80 odsto ukupnih direktnih investicija je plasirano u tipično radnointenzivne delatnosti, sa zaradama ispod republičkog proseka.
Tako je politika podrške direktnim investicijama, koja je inicijalno osmišljena kao zamajac rasta produktivnosti, modernizacije i unapređenja konkurentnosti srpske privrede, kako ističe "Biznis i finansije", postala instrument za korekciju lošeg sistema oporezivanja rada, u kojem je opterećenje porezima i doprinosima gotovo isto u sektorima visokih i niskih zarada.
Zaključno sa pretkriznom 2019. godinom izdvojeno je ukupno 638 miliona evra za subvencionisanje 2.912 investicija, vrednih preko 2,7 milijardi evra.
U periodu od 2016. godine, kada je usvojen Zakon o ulaganjima, pa do 2020. godine, potpisan je 121 ugovor o dodeli sredstava za podsticanje ulaganja.
Ukupna vrednost ovih investicija iznosila je preko 2,5 milijardi evra, podsticaji države za te namene bili su 459 miliona evra, dok je po osnovu sklopljenih ugovora planirano da se otvori oko 46.000 novih radnih mesta.
Kada se posmatra prosečna vrednost subvencija, stranim investitorima je odobreno 6,4 puta više sredstava po projektu.
Investiciona aktivnost je naročito pojačana u poslednje dve godine, kada je odobreno oko 60 odsto svih podsticaja u toku prethodnih pet godina, pokazuju uporedna istraživanja Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Prema nalazima Milorada Filipovića, profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta, vrednost subvencija po zaposlenom koja je dodeljena stranim investitorima je za 30 odsto veća od onih koje su odobrene domaćim ulagačima.
Odnos investicije i subvencije veći je kod domaćih investitora u odnosu na strane - na 10 evra subvencija strani investitori ulože 43 evra a domaći 55 evra, odnosno na 10 evra investicija strani investitori dobijaju 23 evra subvencija, a domaći 18 evra.
Najviše subvencija od 2006. do 2019. godine je odobreno za ulaganja u prerađivačkoj industriji u iznosu od 564,5 miliona evra, što čini preko 88 odsto ukupno odobrenih subvencija.
Vrednost subvencionisanih projekata je iznosila 2,6 milijardi evra, a njihovom realizacijom otvoreno je više od 78.000 novih radnih mesta u prerađivačkoj industriji, što je 90 odsto svih novih radnih mesta koja su otvorena u tom periodu.
Prosečna vrednost investicije u prerađivačkoj industriji od 10,6 miliona evra je 2,5 puta veća u odnosu na investicije u uslužnim sektorima, a prosečna vrednost dodeljenih subvencija je 1,4 puta veća u prerađivačkoj industriji u poređenju s uslužnim delatnostima.
U prerađivačkoj industriji je u proseku uloženo 33.234 evra po zaposlenom, što je 1,5 puta više u odnosu na investicije po zaposlenom iz uslužnih delatnosti.
Kod ulaganja u poslove srednje visoke tehnološke složenosti koji dominiraju u pogledu visine investicija, novih radnih mesta i vrednosti subvencija, najveći deo projekata je iz oblasti vezanih za proizvodnju delova za automobilsku industriju.
Najčešće se radi o proizvodnji različitih kablovskih sklopova, male dodate vrednosti, sa velikim angažovanjem manuelnog rada nižekvalifikovanih radnika, bez uključivanja lokalnih dobavljača u lanac proizvodnje, rekao je Filipović.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
Komentari 5
crni domino
/
Subvencije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar