Hoće li biti struje za klima uređaje?
Letnje toplo vreme je ove sezone došlo nešto kasnije.
Foto: Pixabay
Maj je dugo bio uočljivo svežiji nego prethodnih godina, ali kada je početkom treće dekade Sunce jače zagrejalo, maksimalne dnevne temperature su brzo premašile 30 stepeni.
Ljudi su odmah počeli da proveravaju stanje klima uređaja, iskustva poslednjih godina govore da su nam neophodni. Leta su sve toplija, pogotovo poslednja dva.
Podsetimo se, leto 2024. je bilo najtoplije otkako se u Srbiji obavljaju meteorološka merenja, a slično je bilo u celoj Evropi. Prošlo leto je među istorijski najtoplija tri, posebno je žarko bilo u prvom delu, tokom juna i prvih desetak dana jula.
Bolji od meteorologa
Koliko su dva poslednja leta bila vruća bolje od meteorologa reći će nam u Elektroprivredi Srbije. Vrelina je bila tolika da su klime neprekidno radile, što se jasno videlo u osetno povećanoj potrošnji električne energije, naravno i srazmerno uvećanim troškovima.
Tako smo lane, tokom druge polovine juna dnevno trošili između 96 i 98 miliona kilovata, otprilike sedam miliona više nego juna prethodne, istorijski najtoplije sezone.
Srećom, jul i avgust jesu bili topli, ali ne previše, tako da je opstao dnevni rekord letnje potrošnje električne energije ostvaren 15. jula 2024. godine od 105,8 miliona potrošenih kilovata.
Poređenja radi, decenijama se letnjim danima kod nas trošilo do 70 miliona kilovata, vikendom i manje. Uvećanje je došlo sa naglim dodatnim rastom inače visokih dnevnih temperatura tokom tri letnja meseca. Nismo izuzetak, sličan trend zahvatio je celu Evropu, a stručnjaci su saglasni da će narednih sezona letnji meseci biti sve vreliji, tačnije pakleno topli.
Novi stil života
Klimatske promene koje doživljavamo korenito su izmenile stil života. Nekada je leto bilo period sa izrazito najmanjom potrošnjom struje, dok je poslednjih godina prosečni dnevni strujni konzum često viši nego prolećnih dana.
Poslednje dve sezone letnjim danima se trošilo i do 30 odsto više struje nego u majskom danu, a nekada je bilo upravo obrnuto. I da bude jasno, uvećanje letnje potrošnje nije nikakav hir, niti pomodarstvo. Jednostavno, reč je o potrebi da izbegnemo žestoke vreline, sačuvamo zdravlje i održimo radnu aktivnost.
Dakle, došlo je vreme klima uređaja. Njihovom upotrebom postižemo prijatan ambijent u životnom ili radnom prostoru. Još samo pre dve decenije na njih se gledalo kao na nekakav luksuz i samo 7,2 odsto stanova imalo je ovo pomagalo.
Danas se procenjuje da je ugrađena u čak 65 odsto stanova, a u gradovima je sve više stanova sa ugrađena dva ili više ovih pomagala. Naravno, troše struje, koliko umnogome zavisi od načina korišćenja.
Pročitaj još
Mesec dana hladnog stana
Osnovno je pravilo da se ne insistira na prevelikoj razlici u odnosu na spoljnu temperaturu, odnosno da se ne insistira na sobnoj temperaturi ispod 24–25 stepeni, ali i da se upali na vreme, pre nego što spoljne temperature dostignu maksimalni nivo.
Cilj je da klima održava poželjnu temperaturu i da što manje hladi prostoriju. Reč je o dva načina rada uređaja od kojih drugi troši neuporedivo više električne energije. Svakako da će korisnik klima uređaja premašiti mesečnu kvotu od 350 kilovata i tako ući u plavu zonu.
Cilj je da ukupna potrošnja ostane ispod 1.200 kilovata kako se ne bi zašlo u crvenu zonu, kada je cena struje duplo skuplja nego u plavoj zoni. Dvanaest sati rada je sasvim dovoljno da ceo dan imamo prijatan ambijent.
Kada snižava temperaturu klima troši 1,2 kilovata struje za sat rada, a 0,5 kilovata kada održava temperaturu. Otprilike sat vremena je dovoljno da snižava temperaturu, preostalo vreme je u fazi održavanja. U takvim uslovima, ukupni dnevni trošak struje košta oko 68 dinara.
Kada se dnevna cena korišćenja klima uređaja pomnoži sa trideset i na to doda PDV, mesečni trošak svakodnevne dvanaestočasovne upotrebe klima uređaja iznosi 2.450 dinara. Naravno, uz uslov da ukupna potrošnja struje nije premašila 1.200 kilovata i tako se zašlo u crvenu zonu kada je cena kilovata duplo skuplja.
Uvoz trećine potrošnje
Srbija je nekada bila veoma solidan proizvođač električne energije i u jugoslovenska vremena je dobar deo struje plasirala na tržište Makedonije, Hrvatske i Crne Gore. Struju smo uvozili samo u periodu od Svetog Nikole do Nove godine, ukupno petnaestak dana tokom januara i decembra i to relativno skromne količine.
Međutim, kako smo za tridesetak poslednjih godina izgradili samo jedan novi proizvodni pogon snage 300 megavata, došli smo u poteškoće oko proizvodnje i distribucije električne energije.
Stvar je dodatno pogoršana nakon tehnološkog incidenta u Obrenovcu pre četiri godine i sada Elektroprivreda veoma teško može da dnevno proizvodi struje više od 85 miliona kilovata, pogotovo da visoku proizvodnju postigne uzastopno veći broj dana.
Jasno je da struju uvozimo takoreći svakodnevno. U špicevima potrošnje, što su nekada bili samo najhladniji dani, potreban nam je uvoz čak trećine potrošene energije. Poslednjih godina, međutim, visoka potrošnja, takozvani špic, sve češće se dešava i tokom leta, posebno tokom takozvanih toplotnih talasa.
U dve poslednje godine svaki put je bilo po tri duga toplotna talasa. Inače, pre pola veka dešavalo se da se tokom deset uzastopnih godina toplotni talas ne registruje niti jednom. Teško da ima bolje ilustracije promene klime.
Varljiva računica
Koliko je naš potencijalni manjak struje neugodan možda najbolje ilustruje posmatranje potrošnje struje u toku dana. Vrh potrošnje je između 18 i 21 čas, kada se leti potroši i po sedam miliona kilovata na sat. Potrebno je imati uvek spremne rezerne proizvodne kapacitete kako bi se zadovoljila potražnja u večernjim satima. Postavlja se pitanje kako da poslednjih godina u Srbiji nije bilo velikih restrikcija struje.
Odgovor je u uvozu iz Evropske unije, gde se unazad desetak godina izuzetno mnogo investiralo u solarne energane, pa sada na Starom kontinentu gotovo četvrtina električne energije potiče od sunca. Ali, evropska distributivna mreža nije se dovoljno brzo širila i prilagođena je vremenu kada je struja dominantno pristizala iz termalki, pa se velike količine solarne energije iz Evrope izvoze, inače "otišla bi u vetar".
Cena je obično niska, znatno ispod 52 evra za megavat kolika je prosečna proizvodna cena EPS-a. Čini se kao da EPS zarađuje na uvozu struje. Ipak, ovakva kalkulacija je varljiva, a koliko je oslonac na uvoz finansijski rizičan može se videti u trenucima kada električne energije nedostaje i na evropskom tržištu. Tada cena megavata premašuje i 400 evra za megavat, pa uvoznik očas izgubi mnogo više nego što je "zarađivao" kupujući struju po ceni nižoj od sopstvene proizvodne cene.
Rešenje je u novim proizvodnim pogonima širom Srbije, čime bi se Srbija ujedno i prešaltovala na upotrebu obnovljivih izvora energije pre nego što Evropska unija pooštri "kažnjavanje" država čija energetika proizvodi prevelike količine štetnih gasova, a što se prvenstveno odnosi na termoelektrane. Jedino tako ne samo da ćemo imati dovoljno struje, već će i država moći da sama određuje cenu kilovata, odnosno da je primerava materijalnim mogućnostima ovdašnjih korisnika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MMF traži reformu blok tarifa: Nova pravila za plaćanje struje već ove godine
16.06.2026.•
20
Poslednji put kada je Vlada Srbije menjala blok tarifu za struju u dogovoru sa Međunarodnim monetarnom fondom (MMF) snižena je granica za prelazak u "crvenu zonu" na 1.200 kilovata mesečno.
U aprilu izdato više od 2.400 građevinskih dozvola
15.06.2026.•
2
U Srbiji je u aprilu ove godine izdato 2.416 građevinskih dozvola, što je rast od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
BBC naredne sedmice ukida stotine radnih mesta
15.06.2026.•
2
Britanski javni servis BBC će naredne sedmice objaviti ukidanje više stotina radnih mesta u informativnom sektoru, što je prvi korak radikalnog smanjenja broja zaposlenih radi smanjenja rashoda, piše Fajnenšel tajms.
MMF: Rizici za fiskalnu stabilnost Srbije - energetski šokovi, Putevi Srbije, Grad Beograd
15.06.2026.•
2
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) danas je objavio da, iako ekonomija Srbije pokazuje otpornost, postoje rizici koji bi mogli ugroziti fiskalnu stabilnost zemlje.
Donet pravilnik o osnovnim elementima ugovora između proizvođača i otkupljivača mleka
15.06.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka.
Raspisan javni poziv za podsticaje u pčelarstvu
15.06.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije raspisalo je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela za 2026. godinu.
Promet u industriji u aprilu oko 16 odsto veći u odnosu na prošlu godinu
15.06.2026.•
2
Promet u industriji u Srbiji u aprilu ove godine veći je 15,8 odsto u odnosu na april prošle godine.
Odluka o smanjenju akciza na gorivo produžena do 21. juna
15.06.2026.•
2
Vlada Srbije ponovo je produžila Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, do 21. juna, piše list "Danas".
Evropska centralna banka podigla kamatnu stopu: Šta to znači za rate kredita u Srbiji?
14.06.2026.•
5
Odluka ECB da podigne kamatnu stopu odraziće se i na korisnike kredita u Srbiji, pre svega na one koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, kaže profesor ekonomije Dragan Đuričin.
Nekadašnji direktor JAT-a o situaciji sa Viz erom: Ovo liči na "Mrdićeve zakone", ali u vazduhoplovstvu
14.06.2026.•
11
"Ovo mi liči na 'Mrdićev zakone', ali u vazduhoplovstvu", ocenio je nekadašnji direktor JAT-a Predrag Vujović, povodom regulatornih problema sa kojima bi se mađarska avio-kompanija Viz er mogla suočiti u Srbiji.
Bankarske provizije za plaćanje stranim karticama biće iste kao i za one izdate u Srbiji
14.06.2026.•
1
Do sada su zakonom bile regulisane međubankarske naknade za plaćanje karticama izdatim u Srbiji. Novom izmenom zakona ograničenje naknada uvodi se i za kartice koje su izdale banke u inostranstvu.
Folksvagen u Nemačkoj otpušta 19.000 ljudi do kraja godine
14.06.2026.•
8
Nemački automobilski gigant Folksvagen će do kraja godine smanjiti radnu snagu u Nemačkoj za 19.000 ljudi, saopštio je izvršni direktor te kompanije Oliver Blume.
Međugodišnja inflacija u maju bila 3,5 odsto
13.06.2026.•
3
Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju ove godine bila je 3,5 odsto, a mesečna 0,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Putniković o NIS-u: Ključna odluka očekuje se u utorak
13.06.2026.•
3
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana kaže da postizanje dogovora Srbije i mađarskog MOL-a o mogućem sticanju većinskog učešća u NiS-u može da doprinese jačanju pozicije države u upravljanju kompanijom.
Koliko je zapravo "bilion"? Maskovo bogatstvo bi do Meseca i nazad išlo 200 puta
13.06.2026.•
3
Ilon Maskovo procenjeno bogatstvo, koje je prema Forbsu prešlo granicu od bilion dolara, teško je uopšte zamisliti u realnim okvirima.
Državna preduzeća prepolovila uplate u budžet: Najviše dali Jugoimport, Srbijašume i Lutrija
13.06.2026.•
7
Državna preduzeća su tokom 2025. godine u budžet Srbije po osnovu dobiti uplatila 600 miliona dinara, što je gotovo tri puta manje nego godinu ranije, kada je u državnu kasu po tom osnovu stiglo 1,6 milijardi dinara.
Makronove "super pohvale" Vučiću u Tivtu: Da li EU principi ustupaju mesto biznisu?
13.06.2026.•
31
Na Samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu francuski predsednik Emanuel Makron govorio je o "pozitivnom zamahu" Srbije na evropskom putu i uputio pohvale predsedniku Aleksandru Vučiću.
APR: Privreda Srbije uvećala neto dobit na 957,6 milijardi dinara
12.06.2026.•
3
Privreda Srbije je 2025. godine imala neto dobit od oko 957,6 milijardi dinara, što je 10,9 odsto više nego prethodne godine, objavila je Agencija za privredne registre (APR).
Mask postao prvi bilioner na svetu
12.06.2026.•
13
Osnivač i izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask danas je zvanično postao prvi čovek na svetu čija imovina vredi više od 1.000 milijardi dolara.
Obrenović: Sporazum Srbije i MOL-a ne znači da će NIS biti prodat
12.06.2026.•
5
Vlada Srbije i MOL postigli su dogovor kada je u pitanju Rafinerija u Pančevu, što je otvorilo pitanje koju težinu ima ovaj dogovor ako to ne odobri ruska strana koja tek treba da se dogovori sa Molom o prodaji NIS-a.
Objavljene nove cene goriva
12.06.2026.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Komentari 15
Klima se klima
Amigo
Serpiko
Umesto da to bude prioritet, da se masovno ugradjuje na svakom vecem krovu, drzava je postavila takve namete da nikom normalnom to ne pada na pamet. A cilj je da se moze uzimati od EPSa za glasace, sendvice i autobuse.
Ne daj Boze da narod plati struju jefninije!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar