NASA-in rover pronašao složena organska jedinjenja na Marsu

Autor: 021.rs

Info

28.06.2026.

14:10 > 16:26

Možda smo napravili još jedan korak ka odgovoru na jedno od najprivlačnijih pitanja u svemiru: da li smo sami?

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Naši verni robotski istraživači tragaju za dokazima o životu na Marsu još od sedamdesetih godina prošlog veka, kada su sonde Viking, prema jednoj hipotezi, možda čak pronašle i uništile njegove tragove.

Od 2021. godine, NASA-in najnoviji rover na Crvenoj planeti, Perseverance, neumorno istražuje područje nekadašnjeg jezera u krateru Jezero.

Nastao udarom meteorita, krater Jezero pre oko 3,7 milijardi godina sadržao je veliko jezero i rečnu deltu, u vreme kada je naš danas prašnjavi i crvenkasti sused možda bio plavi, vodom bogat svet poput Zemlje.

Smatra se da je ovo jezero postojalo više miliona godina, što je potencijalno omogućilo da različiti molekuli, uključujući i one nastale zahvaljujući tokovima magme iz bogate unutrašnjosti Marsa, stvore hemijske preteče života.

Sada istraživači u novoj studiji opisuju kako su pomoću instrumenta SHERLOC na roveru Perseverance analizirali neobično složena jedinjenja ugljenika zarobljena u stenama kratera Jezero.

Ono što su pronašli veoma je upečatljivo.

"Otkrivanje makromolekularnog ugljenika na površini stene 'Čejava Fols', sa koje je uklonjena prašina, ali koja nije dodatno obrađivana, predstavlja najpliće otkrivanje organske materije na površini Marsa. To ukazuje na mogućnost da su ova organska jedinjenja relativno skoro dospela na površinu ili da su bila zaštićena mineralima koji imaju svojstva zaštite od zračenja", rekao je za ScienceAlert Kajl Ukert, astrobiolog i naučnik zadužen za instrumente u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon.

Istraživači su ovaj makromolekularni ugljenik (MMC) otkrili u dve stene na lokalitetu Brajt Ejndžel u dolini Neretva, rečnom kanalu koji je nekada snabdevao zapadnu deltu kratera Jezero.

Jedna od tih stena je muljevita stena Čejava Fols, koja sadrži zanimljive šare nalik pegama leoparda, zbog kojih se već vodi rasprava o njihovom mogućem biološkom poreklu.

Ovaj makromolekularni ugljenik dopunjuje druga zanimljiva jedinjenja pronađena u stenama, uključujući karbonate, sulfate i fosfate, koji mogu predstavljati ključne sastojke za nastanak osnovnih gradivnih elemenata života kakav poznajemo.

Pronalaženje muljevitih stena koje sadrže organsku materiju na udaljenosti većoj od 3.500 kilometara od onih koje je rover Curiosity pronašao u krateru Gejl sugeriše da su uslovi i materijali potrebni za nastanak života možda bili rasprostranjeni širom Marsa pre više milijardi godina.

Pored toga, makromolekularni ugljenik analiziran u ovom istraživanju deluje znatno složenije od drugih organskih molekula pronađenih na Marsu, poput alkana koji su nedavno otkriveni u muljevitoj steni Kamberlend.

Istraživači su zatim uporedili spektroskopske osobine uzorka, dobijene Ramanovim mapiranjem, sa osobinama drugih poznatih jedinjenja, uključujući uzorke meteorita i stena sa Zemlje.

"Na osnovu parametara Ramanove G-trake utvrdili smo da je reč o amorfnom ugljeniku. Položaj vrha G-trake i njena širina slični su različitim vrstama amorfnog ugljenika, kako biološkog porekla, poput mikrobnih prostirki i uglja, tako i abiotičkog porekla, poput meteorita i hidrotermalnih stena", rekla je za ScienceAlert geološkinja Ešli Marfi iz Instituta za planetarne nauke u SAD.

Na Zemlji su kameni ugalj, rožnjak i mikrobijaliti povezani sa biološkim procesima.

Međutim, Marfi naglašava da zbog metoda korišćenih u istraživanju i preklapanja spektara referentnih uzoraka "ne možemo koristiti G-traku da bismo makromolekularni ugljenik koji je otkrio SHERLOC povezali sa nekim konkretnim izvorom ugljenika ili okruženjem".

Drugim rečima, istraživači ne znaju odakle potiče ovaj makromolekularni ugljenik na Marsu, niti tvrde da on predstavlja dokaz postojanja života.

"Prisustvo organske materije na Marsu ne znači nužno da je nastala biološkim procesima. Instrumenti na roveru Perseverance nisu u mogućnosti da utvrde da li organska jedinjenja potiču iz bioloških ili abiotičkih procesa. Ne možemo tvrditi da je biologija imala bilo kakvu ulogu u nastanku organskog ugljenika opisanog u ovoj studiji", objasnio je Ukert.

Iako makromolekularni ugljenik prijavljen u ovom radu nije moguće povezati ni sa jednim konkretnim mehanizmom nastanka, istraživači su ponudili nekoliko mogućih objašnjenja.

Moguće je da je na Mars dospeo međuzvezdanom prašinom ili unutar meteorita.

S druge strane, mogao je nastati i na samom Marsu kroz abiotičke procese, poput vulkanske aktivnosti, elektrohemijskih reakcija ili hidrotermalnih procesa koji deluju na stene.

Naravno, to znači da ovo istraživanje ne može isključiti ni najuzbudljiviju mogućnost - da je nastao biološkim procesima na samom Marsu.

Da bi se utvrdilo poreklo ovih zanimljivih organskih jedinjenja, biće potrebne veoma osetljive analize koje se mogu obaviti jedino na Zemlji, zbog čega će misija dopremanja uzoraka sa Marsa biti od presudnog značaja. Zbog toga obilje organskih jedinjenja pronađenih na Marsu predstavlja svojevrstan naučni zaplet kosmičkih razmera.

Ako jednog dana budemo mogli sa sigurnošću da kažemo da je život postojao na najmanje dve planete u našem delu svemira, onda je moguće da se pojavio i na mnogim drugim mestima u Univerzumu.

Ali u svemiru koji je toliko ogroman i raznovrstan, ko zna kako bi ti tragovi života mogli izgledati.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Science Advances".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Mars

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.