Hoće li biti struje za klima uređaje?
Letnje toplo vreme je ove sezone došlo nešto kasnije.
Maj je dugo bio uočljivo svežiji nego prethodnih godina, ali kada je početkom treće dekade Sunce jače zagrejalo, maksimalne dnevne temperature su brzo premašile 30 stepeni.
Ljudi su odmah počeli da proveravaju stanje klima uređaja, iskustva poslednjih godina govore da su nam neophodni. Leta su sve toplija, pogotovo poslednja dva.
Podsetimo se, leto 2024. je bilo najtoplije otkako se u Srbiji obavljaju meteorološka merenja, a slično je bilo u celoj Evropi. Prošlo leto je među istorijski najtoplija tri, posebno je žarko bilo u prvom delu, tokom juna i prvih desetak dana jula.
Bolji od meteorologa
Koliko su dva poslednja leta bila vruća bolje od meteorologa reći će nam u Elektroprivredi Srbije. Vrelina je bila tolika da su klime neprekidno radile, što se jasno videlo u osetno povećanoj potrošnji električne energije, naravno i srazmerno uvećanim troškovima.
Tako smo lane, tokom druge polovine juna dnevno trošili između 96 i 98 miliona kilovata, otprilike sedam miliona više nego juna prethodne, istorijski najtoplije sezone.
Srećom, jul i avgust jesu bili topli, ali ne previše, tako da je opstao dnevni rekord letnje potrošnje električne energije ostvaren 15. jula 2024. godine od 105,8 miliona potrošenih kilovata.
Poređenja radi, decenijama se letnjim danima kod nas trošilo do 70 miliona kilovata, vikendom i manje. Uvećanje je došlo sa naglim dodatnim rastom inače visokih dnevnih temperatura tokom tri letnja meseca. Nismo izuzetak, sličan trend zahvatio je celu Evropu, a stručnjaci su saglasni da će narednih sezona letnji meseci biti sve vreliji, tačnije pakleno topli.
Novi stil života
Klimatske promene koje doživljavamo korenito su izmenile stil života. Nekada je leto bilo period sa izrazito najmanjom potrošnjom struje, dok je poslednjih godina prosečni dnevni strujni konzum često viši nego prolećnih dana.
Poslednje dve sezone letnjim danima se trošilo i do 30 odsto više struje nego u majskom danu, a nekada je bilo upravo obrnuto. I da bude jasno, uvećanje letnje potrošnje nije nikakav hir, niti pomodarstvo. Jednostavno, reč je o potrebi da izbegnemo žestoke vreline, sačuvamo zdravlje i održimo radnu aktivnost.
Dakle, došlo je vreme klima uređaja. Njihovom upotrebom postižemo prijatan ambijent u životnom ili radnom prostoru. Još samo pre dve decenije na njih se gledalo kao na nekakav luksuz i samo 7,2 odsto stanova imalo je ovo pomagalo.
Danas se procenjuje da je ugrađena u čak 65 odsto stanova, a u gradovima je sve više stanova sa ugrađena dva ili više ovih pomagala. Naravno, troše struje, koliko umnogome zavisi od načina korišćenja.
Pročitaj još
Mesec dana hladnog stana
Osnovno je pravilo da se ne insistira na prevelikoj razlici u odnosu na spoljnu temperaturu, odnosno da se ne insistira na sobnoj temperaturi ispod 24–25 stepeni, ali i da se upali na vreme, pre nego što spoljne temperature dostignu maksimalni nivo.
Cilj je da klima održava poželjnu temperaturu i da što manje hladi prostoriju. Reč je o dva načina rada uređaja od kojih drugi troši neuporedivo više električne energije. Svakako da će korisnik klima uređaja premašiti mesečnu kvotu od 350 kilovata i tako ući u plavu zonu.
Cilj je da ukupna potrošnja ostane ispod 1.200 kilovata kako se ne bi zašlo u crvenu zonu, kada je cena struje duplo skuplja nego u plavoj zoni. Dvanaest sati rada je sasvim dovoljno da ceo dan imamo prijatan ambijent.
Kada snižava temperaturu klima troši 1,2 kilovata struje za sat rada, a 0,5 kilovata kada održava temperaturu. Otprilike sat vremena je dovoljno da snižava temperaturu, preostalo vreme je u fazi održavanja. U takvim uslovima, ukupni dnevni trošak struje košta oko 68 dinara.
Kada se dnevna cena korišćenja klima uređaja pomnoži sa trideset i na to doda PDV, mesečni trošak svakodnevne dvanaestočasovne upotrebe klima uređaja iznosi 2.450 dinara. Naravno, uz uslov da ukupna potrošnja struje nije premašila 1.200 kilovata i tako se zašlo u crvenu zonu kada je cena kilovata duplo skuplja.
Uvoz trećine potrošnje
Srbija je nekada bila veoma solidan proizvođač električne energije i u jugoslovenska vremena je dobar deo struje plasirala na tržište Makedonije, Hrvatske i Crne Gore. Struju smo uvozili samo u periodu od Svetog Nikole do Nove godine, ukupno petnaestak dana tokom januara i decembra i to relativno skromne količine.
Međutim, kako smo za tridesetak poslednjih godina izgradili samo jedan novi proizvodni pogon snage 300 megavata, došli smo u poteškoće oko proizvodnje i distribucije električne energije.
Stvar je dodatno pogoršana nakon tehnološkog incidenta u Obrenovcu pre četiri godine i sada Elektroprivreda veoma teško može da dnevno proizvodi struje više od 85 miliona kilovata, pogotovo da visoku proizvodnju postigne uzastopno veći broj dana.
Jasno je da struju uvozimo takoreći svakodnevno. U špicevima potrošnje, što su nekada bili samo najhladniji dani, potreban nam je uvoz čak trećine potrošene energije. Poslednjih godina, međutim, visoka potrošnja, takozvani špic, sve češće se dešava i tokom leta, posebno tokom takozvanih toplotnih talasa.
U dve poslednje godine svaki put je bilo po tri duga toplotna talasa. Inače, pre pola veka dešavalo se da se tokom deset uzastopnih godina toplotni talas ne registruje niti jednom. Teško da ima bolje ilustracije promene klime.
Varljiva računica
Koliko je naš potencijalni manjak struje neugodan možda najbolje ilustruje posmatranje potrošnje struje u toku dana. Vrh potrošnje je između 18 i 21 čas, kada se leti potroši i po sedam miliona kilovata na sat. Potrebno je imati uvek spremne rezerne proizvodne kapacitete kako bi se zadovoljila potražnja u večernjim satima. Postavlja se pitanje kako da poslednjih godina u Srbiji nije bilo velikih restrikcija struje.
Odgovor je u uvozu iz Evropske unije, gde se unazad desetak godina izuzetno mnogo investiralo u solarne energane, pa sada na Starom kontinentu gotovo četvrtina električne energije potiče od sunca. Ali, evropska distributivna mreža nije se dovoljno brzo širila i prilagođena je vremenu kada je struja dominantno pristizala iz termalki, pa se velike količine solarne energije iz Evrope izvoze, inače "otišla bi u vetar".
Cena je obično niska, znatno ispod 52 evra za megavat kolika je prosečna proizvodna cena EPS-a. Čini se kao da EPS zarađuje na uvozu struje. Ipak, ovakva kalkulacija je varljiva, a koliko je oslonac na uvoz finansijski rizičan može se videti u trenucima kada električne energije nedostaje i na evropskom tržištu. Tada cena megavata premašuje i 400 evra za megavat, pa uvoznik očas izgubi mnogo više nego što je "zarađivao" kupujući struju po ceni nižoj od sopstvene proizvodne cene.
Rešenje je u novim proizvodnim pogonima širom Srbije, čime bi se Srbija ujedno i prešaltovala na upotrebu obnovljivih izvora energije pre nego što Evropska unija pooštri "kažnjavanje" država čija energetika proizvodi prevelike količine štetnih gasova, a što se prvenstveno odnosi na termoelektrane. Jedino tako ne samo da ćemo imati dovoljno struje, već će i država moći da sama određuje cenu kilovata, odnosno da je primerava materijalnim mogućnostima ovdašnjih korisnika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
4
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
8
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
3
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
1
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Adiko banka: Dešavanja sa Alta bankom ne utiču na naše poslovanje
01.11.2026.•
5
Beogradska "Adiko banka" saopštila je da oduzimanje dozvole za rad "Alta banci" nema uticaj na njeno poslovanje i dodala da posluje stabilno i neometano, uz adekvatnu kapitalnu poziciju i visok nivo likvidnosti.
Više zemalja EU oslobađa iz rezervi 43 miliona barela nafte narednih meseci
01.11.2026.•
0
Više zemalja Evropske unije iznosi na tržište oko 42,6 miliona barela nafte, od čega pola dizela, iz svojih strateških rezervi, rekao je evropski komesar za energiju Dan Jorgensen.
Evropski proizvođači mrtvačkih sanduka traže zaštitu Brisela od kineske konkurencije
01.11.2026.•
10
Evropski proizvođači mrtvačkih sanduka traže od Brisela da ispita kineski uvoz pogrebne opreme, upozoravajući da niske cene kineskih proizvoda ugrožavaju njihove interese.
Udovički o Alta banci: Ovo se ne bi desilo da je neko pošteno radio, tu se ističu dva pitanja
01.11.2026.•
22
Nekadašnja guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Kori Udovički ocenila je, povodom oduzimanja dozvole za rad Alta banci, da je promena vlasti na izborima izazvala strah kod onih koji su bili uključeni u nepoštene poslove
Studenti o Alta banci: Sprečene teže posledice po građane Srbije, ovo su naredni koraci
01.11.2026.•
15
Narodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra 2026. godine dozvolu za rad Alta banci zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti banke.
Studenti apelovali na sve banke: Pojačajte nadzor prekograničnih finansijskih transakcija
01.11.2026.•
1
Studenti u blokadi pozvali su sve domaće i međunarodne banke koje posluju u Srbiji, kao i njihove matične institucije, da pojačaju nadzor i kontrolu prekograničnih finansijskih transakcija.
Međugodišnji rast industrijske proizvodnje u septembru bio 3,2 odsto
31.10.2026.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine veća je za 3,2 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 6,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
U septembru 14 odsto više turista nego pre godinu dana
31.10.2026.•
0
U Srbiji je u septembru registrovano 445.000 dolazaka turista, što je 14,1 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Janaf: Produžena licenca za poslovanje s NIS-om do 11. decembra
31.10.2026.•
3
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) saopštila je danas da je dobila novo produženje američke licence koja omogućava nastavak poslovanje s Naftnom industrijom Srbije (NIS) do 11. decembra.
Kako do novca koji imate u Alta banci: Šta kažu propisi o stečaju banaka i redosledu isplate sredstava
31.10.2026.•
8
Narodna banka Srbije danas je saopštila da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd.
Svetski dan štednje: Dinarska štednja u dinamičnom usponu
30.10.2026.•
3
Narodna banaka Srbije je saopštila da je štednja stanovništva u Srbiji dostigla rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima.
NIS dobio licencu za rad do 11. decembra
30.10.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) izdala je novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, koja je produžena do 11. decembra.
Vlasnici menjačnica: Pojačana kupovina evra počela mesec dana pred izbore
30.10.2026.•
4
Vlasnici privatnih menjačnica rekli su danas da je od pre mesec dana pojačana tražnja za kupovnom evra i da se ne kupuju veliki iznosi, uglavnom od 100 do 1.000-2.000 evra, retko i 5.000 evra.
Komentari 16
Slavica
Ko nema struju, pa decenijama smo je izvozili a sad tupsoni iz EU zajedno sa Vucicem nam kradu struju i nama ce oni da dotiraju!!!
Malo im poskupljenje od 40%,nego jos, samo da nas drze pokornim i da glavu ne dizemo!
Sram vas bilo umesto da se pobunite i ulozite protest Vladi, vi nam kao debilima objasnjavate kako smo nekulturne trosadzije.
Klima se klima
Amigo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar