Epska frka: Ide li gas?
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
I u Evropi, a najvidljivija je kroz otežano snabdevanje energentima i, posebno, kroz znatno uvećanje cena po kojoj kupujemo naftu i gas. Evropske muke su još i veće jer se najnovije nevolje nadgrađuju na već brojne posledice rusko-ukrajinskog sukoba, zašlog već u petu godinu mrcvarenja.
Mnogi se koriste promenjenom situacijom kako bi razrešili druge problematične odnose, posebno ako je protivnik ranjiv, pa se teško nosi sa aktuelnim dešavanjima na energetskom tržištu.
Bez gasa, nafte i mora
Naravno da se i Srbija našla u neugodnoj situaciji, em je siromašna naftom i gasom, em nema izlazak na more, pa je i pristizanje ove robe u rukama onih koji upravljaju transportnim putevima. Mora vešto da balansira kako bi izbegla preteće nestašice.
Pošto nam je skladište u Banatskom Dvoru još uvek dobrano popunjeno, a imamo i gasa lagerovanog u Mađarskoj, do kraja sezone ne bi trebalo da dođe do većih problema, čak i kada bi se dotok "Turskim gasovodom" u potpunosti stopirao.
Sa šest, sedam miliona kubika koliko bismo dnevno mogli ubacivati u naš gasovod mogli bismo se, uz štednju i racionalno energetsko ponašanje, provući do kraja sezone. Već letnje popunjavanje skladišta bilo bi znatno otežano i minimizirano. O narednoj zimi, kada dnevna potrošnja ponekad dostiže i 16, 17 miliona kubika, da se i ne govori.
Zavrnuti slavinu
Može se primetiti da iz Rusije gas redovno pristiže, cena je veoma povoljna, pa izgleda nelogično da se razmišlja o eventualnim poteškoćama. Međutim, Evropska unija je donela odluku da do 31. decembra prekine svaku nabavku plina od Rusa, naravno time prestaje i potreba za transportom.
Istina, "Turski tok" je u vlasništvu "Gasproma" koji njime upravlja, ali nije Evropski parlament u Strazburu jedino mesto gde se uporno zagovara prekid i ovakvih bilateralnih odnosa sa Moskvom. Ne tako davno i bugarski premijer je nagoveštavao mogućnost da naš sused "zavrne slavinu". Očito bi se čovek rado priključio onima koji se svrstavaju u gotovo sveopšte nepoštovanje još uvek formalno važećih pravnih normi i obaveza.
Još je aktuelniji svakim danom sve oštriji mađarsko-ukrajinski spor oko funkcionisanja međunarodnih cevovoda kojima pristiže neophodan energent. Transport plina takozvanim Ukrajinskim gasovodom (kojim je decenijama iz Rusije u Evropu godišnje slato i preko 100 milijardi kubika!) je već duže vreme storniran, a Mađarska se pravovremeno privezala na Turski tok kojim sada našem severnom susedu pristiže i po sedam od cirka 8,5 milijardi godišnje potrebnog plina.
Pročitaj još
Energija na izborima
Loši odnosi dve države kulminiraju ovih dana kada je Ukrajina prekinula i transport nafte cevovodom "Družba", neuverljivo tvrdeći da je oštećen, dok Hrvatska, preko koje vodi alternativan pravac snabdevanja, ne želi da transportuje rusku naftu, i pored toga što je Mađarska, kao država bez izlaska na more, izuzeta od obaveze članica EU da bojkotuju kupovinu ovog energenta poreklom iz Rusije. Tako je naš sused praktično izolovan kada je u pitanju nabavka nafte.
Kako se sve dešava mesec i nešto dana pred izbore u Mađarskoj, jasno je da je reč o pokušaju Brisela da oteža funkcionisanje svakodnevnog života u Mađarskoj i tako pokuša da nezadovoljne građane što više preorijentiše na opoziciju i opozicione kandidate. Orban je već dugo u svojevrsnoj zavadi sa EU i nije prvi put da u Briselu čine sve kako bi ga smakli sa vlasti i postavili mnogo prihvatljivijeg. Ukrajinci su, pak, na Budimpeštu posebno narogušeni i stoga što je Mađarska blokirala odobravanje 90 milijardi evra kredita EU.
Otuda ne čudi da u Pešti procenjuju kako je moguće da Ukrajinci diverzijom znatno oštete "Turski tok" i tako preseku dotok gasa. Sličnih pokušaja je bilo početkom rusko-ukrajinskog sukoba, a protiv grupe ukrajinskih vojnih lica se u Nemačkoj vodi sudski postupak zbog diverzije gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2. Ovakav tok događaja bi posebno pogodio Peštu i Beograd, dok Bugarska ima dve gasovodne alternative, nabavku gasa iz Rumunije i kupovinu od LNG terminala u Grčkoj.
Agresivni Ameri
Gasu je nakon početka rata protiv Irana cena na berzi naglo porasla, naročito od kada je Katar prekinuo rad "Bas Lafena", najvećeg postrojenja za proizvodnju tečnog gasa na svetu, odakle je u Evropu godišnje pristizalo 25 milijardi kubika LNG, najviše u Italiju. Sa 32 dolara po megavatu cena je skočila na 63 dolara u Holandiji, u odnosu na 57 dolara na berzi u austrijskom Baumgartenu, najvećem gasnom skladištu na Starom kontinentu.
Zapravo, rast cena gasa i jeste veliki problem. Evropa svog plina ima jako malo, a troši oko 440 milijardi kubika godišnje. Kako je prekinuto snabdevanje iz Rusije (pojedinih godina i po 170 milijardi kubika) prazninu nije lako popuniti, a Ameri su utrčali sa svojim ultraskupim LNG. Upravo to agresivno uslovljavanje Amera da gro gasa Evropljani pribavljaju od njih i podiže cenu pribavljanja od ostalih proizvođača.
Ako posle mesec dana rat protiv Irana bude i dalje trajao, smatra se da će gas premašiti 75 dolara po megavat-satu, a ako bude trajao i nakon četiri meseca, za megavat-sat moguće je da će biti potrebno izdvojiti preko 100, možda i 115 "zelembaća". Dalje nije dobro ni razmišljati.
O gasu i na 40 stepeni
Srbiji bi u slučaju neugodnosti preostao oslonac na spojnicu Niš-Sofija, kapaciteta tek 1,7 milijardi kubika, i gas iz Azerbejdžana. Najavljeno povezivanje sa rumunskim gasovodom jeste relativno jeftino i brzo ostvarivo, ali druga strana planira minimalne količine za isporuku, gro je rezervisano za najveće evropske države.
Nekome i povezivanje preko Makedonije na LNG terminal izgleda kao spas, ali cene utečnjenog gasa ozbiljno dovode u pitanje oslonac na ovakve aranžmane.
Nailazi leto kada se rado prepuštamo suncu i odlasku na plažu, ostavljajući za sobom zimu i gasno-grejne probleme. Ovoga puta, brige o gasu će nas moriti i na 40 stepeni. Neizvesno je hoće li ga biti dovoljno, a sasvim je izvesno da će cena biti "paprena".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Iako je poslovanje uspešno: Netfliks otpušta 1.000 ljudi
15.10.2026.•
1
Američka kompanija Netfliks otpustiće oko 1.000 zaposlenih, što predstavlja približno šest odsto njene radne snage, uglavnom u sektorima razvoja proizvoda, tehnologije, ljudskih resursa i pravnih poslova.
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
10
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
1
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
7
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
5
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
7
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
10
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
7
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
Komentari 4
Đuro
Miro
Funkcionisala bi i dalje da nije dosao fasista na vlast u Rusiji i krenuo u ratne pohode.
Blavor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar