Novinarka portala 021.rs Snežana Miletić imala je priliku da se 2015. godine susretne sa Mirom Furlan na Sterijinom pozorju. Bila je to prilika za razgovor čije vam delove donosimo.
Foto: Branko Lučić
Te 2015. godine pojavila se na Sterijinom pozorju sasvim tiho, gotovo inkognito, posve nenametljivo. Na festivalu se igrao njen komad "Dok nas smrt ne razdvoji", predstava koja je izazvala mnogo suza.
Bila je to priča o sporom, mučnom i ponižavajućem umiranju glavne junakinje koja svoje poslednje dane provodi prikovana za krevet, o svim nijansama grozota koje bolest donosi, o oduzimanju svakog dostojanstva, traumatičnim porodičnim situacijama koje bolest donosi. "Dok nas smrt ne razdvoji" bila je upečatljiva studija o međuljudskim odnosima, o odnosu zdravih ljudi prema bolesnima i odnosu mlađih prema starijima – i obrnuto...
Posle predstave, Mira Furlan je primećena kako sedi u jednom ćošku hola Srpskog narodnog pozorišta, gotovo stidljivo se javljala ljudima koji su joj prilazili i čestitali joj. Izgledala je kao kakav ranjivi autsajder koji misli da mu tu nije mesto, ali kada je progovorila bilo je jasno da se radi o ženi čvrstih etičkih stavova, jasno i precizno utemeljene etike.
Foto: Branko Lučić
Tadašnji razgovor, upriličen za Sterijino pozorje, tematizovao je njen komad, ali je počeo pričom o njenim kolumnama objedinjenim u knjigu "Totalna rasprodaja" ("Samizdat"). I njen dramski tekst koji smo gledali na sceni, i ta knjiga sa divnim opservacijama o životu koji je nestao sa jednom zemljom i jednom novom koji se rađa u nekoj drugoj, bili su, rekla je, neka su vrsta lečenja od trauma, porodičnih ili ovovremenih, neka vrsta pokušaja bega u bezbedni deo ljudske duše ili zemljine kugle, kako god...
"Ta dva pisanja, očito, povezujem ja, i to što osećam i mislim... Imala sam potrebu da sve to negde izađe iz mene. Postoje tu još razne stvari koje ću ili dovršiti, ili neću... Videćemo...
Pisanje je stvarno fantastično u smislu psihoterapije, baš kao i gluma. Često se pitam nije li cela umetnost jedna velika psihoterapija. Ona nas oslobađa krivice, straha, bola, tuge...
A zašto je tako korisno formulisati svoju misao ili osećaj? Pa zato što, konačno, tako funkcioniše i terapija. Važno je da lociraš problem, da ga definišeš i prepoznaš. Onda više nisi pod njegovom kontrolom, pobediš ga na neki način."
Foto: Branko Lučić
Na propitivanje kako ona nalazi vreme za tu vrstu konsolidacije svojih emotivnih i fizičkih snaga u kontekstu vremena koje se ubrzava i otima kontroli, Furlan je rekla:
"To je prava tema. Ja ne učestvujem. Odnosno, sudelujem onoliko koliko moram, ali to nije moj izbor više. Za mene je to sve prebrzo, prepovršno i prehisterično. Ja tako ne mogu, meni treba da se zaustavim, razmislim, stanem, inače ne mogu otpratiti život, stalno kaskam i kasnim, tako se osećam."
Na pitanje o tome kako su sarađivali na predstavi "Dok nas smrt ne razdvoji" ona kao mlad pisac i Miki Manojlović kao mlad reditelj, koji je u predstavi igrao i jednu od uloga, rekla je da nije bilo varnica, da mu je sve potpuno prepustila.
"Ja nisam osoba koja lako donosi odluke, a režija je donošenje odluka, konačno, i pisanje je donošenje odluka. Meni i to teško ide, pa i kao glumica radije nešto ponudim, pa onda neka neko izabere. Zapravo, tako prebacuješ odgovornost na drugoga.
Porodica je ta koja nas pečati za ceo život, koja nas vrlo često traumatizuje zauvek. Može li čovek da se izleči od tih trauma, da se otme tom pečatu, da ga pretvori u nekakvu prednost, da ga pretoči u izlaz? Mnogi ljudi imaju u porodicama nekog ko ih nevidljivim rukama steže, ko ih vuče na dno... Pisanje, gluma, izbori koje činimo u životu, sve su to nekakvi mogući izlazi.
Neko je rekao da je naš jedini zadatak da ne postanemo svoji vlastiti roditelji, tako da... Oko toga treba uložiti truda, ali da nosimo sve te traume, to svakako, i ne samo roditelja nego i kraja odakle smo, i predaka, geografije, istorije... Onda čovek ode u Ameriku, ima dete i pita se šta je time uradio, jer i dalje vuče tu bagažu s kontinenta na kontinent i to predaje svojoj deci..."
Kako je kazala, njoj je u tom smislu potreban samoizražaj.
"Imam utisak da nove generacije lakše hendlaju tim stvarima. Mnogo su racionalnije u razdvajanju, kidanju veza. Mnogo manje su istraumatizovane i obazrive...
Foto: Branko Lučić
Možda je to zato što naprosto ništa ne znaju, a ovaj svet negde tome doprinosi. Da ne želiš znati, ne znaš, nije te briga, a da li će ih onda u jednom času negde, iza nekog ugla, zaskočiti ta privatna ili opša istorija, to je već otvoreno pitanje...
Ja mislim da je znanje to koje nas oslobađa a nove generacije, one misle suprotno, to je moj utisak. To pomalo zastrašuje, zar ne? I više nego pomalo. Stalno sam zabrinuta jer sam majka, to je neki drugi svet. Znam da je ista situacija i ovde, da to više nije samo američka priča... Čovek samom sebi zaliči na neku babu-dedu s tom žalopojkom kako znanje više nije bitno...
Meni sin stalno kaže da svaka generacija o mladima govori kako su grozni i da ne upadnem u tu spiku, kaže, nećeš se valjda pretvoriti u takvu osobu... Ja često ne razumem ovaj svet, prosto ne znam o čemu se radi. Šta je smisao svega, da imam što više love, šta će mi sve to... Ne znam, eto, zabrinuta sam nad svim tim", rekla je, između ostalog, prilikom ovog intervjua Mira Furlan.
Ne samo da je umrla predivna zena i vrhunska glumica, nego umire jedan deo mog detinjstva. Odrastao sam prvo uz bolji zivot, koji i danas rado gledam. Zatim uz seriju lost. Mnogo sam tuzan danas, jos jedan deo mog odrastanja odlazi i ostaje urezan negde duboko u meni. Putuj Miro i izvini sto si toliko propatila i morala da odes iz svoje zemlje. Nismo te zasluzili.
Ne samo što je umrla osoba koja je bila poznata,talentovana i dobra u svom poslu...Nego što je " otišlo" još jedno veoma inteligentno i samosvesno biće nadasve žena.
Toliko se malo pažnje posvećuje umnim ljudima u medijima njihovim tekstovima,njihovim rečima....da ih se mediji sete samo kada više nisu sa nama.
Nju je bilo milina slušati kada priča o životu,svojim zapažanjima,razmišljanjima.
Od nje se moglo nešto i naučiti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Austrijski filmski festival 2024, koji se od 25. do 28. aprila održava u Beogradu, Nišu i Novom Sadu svečano je otvoren večeras u Dvorani Kulturnog centra Beograda.
Portret mlade žene, jedno od poslednjih dela koje je naslikao čuveni austrijski slikar Gustav Klimt i za koji se smartalo da je izgubljen, prodat je danas na aukciji u Beču.
Kvadrat koji je na požutelom papiriću nacrtao renesansni genije Mikelanđelo prodat je za 201.600 dolara, što je 33 puta više od procenjene vrednosti, objavila je aukcijska kuća "Kristis".
Aukcijska kuća "Sotheby's" stavlja na prodaju portret bivšeg premijera Velike Britanije Vinstona Čerčila koji je naslikao jedan od vodećih britanskih umetnika Grejem Saterlend.
Radnik muzeja umetnosti u Minhenu verovatno je sanjao o slavi kad je okačio jednu od svojih slika na radnom mestu, ali sada je suočen s prekršajnom prijavom.
Italijanski kustosi zabrinuti su za Davida, više od pet metara visoko i u mermeru isklesano Mikelanđelovo remek-delo koje slovi za simbol ljudske snage i mladalačke lepote.
Slika "Intimni prijatelj" belgijskog nadrealiste Renea Magrita prodata je nedavno na aukciji za 33,66 miliona funti, što je gotovo 40 miliona evra, preneo je danas belgijski portal Fokus na Belgiju.
Prema nalazima eksperata specijalne laboratorije u Francuskoj, čuvena Gvarnerijeva violina na kojoj je u 18. veku svirao italijanski kompozitor i virtuoz Nikolo Paganini i danas je u dobrom stanju.
Slika holandskog umetnika Vinsenta van Goga "Portret seljanke u beloj kapi" prodata je na godišnjem sajmu umetnosti i antikviteta TEFAF u Mastrihtu za više od 4,5 miliona evra.
Muzičar Zoran Predin kaže da su ranije generacije rokenrol muzičara pevale jer su htele nešto da kažu, a da danas više nije tako već se "usta otvaraju zbog svačega, ali najmanje da bi se nešto reklo".
Slika Paje Jovanovića "Odmor bašibozuka", koju je država otkupilna na aukciji londonske kuće "Sotbi", predstavljena je danas javnosti u Konaku kneginje Ljubice.
Petoro aktivista pokreta Poslednja generacija nalepili su slike prošlogodišnjih poplava u Kampi Bizenciju, u blizini Firence, na ekran koji štiti sliku "Primavera" Sandra Botičelija u galeriji Ufici.
Film "Gospodar" ruskog režisera Jurija Bikova dobio je nagradu "Beogradski pobednik" kao najbolji film u glavnom takmičarskom programu 52. FEST-a, koji je večeras završen dodelom nagrada.
Filmski festival FEST otvoren je u petak uveče projekcijom filma "Bartonova akademija" američkog reditelja Aleksandra Pejna i kratkometražnog filma "Još jedan dan" Radivoja Raše Bukvića.
Posle velikih štrajkova u Holivudu, i muzički svet je zabrinut zbog sve veće upotrebe veštačke inteligencije (AI) u tom sektoru, kao i zbog ekonomskog uticaja na umetnike, preneo je francuski Figaro.
Komentari 7
Doda
Marko
Ivana
Toliko se malo pažnje posvećuje umnim ljudima u medijima njihovim tekstovima,njihovim rečima....da ih se mediji sete samo kada više nisu sa nama.
Nju je bilo milina slušati kada priča o životu,svojim zapažanjima,razmišljanjima.
Od nje se moglo nešto i naučiti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar