Hoće li biti struje za klima uređaje?
Letnje toplo vreme je ove sezone došlo nešto kasnije.
Maj je dugo bio uočljivo svežiji nego prethodnih godina, ali kada je početkom treće dekade Sunce jače zagrejalo, maksimalne dnevne temperature su brzo premašile 30 stepeni.
Ljudi su odmah počeli da proveravaju stanje klima uređaja, iskustva poslednjih godina govore da su nam neophodni. Leta su sve toplija, pogotovo poslednja dva.
Podsetimo se, leto 2024. je bilo najtoplije otkako se u Srbiji obavljaju meteorološka merenja, a slično je bilo u celoj Evropi. Prošlo leto je među istorijski najtoplija tri, posebno je žarko bilo u prvom delu, tokom juna i prvih desetak dana jula.
Bolji od meteorologa
Koliko su dva poslednja leta bila vruća bolje od meteorologa reći će nam u Elektroprivredi Srbije. Vrelina je bila tolika da su klime neprekidno radile, što se jasno videlo u osetno povećanoj potrošnji električne energije, naravno i srazmerno uvećanim troškovima.
Tako smo lane, tokom druge polovine juna dnevno trošili između 96 i 98 miliona kilovata, otprilike sedam miliona više nego juna prethodne, istorijski najtoplije sezone.
Srećom, jul i avgust jesu bili topli, ali ne previše, tako da je opstao dnevni rekord letnje potrošnje električne energije ostvaren 15. jula 2024. godine od 105,8 miliona potrošenih kilovata.
Poređenja radi, decenijama se letnjim danima kod nas trošilo do 70 miliona kilovata, vikendom i manje. Uvećanje je došlo sa naglim dodatnim rastom inače visokih dnevnih temperatura tokom tri letnja meseca. Nismo izuzetak, sličan trend zahvatio je celu Evropu, a stručnjaci su saglasni da će narednih sezona letnji meseci biti sve vreliji, tačnije pakleno topli.
Novi stil života
Klimatske promene koje doživljavamo korenito su izmenile stil života. Nekada je leto bilo period sa izrazito najmanjom potrošnjom struje, dok je poslednjih godina prosečni dnevni strujni konzum često viši nego prolećnih dana.
Poslednje dve sezone letnjim danima se trošilo i do 30 odsto više struje nego u majskom danu, a nekada je bilo upravo obrnuto. I da bude jasno, uvećanje letnje potrošnje nije nikakav hir, niti pomodarstvo. Jednostavno, reč je o potrebi da izbegnemo žestoke vreline, sačuvamo zdravlje i održimo radnu aktivnost.
Dakle, došlo je vreme klima uređaja. Njihovom upotrebom postižemo prijatan ambijent u životnom ili radnom prostoru. Još samo pre dve decenije na njih se gledalo kao na nekakav luksuz i samo 7,2 odsto stanova imalo je ovo pomagalo.
Danas se procenjuje da je ugrađena u čak 65 odsto stanova, a u gradovima je sve više stanova sa ugrađena dva ili više ovih pomagala. Naravno, troše struje, koliko umnogome zavisi od načina korišćenja.
Pročitaj još
Mesec dana hladnog stana
Osnovno je pravilo da se ne insistira na prevelikoj razlici u odnosu na spoljnu temperaturu, odnosno da se ne insistira na sobnoj temperaturi ispod 24–25 stepeni, ali i da se upali na vreme, pre nego što spoljne temperature dostignu maksimalni nivo.
Cilj je da klima održava poželjnu temperaturu i da što manje hladi prostoriju. Reč je o dva načina rada uređaja od kojih drugi troši neuporedivo više električne energije. Svakako da će korisnik klima uređaja premašiti mesečnu kvotu od 350 kilovata i tako ući u plavu zonu.
Cilj je da ukupna potrošnja ostane ispod 1.200 kilovata kako se ne bi zašlo u crvenu zonu, kada je cena struje duplo skuplja nego u plavoj zoni. Dvanaest sati rada je sasvim dovoljno da ceo dan imamo prijatan ambijent.
Kada snižava temperaturu klima troši 1,2 kilovata struje za sat rada, a 0,5 kilovata kada održava temperaturu. Otprilike sat vremena je dovoljno da snižava temperaturu, preostalo vreme je u fazi održavanja. U takvim uslovima, ukupni dnevni trošak struje košta oko 68 dinara.
Kada se dnevna cena korišćenja klima uređaja pomnoži sa trideset i na to doda PDV, mesečni trošak svakodnevne dvanaestočasovne upotrebe klima uređaja iznosi 2.450 dinara. Naravno, uz uslov da ukupna potrošnja struje nije premašila 1.200 kilovata i tako se zašlo u crvenu zonu kada je cena kilovata duplo skuplja.
Uvoz trećine potrošnje
Srbija je nekada bila veoma solidan proizvođač električne energije i u jugoslovenska vremena je dobar deo struje plasirala na tržište Makedonije, Hrvatske i Crne Gore. Struju smo uvozili samo u periodu od Svetog Nikole do Nove godine, ukupno petnaestak dana tokom januara i decembra i to relativno skromne količine.
Međutim, kako smo za tridesetak poslednjih godina izgradili samo jedan novi proizvodni pogon snage 300 megavata, došli smo u poteškoće oko proizvodnje i distribucije električne energije.
Stvar je dodatno pogoršana nakon tehnološkog incidenta u Obrenovcu pre četiri godine i sada Elektroprivreda veoma teško može da dnevno proizvodi struje više od 85 miliona kilovata, pogotovo da visoku proizvodnju postigne uzastopno veći broj dana.
Jasno je da struju uvozimo takoreći svakodnevno. U špicevima potrošnje, što su nekada bili samo najhladniji dani, potreban nam je uvoz čak trećine potrošene energije. Poslednjih godina, međutim, visoka potrošnja, takozvani špic, sve češće se dešava i tokom leta, posebno tokom takozvanih toplotnih talasa.
U dve poslednje godine svaki put je bilo po tri duga toplotna talasa. Inače, pre pola veka dešavalo se da se tokom deset uzastopnih godina toplotni talas ne registruje niti jednom. Teško da ima bolje ilustracije promene klime.
Varljiva računica
Koliko je naš potencijalni manjak struje neugodan možda najbolje ilustruje posmatranje potrošnje struje u toku dana. Vrh potrošnje je između 18 i 21 čas, kada se leti potroši i po sedam miliona kilovata na sat. Potrebno je imati uvek spremne rezerne proizvodne kapacitete kako bi se zadovoljila potražnja u večernjim satima. Postavlja se pitanje kako da poslednjih godina u Srbiji nije bilo velikih restrikcija struje.
Odgovor je u uvozu iz Evropske unije, gde se unazad desetak godina izuzetno mnogo investiralo u solarne energane, pa sada na Starom kontinentu gotovo četvrtina električne energije potiče od sunca. Ali, evropska distributivna mreža nije se dovoljno brzo širila i prilagođena je vremenu kada je struja dominantno pristizala iz termalki, pa se velike količine solarne energije iz Evrope izvoze, inače "otišla bi u vetar".
Cena je obično niska, znatno ispod 52 evra za megavat kolika je prosečna proizvodna cena EPS-a. Čini se kao da EPS zarađuje na uvozu struje. Ipak, ovakva kalkulacija je varljiva, a koliko je oslonac na uvoz finansijski rizičan može se videti u trenucima kada električne energije nedostaje i na evropskom tržištu. Tada cena megavata premašuje i 400 evra za megavat, pa uvoznik očas izgubi mnogo više nego što je "zarađivao" kupujući struju po ceni nižoj od sopstvene proizvodne cene.
Rešenje je u novim proizvodnim pogonima širom Srbije, čime bi se Srbija ujedno i prešaltovala na upotrebu obnovljivih izvora energije pre nego što Evropska unija pooštri "kažnjavanje" država čija energetika proizvodi prevelike količine štetnih gasova, a što se prvenstveno odnosi na termoelektrane. Jedino tako ne samo da ćemo imati dovoljno struje, već će i država moći da sama određuje cenu kilovata, odnosno da je primerava materijalnim mogućnostima ovdašnjih korisnika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
0
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
21
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
8
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Vučić pred izbore najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru
11.09.2026.•
37
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje funkcionerske kampanje izneo je niz mera za "poboljšanje životnog standarda".
Cena nafte Brent prešla 106 dolara, raste i evropski gas
11.09.2026.•
1
Cena sirove nafte tipa Brent prešla je granicu od 106,04 dolara po barelu, dok se evropski prirodni gas ponovo približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu.
Vučić predstavlja "mere za poboljšanje životnog standarda"
11.09.2026.•
47
Kandidat za premijera Srpske napredne stranke predstaviće nove mere za poboljšanje životnog standarda građana.
Poljoprivrednici: Za državu niske cene poljoprivrednih proizvoda nisu problem
10.09.2026.•
14
Poljoprivrednici nekoliko udruženja, koji su danas sa predstavnicima Vlade Srbije razmatrali problem niskih cena ratarskih proizvoda i mleka, rekli su da su nezadovoljni ishodom razgovora.
Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu radi ublažavanja inflacije
10.09.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas referentnu kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, podstaknutu visokim cenama nafte usled rata u Iranu.
Vuković: Bez nestašice energenata na zimu, najveći problem cena
10.09.2026.•
1
Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju se nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali da će najveći izazov biti njihova cena, izjavio je programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije Gligo Vuković.
Komentari 16
Slavica
Ko nema struju, pa decenijama smo je izvozili a sad tupsoni iz EU zajedno sa Vucicem nam kradu struju i nama ce oni da dotiraju!!!
Malo im poskupljenje od 40%,nego jos, samo da nas drze pokornim i da glavu ne dizemo!
Sram vas bilo umesto da se pobunite i ulozite protest Vladi, vi nam kao debilima objasnjavate kako smo nekulturne trosadzije.
Klima se klima
Amigo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar