Kada Mađarska nema more (a ni Srbija)
Nekada se znalo reći "kada Mađarska nema mora".
Foto: 021.rs
Tom uzrečicom smo polušaljivo pojašnjavali zašto smo mi, mlađani žitelji Novog Sada, mogli svakog leta da po tri nedelje boravimo na Jadranu, dok su naši vršnjaci iz Segedina u najboljem slučaju mogli upola kraće da se odmaraju na jezeru Balaton.
Ovih dana, međutim, naši severni susedi na mnogo grublji način suočavaju se sa činjenicom da bez mora i okeanskih luka trpe ozbiljne posledice. Teško da iko ko živi u ovom trenutku može reći hoće li i kojim putem sirova nafta stizati 70 kilometara nizvodno od Budimpešte, u jedinu mađarsku rafineriju.
Pozivajući se na ratna oštećenja, vlast u Kijevu je 26. januara prekinula transport Ukrajinskim naftovodom kojim je više od šest decenija iz Rusije pristizao neophodni energent. Mada je pre desetak dana (neuverljivo) najavljen, malo ko i pomišlja da će 3. marta biti obnovljen rad Ukrajinskog naftovoda.
Pred izbore
Mađarska i Slovačka našle su se u neugodnoj situaciji iz koje izlaz nije ni jednostavno ni jeftino iznaći. Ni u Budimpešti ni u Bratislavi ne veruju u zvanično objašnjenje, još manje u tvrdnje da Ukrajina nema para za učestale popravke uz gasovod, najvažniji cevovod koji je više od pola veka spajao istočni i zapadni deo Evrope.
Naprotiv, otvoreno su rekli da je reč o ciljnom potezu, osmišljenom i sugerisanom iz Brisela. Razlog su krupne razlike u nemalom broju stavova, poglavito onih koji se odnose na rusko-ukrajinski sukob. Pešti, u manjoj meri i Bratislavi, zamera se da imaju previše razumevanja za Moskvu.
Nije teško pogoditi zašto se naglo pojačanje evrounijskog pritiska na Mađarsku događa baš ovih dana, mada Orban i vladajuća stranka Fides već četiri godine, od samog početka rata, govore u istom tonu. Parlamentarni i predsednički izbori zakazani su za 12. april i reč je o pokušaju da se svakodnevni život u Mađarskoj toliko oteža da običnom građaninu sve dojadi i na glasačkom listiću ne zaokruži ni vladajuću stranku niti njihovog predsedničkog kandidata.
Testiranje "Janafa"
Istina, od 1979, kada je u rad pušten tadašnji "Jugoslovenski naftovod", Mađarska ima i alternativni pravac snabdevanja. Kod Siska se od nekadašnje jugoslovenske naftne transverzale, nakon raspada nekadašnje države preimenovane u "Janaf" (Jadranski naftovod), odvaja severni krak ka graničnoj varošici Vignje, gde se račva na dva – jedan prema slovenačkoj Lendavi i drugi prema nekoliko kilometara udaljenoj Mađarskoj.
Severni krak je godišnjeg kapaciteta između 14,5 i 17,2 miliona tona, gotovo u dlaku koliko je zbirni kapacitet mađarskog (8,2) i slovačkog (6,35) prerađivača nafte. Međutim, njime za dvanaest meseci nikada nije transportovano više od dva miliona tona, te su se Mađarska i Hrvatska, posle dosta dugih pregovora, sporazumele da se ovih dana izvrši testiranje.
U Zagrebu ističu kako su u podstanicama nekadašnje pumpe zamenili novim, jačim, dok bi problem mogle biti mnogo uže cevi lokalnog naftovoda kojim sirovina stiže od granice do Dunava i mađarske rafinerije. Dakle, tek kada se okončaju testiranja znaće se koliko pomaže alternativna spojnica.
Cenovna razlika
Međutim, čak i u slučaju da Janaf zadovoljava tehničkim kapacitetima, transport novom trasom donosi niz nepovoljnosti. Mađari su, po osnovu višedecenijske prakse, naftu kupovali u Rusiji, plaćajući je znatno jeftinije nego što je na tržištu. Ovih dana razlika dostiže i 150 dolara po toni, što bi za godišnje ukupno potrebnih šest miliona tona iznosilo 900 miliona. I to svake godine.
Ali, evropskim sankcijama članicama EU zabranjeno je kupovati i transportovati rusku naftu, čega se u "Janafu" čvrsto pridržavaju. Istina, postoje izuzeci i to su zemlje koje ne izlaze na more, dakle i Mađarska. No, Hrvatska, procenjujući da je volja i interes najmoćnijih evropskih država poraz Orbana i Fidesa na predstojećim izborima, ne želi ni da čuje za izuzetke, dok u Briselu na žalbe i proteste Budimpešte ćute.
Tako je prvi od osam tankera koji će do početka aprila stići u Omišalj već istovario naftu neruskog porekla u tamošnje skladište, a sa takvom, neruskom robom biće i preostalih ugovorenih sedam tankera.
Pročitaj još
Pet puta skuplje
Tu, međutim, nevoljama nije kraj. Transport ima cenu i treba je platiti. Problem je u tome što "Janaf" žestoko naplaćuje usluge, koristeći monopolističku poziciju u snabdevanju (južnim krakom) pančevačke rafinerije, što je zagrebačkoj firmi posao koji donosi i do 70 odsto ukupnih prihoda.
Za "Janaf" je to godinama daleko najveći biznis, premda je reč o potiskivanju svega 3,2 miliona tona nafte za dvanaest meseci. Slovački predsednik Fico javno je ustvrdio da će transport preko Janafa koštati čak pet puta više nego transport donedavnom trasom. Pravo šamaranje para.
Hrvatska je u novom poslu uočila veliku priliku za sebe, preciznije za "Janaf". Unazad devet meseci ulaže u tri nova skladišta sirove nafte u Omišalju, čime duplira postojeći kapacitet.
Kako računa da će trajno preuzeti snabdevanje i Mađarske i Slovačke, već je objavila da će u naredne tri sezone izgraditi skladišta za dodatnih 240.000 tona sirove nafte, čime bi Omišalj mogao prihvatati i najveće okeanske tankere, a ne samo, kao danas, manje i srednje veličine, do 80.000 tona nosivosti.
Zla vremena
Pešta i Bratislava, koja ima alternativno snabdevanje preko Poljske, takođe opterećeno nizom poteškoća, insistiraju da se obnovi transport ukrajinskom rutom. Već su, kao revanš, stopirale izvoz dizela za Ukrajinu, a u slučaju da ne dođe do obnove prestaće da Kijevu isporučuju i vanredne količine struje. Ipak, Kijev ima dovoljno jake donatore u mnogo bogatijim i jačim državama i nije ni zatreperio očima na pretnje dva omanja suseda.
U slučaju da Ukrajinski naftovod ostane van funkcije, a Janaf se pokaže nepouzdan, Mađarska nema drugo rešenje nego da se snabdeva koristeći Dunav. Nema izbora, mada je i Pešti jasno da ovim putem teško mogu dopremiti više od polovine godišnjih potreba od nepunih šest miliona tona nafte.
Tu su se pojavile davnašnje ideje o izlasku na more putem naftovoda, ali to je priča koja se, ponajviše sa susedima preko kojih vodi put, razmatra u periodima povoljne političke atmosfere i pune saradnje. Sada su, naprotiv, zla vremena.
Partnerstvo ili rivalstvo
To što će sirova nafta u narednom periodu očito teže pristizati do Mađarske i Slovačke prilično će otežati rad rafinerijama u obe države. Moguće je da će MOL u novonastaloj situaciji nešto više insistirati na većoj preradi u Pančevu i Rijeci, gde takođe poseduje značajne prerađivačke pogone.
U Hrvatskoj računaju da bi moglo doći do osetnog uvećanja obima i kvaliteta prerade u rafineriji u Rijeci. Moguće je da bi za Pančevce povoljnija bila drugačija strategija, odnosno razvoj više vezivati za partnerske odnose sa rafinerijama istog vlasnika, a ne na prenaglašavanju rivalstva.
Srbija takođe ima poteškoće sa sankcijskim paketima, istina više sa takozvanim američkim sankcijama, koje su možda još i više usmerene na energetiku, te transport ruskog gasa i nafte. Naravno, i Srbija je država bez izlaska na more, time u velikoj meri zavisna od internacionalnog dogovora oko raznih cevovoda u kojima vodeću reč imaju najmoćniji.
Večna igra
Mogućnost oslonca na više različitih pravaca snabdevanja svakako uvećava pouzdanost i potencijalni kapacitet nabavke. Ali, teško da mala država bez izlaska na more može jednom zauvek rešiti tako složeno i strateški značajno pitanje kao što je snabdevanje energentima.
U zla vremena moć i snaga dolaze do izražaja tim više što se napuštaju i zapostavljaju važeće međunarodne regule. U tom smislu i oslonac na snažnog dobavljača, koji je istovremeno i vlasnik cevovoda kojim roba pristiže, može biti dobro rešenje.
Ali za države daleko od morskog žala nema rešenja koje bi trajno obezbedilo siguran i nesmetan dotok strateške sirovine. Politika snabdevanja za njih ostaje večna igra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mali pregled: Trenutne cene goriva u regionu i kako se Srbija kotira
21.04.2026.•
3
Srbija je i dalje među skupljim zemljama za one koji voze benzince, ali su je prema cenama na pumpama pretekle Hrvatska, Mađarska i Rumunija.
Iako akcize na gorivo nisu snižene 60 odsto kako je obećano: Mesečno koštaju budžet 34 miliona evra
21.04.2026.•
2
Početkom februara ove godine, Vlada je u okviru redovnog usaglašavanja sa prosečnom inflacijom iz 2025. povećala akcize na gorivo koje su za bezolovni benzin utvrđene na 72 a za dizel na 74,04 dinara po litru.
Srbija priprema nova pravila o preuzimanju firmi
20.04.2026.•
2
Ministarstvo finansija pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, koji donosi promene u načinu na koji se kompanije preuzimaju na domaćem tržištu kapitala, objavio je portal eKapija.
Ministarka Đedović Handanović rekla da "postoje crvene linije" za NIS: Šta su čije obaveze?
20.04.2026.•
2
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović objavila je posle sastanka sa prvim čovekom MOL-a da "dogovori o prodaji NIS nisu laki" i da postoje crvene linije "koje ne možemo da pređemo".
Produžen rok za prijave za Mixx Awards 2026
20.04.2026.•
0
IAB Serbia je produžio rok za prijave radova za Mixx Awards tako da agencije, brendovi i izdavači mogu prijaviti svoje radove do 5. maja u 23:59.
Nedeljnik: Idea prodata za 40 miliona evra, DIS za 50 miliona
20.04.2026.•
23
Novoosnovana kompanija Alta retail vlasnika Davora Macure platila 40 miliona evra za Idea markete i još četiri firme koje su u Srbiji poslovale pod okriljem hrvatske Fortenova grupe, piše danas Nedeljnik.rs.
I dalje ništa od Vučićevog obećanja o smanjenju akciza na gorivo za 60 odsto: Ovo su mogući razlozi
20.04.2026.•
17
Da li je ikada postojala namera da se akcize na naftne derivate smanje za 60 odsto kako je to predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedvosmisleno ustvrdio 20. marta? Navodeći, pritom, da će se to desiti koliko odmah.
Države se plaše da oporezuju ultrabogataše - zašto?
20.04.2026.•
9
Rastuća nejednakost u prihodima i javno demonstriranje moći milijardera podstiču zahteve za uvođenje novih poreza za najbogatije pojedince na svetu. Može li se bogatstvo ikada pravedno oporezovati?
Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
19.04.2026.•
12
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Miodrag Zec: Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali motanje kablova
19.04.2026.•
37
Ključni ekonomski problem je što kao država nismo znali šta hoćemo, pa su se umesto ulaganja u poslove koji donose tehnički progres privlačile strane investicije koje su razvijale takozvane doradne ili periferne poslove.
Isporuke iPhone-a u Kinu skočile za čak 20 odsto od početka godine
19.04.2026.•
1
Isporuke iPhone-a u Kinu, najveće svetsko tržište pametnih telefona, skočile su za čak 20 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2026, pokazuju podaci istraživačke agencije "Counterpoint Research".
MMF za Srbiju predvideo inflaciju od sedam odsto u decembru: "Imaćemo eroziju kupovne moći"
19.04.2026.•
24
Talas inflacije iz 2022. i 2023. godine nije čestito ni prošao, a već nam se, po svoj prilici, "smeši" sledeći.
Đedović Handanović: Pregovori sa MOL-om o NIS-u nisu laki, postoje crvene linije preko kojih ne idemo
19.04.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je posle sastanka u Beogradu sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da pregovori o prodaji NIS-a nisu laki.
Šta sledi za NIS: Licenca produžena, bliži se rok za konačan dogovor
18.04.2026.•
2
Produžetak operativne licence američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Naftnoj industriji Srbije za 60 dana, do 16. juna, dolazi u jeku pregovora o mogućoj promeni vlasništva.
OFAC produžio licencu Janafu za transport nafte NIS-u
18.04.2026.•
3
Kancelarija američke vlade za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je licencu Jadranskom naftovodu (Janaf) za nastavak transporta nafte Naftnoj industriji Srbije do 16. juna, sapšteno je iz sedišta hrvatske kompanije.
Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
18.04.2026.•
2
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
Porasla cena zlata nakon vesti o otvaranju Ormuskog moreuza
18.04.2026.•
0
Cena zlata porasla je za nešto manje od dva odsto, na više od 4.850 dolara po unci, nakon objava o smirivanju situacije oko sukoba na Bliskom istoku.
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
26
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
5
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
5
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Komentari 21
Nebojša
Jel ima nešto što znamo da uradimo kako treba i u našu korist?
Plaćač poreza
Lignja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar