Stelantis je u krizi, šta će biti sa Fijatom u Kragujevcu?
Kriza u automobilskom gigantu Stelantis ulazi u jednu od najtežih faza u poslednjih nekoliko decenija, čemu svedoči činjenica da je proizvodnja na istorijskom minimumu.
Sa 750.000 vozila godišnje, Stelantis je pao na 380.000 u Italiji. Ova kompanija istovremeno ubrzano produbljuje saradnju sa kineskim proizvođačima i deo proizvodnih planova seli van Evrope, piše RTS.
Najnoviji sporazum sa kineskim partnerima, vredan milijardu evra, predviđa da Vuhan postane globalni centar za proizvodnju i izvoz novih "pežo" i "džip" hibridnih i električnih modela. Paralelno, "Stelantis" širi saradnju sa kompanijom "Lipmotor", a pominju se i kontakti sa kineskim "BYD".
Profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Petar Veselinović ocenjuje da je auto-industrija u globalnoj tranziciji kakva nije viđena od nastanka prvog automobila.
"Kinezi su tu bitku dobili kada je u pitanju tehnologija, resursna baza, baterije i na kraju cena. Evropljanima ostaje ili da im se pridruže ili da uđu u konkurenciju koja sve teže može da bude uspešna", rekao je Veselinović.
Podseća da su i drugi veliki proizvođači, poput "Forda" i "Nisana", već ušli u partnerstva sa kineskim kompanijama, dok "Stelantis" pokušava da kroz saradnju smanji troškove i proširi tržište.
Pad prodaje, zatvaranje pogona i traženje nove strategije
Veselinović ukazuje na to da problem nije samo u proizvodnji, već pre svega u padu prodaje automobila u Evropi.
"Tržište nije reagovalo onako brzo kako se očekivalo na električne automobile. Kupci i dalje traže manje, pristupačnije gradske modele, a tu kineske kompanije imaju značajnu prednost", navodi Veselinović.
Dodaje da je šest "Stelantisovih" fabrika u Evropi trenutno zatvoreno i da kompanija traži kratkoročne strategije za stabilizaciju poslovanja.
"Mnogo toga zavisi i od geopolitike. Automobilska industrija nalazi se na najvećoj prekretnici u svojoj istoriji", kaže Veselinović.
Italija u strahu od novih rezova, Kragujevac "svetla tačka"
Dopisnica RTS-a iz Italije Sanja Lučić navodi da se kriza "Stelantisa" u toj zemlji produbljuje i da sindikati upozoravaju na rizik za hiljade radnih mesta.
Proizvodnja u fabrikama u Pomiljanu, Melfiju i Kasinu beleži veliki pad, dok je jedini delimično pozitivan signal stigao iz "Mirafiorija", gde je počela proizvodnja hibridnog "Fijata 500".
Italijanski mediji prenose da kompanija razmatra dodatnu saradnju sa kineskim proizvođačima i moguće investicije u pojedine fabrike koje trenutno rade smanjenim kapacitetom.
Istovremeno, pažnja se sve više usmerava ka Srbiji.
"Fabrika 'Stelantisa' u Kragujevcu poslednjih meseci beleži rast proizvodnje 'Fijata Grande Pande' i radi gotovo punim kapacitetom", navodi Sanja Lučić.
Prema pisanju italijanskih medija i sindikata, kompanija se već priprema za uvođenje vikend smena, što bi moglo da donese i nekoliko stotina novih radnih mesta.
"Kragujevac trenutno predstavlja jednu od retkih pozitivnih priča u Evropi", zaključuje dopisnica RTS-a iz Milana.
Profesor Veselinović dodaje da bi fabrika u Kragujevcu već 2026. godine mogla da dostigne proizvodnju od oko 150.000 vozila godišnje.
"To znači da bi Kragujevac proizvodio skoro 45 odsto onoga što danas proizvodi kompletan 'Stelantis' u Italiji", ističe Veselinović.
Prema njegovim rečima, u fabrici se već radi u tri smene, a od juna se očekuje i uvođenje vikend smena zbog velike tražnje za modelom "Fijat Grande Panda". Više od 90 odsto proizvedenih vozila namenjeno je evropskom tržištu, dok deo izvoza ide i ka Africi i Aziji.
Pročitaj još
Srpska automobilska industrija sve veći faktor u Evropi
Veselinović smatra da Srbija postepeno menja poziciju na mapi evropske auto-industrije.
"Dugo smo bili konkurentni pre svega zbog jeftine radne snage. Danas to više nije slučaj u toj meri. Prosečne i minimalne zarade rastu, a sve je više stranih radnika", navodi Veselinović.
Podseća i da u Kragujevcu već posluju kineske kompanije koje proizvode auto-delove za "Mercedes“ i BMV, što dodatno jača poziciju Srbije u evropskom auto-klasteru.
"Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima proizvodnju električnih i hibridnih modela automobila. To značajno doprinosi izvozu, privrednom rastu i konkurentnosti", ocenjuje Veselinović.
Dodaje da je Šumadijsko-pomoravski okrug jedini u Srbiji koji beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, čemu značajno doprinosi upravo automobilska industrija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
5
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
50
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
8
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
15
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Komentari 13
Normalan
dacic
Superhik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar