Epska frka: Ide li gas?
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
I u Evropi, a najvidljivija je kroz otežano snabdevanje energentima i, posebno, kroz znatno uvećanje cena po kojoj kupujemo naftu i gas. Evropske muke su još i veće jer se najnovije nevolje nadgrađuju na već brojne posledice rusko-ukrajinskog sukoba, zašlog već u petu godinu mrcvarenja.
Mnogi se koriste promenjenom situacijom kako bi razrešili druge problematične odnose, posebno ako je protivnik ranjiv, pa se teško nosi sa aktuelnim dešavanjima na energetskom tržištu.
Bez gasa, nafte i mora
Naravno da se i Srbija našla u neugodnoj situaciji, em je siromašna naftom i gasom, em nema izlazak na more, pa je i pristizanje ove robe u rukama onih koji upravljaju transportnim putevima. Mora vešto da balansira kako bi izbegla preteće nestašice.
Pošto nam je skladište u Banatskom Dvoru još uvek dobrano popunjeno, a imamo i gasa lagerovanog u Mađarskoj, do kraja sezone ne bi trebalo da dođe do većih problema, čak i kada bi se dotok "Turskim gasovodom" u potpunosti stopirao.
Sa šest, sedam miliona kubika koliko bismo dnevno mogli ubacivati u naš gasovod mogli bismo se, uz štednju i racionalno energetsko ponašanje, provući do kraja sezone. Već letnje popunjavanje skladišta bilo bi znatno otežano i minimizirano. O narednoj zimi, kada dnevna potrošnja ponekad dostiže i 16, 17 miliona kubika, da se i ne govori.
Zavrnuti slavinu
Može se primetiti da iz Rusije gas redovno pristiže, cena je veoma povoljna, pa izgleda nelogično da se razmišlja o eventualnim poteškoćama. Međutim, Evropska unija je donela odluku da do 31. decembra prekine svaku nabavku plina od Rusa, naravno time prestaje i potreba za transportom.
Istina, "Turski tok" je u vlasništvu "Gasproma" koji njime upravlja, ali nije Evropski parlament u Strazburu jedino mesto gde se uporno zagovara prekid i ovakvih bilateralnih odnosa sa Moskvom. Ne tako davno i bugarski premijer je nagoveštavao mogućnost da naš sused "zavrne slavinu". Očito bi se čovek rado priključio onima koji se svrstavaju u gotovo sveopšte nepoštovanje još uvek formalno važećih pravnih normi i obaveza.
Još je aktuelniji svakim danom sve oštriji mađarsko-ukrajinski spor oko funkcionisanja međunarodnih cevovoda kojima pristiže neophodan energent. Transport plina takozvanim Ukrajinskim gasovodom (kojim je decenijama iz Rusije u Evropu godišnje slato i preko 100 milijardi kubika!) je već duže vreme storniran, a Mađarska se pravovremeno privezala na Turski tok kojim sada našem severnom susedu pristiže i po sedam od cirka 8,5 milijardi godišnje potrebnog plina.
Pročitaj još
Energija na izborima
Loši odnosi dve države kulminiraju ovih dana kada je Ukrajina prekinula i transport nafte cevovodom "Družba", neuverljivo tvrdeći da je oštećen, dok Hrvatska, preko koje vodi alternativan pravac snabdevanja, ne želi da transportuje rusku naftu, i pored toga što je Mađarska, kao država bez izlaska na more, izuzeta od obaveze članica EU da bojkotuju kupovinu ovog energenta poreklom iz Rusije. Tako je naš sused praktično izolovan kada je u pitanju nabavka nafte.
Kako se sve dešava mesec i nešto dana pred izbore u Mađarskoj, jasno je da je reč o pokušaju Brisela da oteža funkcionisanje svakodnevnog života u Mađarskoj i tako pokuša da nezadovoljne građane što više preorijentiše na opoziciju i opozicione kandidate. Orban je već dugo u svojevrsnoj zavadi sa EU i nije prvi put da u Briselu čine sve kako bi ga smakli sa vlasti i postavili mnogo prihvatljivijeg. Ukrajinci su, pak, na Budimpeštu posebno narogušeni i stoga što je Mađarska blokirala odobravanje 90 milijardi evra kredita EU.
Otuda ne čudi da u Pešti procenjuju kako je moguće da Ukrajinci diverzijom znatno oštete "Turski tok" i tako preseku dotok gasa. Sličnih pokušaja je bilo početkom rusko-ukrajinskog sukoba, a protiv grupe ukrajinskih vojnih lica se u Nemačkoj vodi sudski postupak zbog diverzije gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2. Ovakav tok događaja bi posebno pogodio Peštu i Beograd, dok Bugarska ima dve gasovodne alternative, nabavku gasa iz Rumunije i kupovinu od LNG terminala u Grčkoj.
Agresivni Ameri
Gasu je nakon početka rata protiv Irana cena na berzi naglo porasla, naročito od kada je Katar prekinuo rad "Bas Lafena", najvećeg postrojenja za proizvodnju tečnog gasa na svetu, odakle je u Evropu godišnje pristizalo 25 milijardi kubika LNG, najviše u Italiju. Sa 32 dolara po megavatu cena je skočila na 63 dolara u Holandiji, u odnosu na 57 dolara na berzi u austrijskom Baumgartenu, najvećem gasnom skladištu na Starom kontinentu.
Zapravo, rast cena gasa i jeste veliki problem. Evropa svog plina ima jako malo, a troši oko 440 milijardi kubika godišnje. Kako je prekinuto snabdevanje iz Rusije (pojedinih godina i po 170 milijardi kubika) prazninu nije lako popuniti, a Ameri su utrčali sa svojim ultraskupim LNG. Upravo to agresivno uslovljavanje Amera da gro gasa Evropljani pribavljaju od njih i podiže cenu pribavljanja od ostalih proizvođača.
Ako posle mesec dana rat protiv Irana bude i dalje trajao, smatra se da će gas premašiti 75 dolara po megavat-satu, a ako bude trajao i nakon četiri meseca, za megavat-sat moguće je da će biti potrebno izdvojiti preko 100, možda i 115 "zelembaća". Dalje nije dobro ni razmišljati.
O gasu i na 40 stepeni
Srbiji bi u slučaju neugodnosti preostao oslonac na spojnicu Niš-Sofija, kapaciteta tek 1,7 milijardi kubika, i gas iz Azerbejdžana. Najavljeno povezivanje sa rumunskim gasovodom jeste relativno jeftino i brzo ostvarivo, ali druga strana planira minimalne količine za isporuku, gro je rezervisano za najveće evropske države.
Nekome i povezivanje preko Makedonije na LNG terminal izgleda kao spas, ali cene utečnjenog gasa ozbiljno dovode u pitanje oslonac na ovakve aranžmane.
Nailazi leto kada se rado prepuštamo suncu i odlasku na plažu, ostavljajući za sobom zimu i gasno-grejne probleme. Ovoga puta, brige o gasu će nas moriti i na 40 stepeni. Neizvesno je hoće li ga biti dovoljno, a sasvim je izvesno da će cena biti "paprena".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministar Glamočić: Veliki potencijal za jačanje saradnje u poljoprivredi sa Rusijom
29.04.2026.•
1
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija zauzima značajno mesto na svetskoj mapi voćarske proizvodnje, posebno kada je reč o malini.
Evropska komisija pokrenula postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog skupljeg goriva za strane vozače
29.04.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog diskriminišućih cena goriva za vozače automobila registrovanih u drugim državama članicama.
Država se ponovo zadužila, ovaj put za oko tri milijarde evra
29.04.2026.•
22
Ministarstvo finansija objavilo je da je Srbija danas realizovala još jednu emisiju državnih obveznica, kroz tri tranše u dve valute, ukupno vredne 1,9 milijardi evra i 1,2 milijarde dolara.
U Dubrovniku se razvija AI projekat vredan više od 50 milijardi evra
28.04.2026.•
5
Projekat centra za razvoj i inovacije u oblasti veštačke inteligencije Topusko "Panteon", vredan više od 50 milijardi evra, predstavljen je u Dubrovniku.
Svetska banka: Cene energenata će porasti za 24 odsto, ukupne cene roba će takođe skočiti
28.04.2026.•
1
Svetska banka upozorava da će rat na Bliskom istoku izazvati snažan rast cena energenata za 24 odsto u 2026. godini.
Od naplate putarine pola miliona evra godišnje po kilometru auto-puta - a gubitak "Puteva Srbije" udvostručen
28.04.2026.•
11
Srbija je prošle godine od naplate putarine ostvarila prihod od oko 436 miliona evra (51.531.710.564 dinara), dok prihodi u prvom kvartalu 2026. godine iznose oko 98 miliona evra (11.531.002.450 dinara).
Inspekcija Ministarstva poljoprivrede povukla 1,4 tone hrane iz prometa
27.04.2026.•
2
Inspektori Ministarstva poljoprivrede su u prvom kvartalu 2026. godine obavili 229 kontrola hrane u maloprodajnim objektima i tom prilikom iz prometa povukli gotovo 1,4 tone hrane.
Zbog zastoja pregovora SAD i Irana cene nafte rastu
27.04.2026.•
1
Cene nafte danas rastu, a rekordni rast američke berze se usporio pošto je tokom vikenda porasla neizvesnost oko toga šta će se dalje desiti u ratu SAD sa Iranom.
Novi sistem za plaćanje u evrima od maja: Šta donosi građanima?
27.04.2026.•
19
Ulazak Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) od 5. maja predstavlja važan korak ka finansijskoj integraciji sa EU, uz očekivanja da će prekogranična plaćanja postati brža, jednostavnija i jeftinija.
Organizacije civilnog društva pozivaju vlade Zapadnog Balkana da ne grade gasovode i gasne elektrane
27.04.2026.•
48
Vlade Zapadnog Balkana treba da odustanu od izgradnje gasovoda i elektrana na gas jer će time produbiti zavisnost od gasa, već da se okrenu obnovljivim izvorima energije, navodi 47 organizacija civilnog društva.
Očuvanje vrednosti kroz generacije: Tradicija i ekonomska sigurnost u savremenom dobu
27.04.2026.•
0
Kultura štednje i očuvanja kapitala duboko je ukorenjena u društvenim i ekonomskim tradicijama našeg regiona.
Jedna evropska zemlja već šest godina ima istu cenu goriva
27.04.2026.•
4
U nekim zemljama EU cena goriva je dostigla iznos od 2,50 evra po litri. Neke od njih uvele su privremeno smanjenje nekih poreza, kako bi ublažile efekat povećanja cena.
Stupila na snagu zabrana za uvoz ruskog LNG u EU po kratkoročnim ugovorima
26.04.2026.•
2
Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju (EU) po kratkoročnim ugovorima stupila je na snagu, dok se značajnije smanjenje isporuka očekuje do 2027. godine.
SAD uvode sankcije rafineriji u Kini i kompanijama koje prevoze iransku naftu
26.04.2026.•
8
Američka vlada saopštila je da uvodi ekonomske sankcije velikoj rafineriji nafte sa sedištem u Kini i za oko 40 brodarskih kompanija i tankera koji prevoze iransku naftu.
Stanić: Prodaja NIS-a se odužila jer svi čekaju razvoj situacije
26.04.2026.•
3
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić ocenio je da se odužila prodaja NIS-a zato što svi čekaju razvoj situacije kako bi pokušali da ispregovaraju što bolji dogovor za sebe.
Iz budžetske rezerve još 10 miliona evra za subvencije hotelijerima
26.04.2026.•
1
Vlada Srbije putem budžetske rezerve izdvaja 1,18 milijardi dinara (10 miliona evra) za subvencionisanje kvaliteta hotelskog smeštaja, navodi se u rešenju objavljenom u Službenom glasniku.
Dizel brže poskupi od benzina u krizama - ovo su razlozi
26.04.2026.•
3
Kad geopolitički šok pogodi energetska tržišta, ponavlja se isti obrazac: cene dizela naglo skaču, dok benzin zaostaje.
Evropa ne odustaje od uvođenja digitalnog evra - šta bi to donelo?
26.04.2026.•
8
Evropska centralna banka dugo je oklevala sa uvođenjenjem digitalne valute. Ali pritisak je sve veći. Da li bi digitalni evro mogao da ojača suverenitet Evrope?
Firma Marka Miškovića najveći poreski dužnik, uprkos arbitraži vrednoj 32 miliona evra
25.04.2026.•
21
Kompanija Mera Invest, u vlasništvu Marka Miškovića, nalazi se na vrhu liste najvećih poreskih dužnika u Srbiji, sa dugom od oko 9,4 miliona evra.
Srbija ponovo odložila otplatu dve milijarde dolara duga Emiratima: Vratiće možda za godinu dana
25.04.2026.•
76
Dve milijarde dolara, zajmljenih od Ujedinjenih Arapskih Emirata kroz dva kredita, umesto ove - vratićemo za godinu dana, doduše po nepromenjenoj kamatnoj stopi od četiri odsto, predviđeno je novim predlozima zakona.
Menja se Zakon o budžetskom sistemu, ali vlast ne smanjuje budžetsku rezervu
25.04.2026.•
2
U toku je javna rasprava o izmenama Zakona o budžetskom sistemu kako bi se uskladio sa pravnim poretkom EU.
Komentari 4
Đuro
Miro
Funkcionisala bi i dalje da nije dosao fasista na vlast u Rusiji i krenuo u ratne pohode.
Blavor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar