Dok cene hrane rastu, EU rešenje traži u kravljem izmetu
Plan Evropske komisije za jačanje snabdevanja Evrope usmeren je na dugoročni regulatorni podsticaj za veću reciklažu stajnjaka i poljoprivrednog otpada u đubrivo.
Foto: Pixabay
To nije brzo rešenje kakvom su se neki nadali, piše Politiko, a prenosi N1.
Poljoprivrednici su "očekivali odlučne mere", rekla je poslanica Evropskog parlamenta Veronika Vrečionova, koja predsedava Odborom za poljoprivredu Evropskog parlamenta.
"Poljoprivrednicima su potrebne mere, a ne namere", kazala je ona.
Poljoprivredni lobiji zastupaju isti stav.
"Evropski poljoprivrednici ne mogu da čekaju još jedan dugoročni plan, dok troškovi proizvodnje nastavljaju da rastu, a kapaciteti za proizvodnju đubriva u Evropi nastavljaju da nestaju. Trenutna kriza nije samo pitanje cena, već i strateške autonomije, bezbednosti hrane i opstanka evropske poljoprivrede", rekao je Hose Marija Kastilja iz ASAJA, najveće organizacije poljoprivrednika u Španiji.
Evropa većinu svog đubriva proizvodi od uvezenog gasa.
Kada je Ormuski moreuz zatvoren krajem februara, cene gasa su skočile, a globalna tržišta đubriva su se smanjila, što je gurnulo cene na približno 70 odsto iznad nivoa iz 2024. godine.
Dugogodišnja ambicija EU da Evropu odvikne od đubriva zasnovanih na gasu odjednom je delovala daleko kada je moreuz zatvoren.
Proizvođači, poljoprivrednici i trgovci pratili su da li Brisel može brzo da reaguje u krizi.
Međutim, prema nedavnim nacrtima do kojih je došao Politiko, plan nudi malo toga što bi pomoglo poljoprivrednicima koji se bore sa skokom troškova ove jeseni ili zaštitilo potrošače od skoka cena koji dolazi sledeće godine.
Umesto toga, Brisel se oslanja na dugoročne mere i instrumente za koje su potrebne godine da daju rezultate.
To je delimično zato što su najbrže poluge, ukidanje carina na uvoz iz Rusije i Belorusije ili pauziranje poreza EU na uvoz sa visokim emisijama ugljenika, bile politički previše toksične.
Kockanje sa CBAM-om
Jedan od najbržih načina da se pomogne poljoprivrednicima ujedno bi pomogao i Vladimiru Putinu, ukidanje carina i dodatnih dažbina na uvoz đubriva iz Rusije i Belorusije, što bi predstavljalo ključni izvor prihoda za finansiranje ruskog rata protiv Ukrajine.
Nacrti pokazuju da Komisija umesto toga brani te carine, koje su na snazi od juna 2025, u samom planu, predstavljajući ih kao neophodne za smanjenje strateške zavisnosti od Rusije.
Drugi brzi alat bio bi da se pritisne kočnica na porez na ugljeničnu granicu (CBAM) za đubriva uvezena iz zemalja sa slabijim klimatskim pravilima.
Nacrt plana iz aprila pokazuje da je Komisija ozbiljno razmatrala ovo kao način da uvoz učini jeftinijim za poljoprivrednike, privremeno ispunjavajući jednu od glavnih želja poljoprivrednih lobija poput Kopa-Kogeka.
Međutim, takav potez bi predstavljao veliki korak unazad u odnosu na klimatske ambicije EK, pa su druga odeljenja Komisije intervenisala da obustave plan.
Najnoviji nacrti idu još dalje u tom pravcu.
Umesto da samo zadrži CBAM, Komisija se sada obavezuje da će "dodatno unaprediti mehanizam", radeći sa Parlamentom i državama članicama na merama protiv zaobilaženja.
Ipak, proizvođači đubriva mogli bi da imaju koristi od još jednog klimatskog izuzeća, ako prošire proizvodnju koristeći čistije alternative, plan nagoveštava da bi Komisija mogla da zadrži deo njihovih besplatnih dozvola za zagađenje i posle 2034. godine.
Osim brzih alata
Pošto su kratkoročne poluge skinute sa stola, plan se fokusira na regulatorni put za smanjenje zavisnosti Evrope od đubriva dobijenih iz fosilnih goriva koja se uvoze iz inostranstva.
To čini predlažući izmene nekoliko postojećih pravila, uključujući odredbe o Renure (Recovered Nitrogen from manure) u okviru Direktive o nitratima. One trenutno omogućavaju poljoprivrednicima u regionima gde je zagađenje voda problem, da koriste azot izdvojen iz stajnjaka, što im omogućava da primene više od uobičajenih ograničenja EU.
Te odredbe bi bile proširene i na digestate, nusproizvode proizvodnje biogasa, koji stvaraju obnovljivi gas razgradnjom stajnjaka i drugog organskog otpada.
Herbert Dorfman, uticajni poslanik Evropskog parlamenta u Odboru za poljoprivredu, rekao je da stajnjak može biti deo rešenja, ali ne i jedini.
"Stajnjak može biti doprinos, ali nikada ne može da zameni đubriva na bazi uree, odnosno azotna đubriva", rekao je on.
Zeleni poslanik Evropskog parlamenta Tomas Vajc iz Austrije ocenio je da Komisija ni približno ne ide dovoljno daleko.
"Koliko nam još upozorenja za buđenje treba? Stalno govorimo o krizama, energetskoj, prehrambenoj, geopolitičkoj, ali ignorišemo osnovni uzrok, našu zavisnost od đubriva zasnovanih na fosilnim gorivima", rekao je Vajc.
Neuzdrmani događajima
Čak i bez rata u Iranu, akcioni plan za đubriva verovatno bi izgledao uglavnom isto.
Većina onoga što se nalazi u planu bila je već u izradi pre rata, kao odgovor Brisela na krizu đubriva iz 2022. i širi podsticaj da se smanji oslanjanje Evrope na uvezeni gas.
Rat je dodao nekoliko elemenata sa prizvukom hitnosti na margini, uključujući državnu pomoć pogođenim poljoprivrednicima, mogućnost da se đubrivo označi kao roba od značaja u krizi i obećano povećanje budžeta EU za hitne slučajeve u poljoprivredi.
Ali čak je i iznos tog povećanja ostavljen prazan, jer plan samo navodi da će suma biti "značajna". Konkretan broj zavisi od posebnog budžetskog procesa koji se očekuje sledećeg meseca.
Politička hitnost je donekle ublažena činjenicom da Brisel uvodi dugoročni plan za problem koji još nije pogodio polja (niti račune u prodavnici većine Evropljana).
Usev koji se sada seje plaćen je pre rata.
Pročitaj još
Dorijana Milenkova, viša analitičarka za robe u Rabobanku, rekla je da je odluka Komisije da izradi strukturni plan umesto hitnih mera bila opravdana. Đubriva za tekuću sezonu već su bila obezbeđena pre rata. Lokalni proizvođači su se zaštitili od rasta cena gasa. Uvoz je nastavio da pristiže.
"U EU ne postoji kriza đubriva za ovu sezonu useva, jer je većina đubriva nabavljena pre sukoba. Stoga Evropska komisija nije preduzimala krizne mere, već je nastavila sa akcionim planom za đubriva koji je već bio u pripremi", rekla je Milenkova.
Ipak, Komisija je poslednjih meseci promovisala plan kao održivo rešenje.
"Ova situacija je veoma ozbiljna. Potpuno sam svestan toga i veoma zabrinut. Ova tema ima svu moju pažnju", napisao je komesar za poljoprivredu Kristof Hansen u objavi na mreži X prošlog meseca.
"Ono što želim po svaku cenu da izbegnem jeste da poljoprivrednici prestanu da proizvode u narednom ciklusu žetve", dodaje on.
Komisija je odbila da daje komentare pre usvajanja plana.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mask bi mogao da postane prvi bilioner nakon što SpaceX izađe na berzu
21.05.2026.•
1
Ilon Mask mogao bi da postane prvi bilioner u istoriji nakon očekivanog izlaska svemirske kompanije SpaceX na berzu, prenose američki poslovni mediji.
Meta počela da deli planiranih 8.000 otkaza
21.05.2026.•
2
Kompanija Meta počela je da sprovodi plan za ukidanje oko 8.000 radnih mesta širom sveta, a mnogim zaposlenima je preporučeno da rade od kuće dok traje taj proces, objavio je Blumberg.
.jpg "Srbija učetvorostručuje skladišne kapacitete naftnih derivata u Smederevu")
Srbija učetvorostručuje skladišne kapacitete naftnih derivata u Smederevu
20.05.2026.•
1
Republička direkcija za robne rezerve raspisala je tender za izradu projektne dokumentacije za izgradnju osam rezervoara od po 20.000 kubnih metara sa pratećom infrastrukturom na skladištu naftnih derivata u Smederevu.
Tri scenarija Narodne banke za rast cena: Inflacija od 3,6 do čak 6,5 odsto zbog rata u Iranu
20.05.2026.•
1
Stručnjaci Narodne banke Srbije napravili su analizu tri moguća scenarija kretanja inflacije u zavisnosti od dešavanja na Bliskom istoku.
"Država povećala akcize zbog prazne kase": Cene goriva bi od petka mogle da porastu
20.05.2026.•
26
Vlada Srbije je prošlog petka odlučila da koriguje akcize na gorivo, pa su one sada umanjene za 20 odsto, umesto dosadašnjih 25 procenata, a stručnjaci ovu odluku vide kao očekivanu, ali kratkoročnu.
Još dva dana za rešavanje pitanja NIS: Šta će se desiti ako OFAC ne produži rok?
20.05.2026.•
6
Dva su dana do isteka roka za rešavanje situacije sa prodajom većinskog paketa akcija u NIS-u, a OFAC se još uvek nije oglasio.
Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika pun nelogičnosti, apsurda i ne daje rezultate
20.05.2026.•
6
Krajem prošle godine stupio je na snagu zakon koji reguliše Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika u Agenciji za privredne registre (APR), a prema prvim analizama, zakon se nije dobro pokazao.
Stelantis je u krizi, šta će biti sa Fijatom u Kragujevcu?
19.05.2026.•
12
Kriza u automobilskom gigantu Stelantis ulazi u jednu od najtežih faza u poslednjih nekoliko decenija, čemu svedoči činjenica da je proizvodnja na istorijskom minimumu.
NIS uložio 4,9 milijardi dinara u istraživanje nafte i gasa
19.05.2026.•
0
Naftna industrija Srbije (NIS) je danas saopštila da je u prvom kvartalu 2026. godine uložila u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa 4,9 milijardi dinara, što je 78 odsto njenih ukupnih ulaganja u tom periodu.
EU portal: Veliki zastoj kompanije "Strikland Metals" u Srbiji
19.05.2026.•
5
Australijska kompanija "Strikland Metals", odnosno "Zlatna reka", njena ćerka firma u Srbiji, nije uspela u roku da završi istražna bušenja na Rogozni, piše portal miningsee.eu.
Zašto Srbija ne može bez pančevačke rafinerije i imamo li dovoljne rezerve energenata
19.05.2026.•
1
"Ako ne obezbedimo rezerve sada, nećemo imati ničega tokom leta, a kamoli na zimu", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, komentarišući situaciju sa energentima u Srbiji.
IKEA otpušta 850 radnika
19.05.2026.•
4
Švedska kompanija IKEA, koja se bavi proizvodnjom nameštaja, najavila je da će otpustiti 850 radnika u 63 zemlje u okviru kampanje smanjenja troškova usled opadanja potražnje.
"Made in China" nije više samo za jeftine proizvode
18.05.2026.•
0
Glavni grad Kine biće do kraja meseca u centru pažnje. U posetu je prvi put došao i Donald Tramp, a nakon njega gostuje i Vladimir Putin.
Vlada Srbije smanjila akcize gorivo do kraja maja
18.05.2026.•
11
Vlada Srbije privremeno je smanjila akcize na naftne derivate odlukom koja će važiti do 31. maja.
Tehnolog o hepatitisu A u zamrznutom voću iz Srbije: Postajemo tranzitna zona za spornu hranu
17.05.2026.•
11
Vest da je u Nemačkoj u zamrznutoj mešavini bobičastog voća poreklom iz Srbije otkriven virus hepatitisa A opet je otvorila pitanje bezbednosti hrane namenjene izvozu, ali i proizvoda koji se nalaze na domaćem tržištu.
Nisu samo Mimović i Karić voljni da preuzmu NIS: U samom foto-finišu ima još zainteresovanih
17.05.2026.•
20
I dok se broj dana do 22. maja kada ističe rok za postizanje dogovora oko prodaje NIS-a smanjuje, neizvesnost u vezi sa razrešenjem ove višemesečne sage raste.
Ističe rok za NIS: Dogovora o vlasništvu i dalje nema
16.05.2026.•
14
Ostalo je nedelju dana do isteka roka za promenu vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je nametnula američka administracija, odredivši 22. maj kao novi datum.
U Srbiji izdato 19,3 odsto više građevinskih dozvola nego prošlog marta
16.05.2026.•
2
U Srbiji su u martu ove godine izdate 2.634 građevinske dozvole, što je 19,3 odsto više nego u martu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Cene voća i povrća ponovo ljute građane: Trešnje i do 1.500 dinara
15.05.2026.•
29
Početak maja kupcima donosi negodovanje: trešnje su 1.500 dinara za kilogram, dok borovnice dostižu cenu od 2.200 dinara po kilogramu.
.jpg "Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana")
Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana
15.05.2026.•
8
U narednih sedam dana litar evrodizela će biti 223 dinara, dok će benzin koštati 191 dinar po litru.
Komentari 2
Eh
Nenad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar