Ovo su zemlje koje troše najviše struje na data centre
Potrošnja električne energije u data centrima širom sveta raste neverovatnom brzinom. Nijedna zemlja ne doprinosi tom rastu više od Sjedinjenih Američkih Država.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Statistički pregled svetske energije za 2026. godinu Instituta za energetiku pomaže da se sagledaju razmere te promene. Prvi put u 75-godišnjoj istoriji Statističkog pregleda, objavljeni su podaci o globalnoj potrošnji električne energije u data centrima, na osnovu podataka kompanije S&P Global Energypiše Forbes Srbija.
Potrošnja data centara gotovo se udvostručila za pet godina
Prema novim podacima, globalna potrošnja električne energije u data centrima dostigla je 787,8 teravat-sati (TWh) u 2025. godini, u odnosu na 658,2 TWh u 2024. To predstavlja izuzetan rast od gotovo 20 odsto za samo godinu dana.
Ako se vratimo u 2020. godinu, kada je globalna potrošnja iznosila 410,8 TWh, razmere širenja postaju još upečatljivije. Potrošnja električne energije data centara porasla je za oko 92 odsto za samo pet godina, što predstavlja prosečnu godišnju stopu rasta od gotovo 14 odsto.
Za poređenje, kada bi se svi svetski data centri posmatrali kao jedna država, njihova potrošnja električne energije svrstala bi ih među najveća tržišta na svetu. To više nije mala potrošnja koju postojeći elektroenergetski sistemi mogu da apsorbuju usput. Ona postaje veliki novi izvor potražnje koji elektrodistributivne kompanije, operatori mreža, regulatori i proizvođači struje moraju da uzimaju u obzir prilikom planiranja.
Rast je takođe veoma geografski koncentrisan. Sjedinjene Države i Kina dominiraju u globalnoj potrošnji električne energije data centara, dok je Evropa daleko iza njih na trećem mestu. Ta raspodela je važna zato što dodavanje velike količine nove potražnje na zrelu elektroenergetsku mrežu koja je decenijama beležila vrlo mali rast predstavlja sasvim drugačiji izazov od dodavanja potražnje ekonomiji u kojoj se proizvodnja i prenos električne energije već brzo šire.
SAD čine gotovo 40 odsto globalne potrošnje
Data centri u SAD potrošili su procenjenih 312,6 TWh električne energije u 2025. godini, što predstavlja 39,7 odsto ukupne svetske potrošnje. Kina je bila druga sa 205,7 TWh, odnosno 26,1 odsto, dok je Evropa činila 144,6 TWh, odnosno 18,4 odsto. Druge zemlje azijsko-pacifičkog regiona potrošile su još 63,2 TWh, dok je preostala potrošnja raspoređena na Latinsku Ameriku, Bliski istok, Afriku i ostatak Severne Amerike.
To znači da su SAD i Kina zajedno činile gotovo dve trećine ukupne svetske potrošnje električne energije data centara. Međutim, udeo SAD u prošlogodišnjem rastu još je upečatljiviji. Američka potrošnja porasla je sa 249 TWh u 2024. na 312,6 TWh u 2025, što je povećanje od 63,5 TWh. Pošto je globalna potražnja data centara porasla za oko 129,6 TWh, same SAD su bile odgovorne za približno 49 odsto ukupnog svetskog povećanja.
Potrošnja električne energije američkih data centara porasla je za oko 81 odsto od 2020. godine, ali rast od 25,5 odsto u 2025. predstavlja značajno ubrzanje. To pomaže da se objasni zašto je priča o veštačkoj inteligenciji tako brzo postala i priča o energiji. Iz perspektive elektrodistributera, AI data centar je pre svega ogroman potrošač električne energije koji mora pouzdano da bude snabdeven svakog sata u danu.
Završava se duga era stagnacije potrošnje struje u Americi
Takva potražnja dolazi nakon dugog perioda tokom kojeg se potrošnja električne energije u SAD gotovo nije menjala. Američka Uprava za energetske informacije (EIA) navodi da je potrošnja električne energije od 2005. do 2019. rasla za svega 0,1 odsto godišnje.
Od 2020. godine, međutim, potražnja raste prosečnom godišnjom stopom od oko 1,7 odsto, a EIA upravo potrošnju data centara navodi kao jedan od glavnih pokretača te promene.
Savezna država Virdžinija možda najjasnije pokazuje šta to može da znači za pojedinačno tržište električne energije. Prodaja električne energije komercijalnim korisnicima tamo je između 2019. i 2025. porasla za gotovo 30 miliona megavat-sati. EIA veliki deo tog povećanja pripisuje ogromnoj koncentraciji data centara u toj saveznoj državi.
Na delu elektroenergetske mreže PJM koji pokriva kompanija Dominion, maksimalna letnja potražnja 2025. bila je 23 odsto veća nego 2019. Zimski maksimum u sezoni 2025-2026. bio je 45 odsto veći nego šest godina ranije. PJM trenutno očekuje da će maksimalna letnja potražnja u tom regionu tokom naredne decenije rasti prosečno 5,4 odsto godišnje, uglavnom zbog nastavka razvoja data centara.
Takav rast ima posledice koje sežu daleko izvan samih elektrana. Električna energija mora da prođe kroz dalekovode, transformatore, trafostanice i lokalnu distributivnu opremu pre nego što stigne do servera koji je troše. Tokom prve polovine 2026. godine, troškovi zagušenja na mreži PJM porasli su za 43 odsto, na šest milijardi dolara. Pri čemu je Severna Virdžinija bila među područjima sa značajnim ograničenjima. Data centri nisu jedini uzrok tih troškova, ali brzorastuća potražnja dodatno opterećuje mrežu na kojoj za dobijanje dozvola i izgradnju velikih prenosnih projekata mogu biti potrebne godine.
Prognoze su ogromne, ali i neizvesne
Malo je neslaganja oko toga da će potrošnja električne energije data centara nastaviti da raste, mada postoje velika neslaganja oko toga koliko brzo će se to dogoditi. S&P Global Energy procenjuje da bi globalna potražnja između 2025. i 2030. mogla da raste po godišnjoj stopi od 12 do 16 odsto. Prema njihovom scenariju za elektroenergetski sektor, potrošnja bi do 2030. dostigla oko 1.550 Twh. To je gotovo dvostruko više nego 2025. i približno jednako projektovanoj potrošnji električne energije cele Latinske Amerike. Prema tom scenariju, data centri bi trošili oko šest odsto ukupne svetske električne energije.
Raspon prognoza za SAD takođe je veoma širok. Analiza podržana od strane Ministarstva energetike SAD procenila je da su data centri 2023. trošili oko 4,4 odsto električne energije u SAD i da bi njihov udeo do 2028. mogao da poraste na između 6,7 i 12 odsto, u zavisnosti od brzine izgradnje novih kapaciteta i napretka u efikasnosti računarskih sistema.
Tu se priča o veštačkoj inteligenciji sudara sa fizičkom stvarnošću. Neko mora da izgradi proizvodne kapacitete potrebne za snabdevanje tih objekata. Neko mora da izgradi i dalekovode i trafostanice koji će dovesti električnu energiju do njih.
Elektrane na prirodni gas često mogu da se izgrade brže od nuklearnih elektrana. Međutim, lanci snabdevanja gasnim turbinama su postali opterećeni. Kapaciteti iz obnovljivih izvora mogu se dodavati relativno brzo. Ipak, njihova promenjiva proizvodnja povećava potrebu za skladištenjem energije, stabilnim izvorima proizvodnje i prenosnom mrežom. Nuklearne elektrane za koje se nekada činilo da su predodređene za zatvaranje odjednom postaju atraktivan izvor neprekidnog snabdevanja električnom energijom za tehnološke kompanije koje traže velike količine pouzdane energije.
Pročitaj još
Energija bi mogla da postane ograničavajući faktor za razvoj AI
Tehnološka industrija prirodno stavlja fokus na računarske kapacitete. Ali, ograničavajući faktor razvoja veštačke inteligencije sve više bi mogao da bude izvan samog data centra. Kompanija može da naruči napredne čipove i projektuje ogroman računarski kompleks, ali ti serveri nisu od velike koristi bez pristupa stotinama megavata pouzdane električne energije. Kod najvećih predloženih kompleksa potreba može da dostigne gigavatne razmere. Time se jedan kompleks data centara po potrošnji električne energije približava nivou velikog grada.
To takođe znači da se ekonomski uticaj AI širi na sektore koji imaju malo veze sa softverom. Elektrodistributeri menjaju prognoze potrošnje. Proizvođači električne energije planiraju nove kapacitete. Kompanije iz sektora gasovoda mogle bi da imaju koristi od dodatne potražnje za prirodnim gasom, dok proizvođači turbina, transformatora, rasklopne opreme, sistema za hlađenje i drugih električnih komponenti beleže novi izvor narudžbina.
Baterijsko skladištenje energije i obnovljivi izvori imaće svoju ulogu, kao i nuklearne elektrane i postojeći kapaciteti na fosilna goriva. Revolucija veštačke inteligencije sve više zahteva kombinovani odgovor energetskog sektora. Razmere i brzina rasta potražnje ostavljaju malo prostora za oslanjanje na samo jednu tehnologiju.
Šira slika
Tokom većeg dela prethodne dve decenije, elektroenergetski sektor SAD razvijao se uz pretpostavku da će potražnja za električnom energijom ostati relativno stagnirajuća. Ta pretpostavka brzo postaje zastarela. Data centri nisu jedini razlog za to. Ali postaju jedna od najmoćnijih sila koje pokreću promenu. Za samo pet godina globalna potrošnja električne energije data centara gotovo se udvostručila. SAD su 2025. činile gotovo polovinu ukupnog svetskog povećanja.
Rasprava o veštačkoj inteligenciji obično je usredsređena na softver, čipove, produktivnost, zapošljavanje i pitanje da li su vrednovanja tehnoloških kompanija otišla predaleko u odnosu na realnost. Međutim, iz energetske perspektive, ispod te digitalne revolucije odvija se nešto veoma fizičko.
SAD sada troše gotovo 40 odsto električne energije koju koriste data centri širom sveta. Infrastruktura potrebna za dalji rast moraće da bude finansirana. Za nju će morati da se dobiju dozvole, moraće da bude proizvedena i izgrađena. AI možda živi u oblaku, ali taj oblak sve više zavisi od elektrana, gasovoda, dalekovoda, transformatora, sistema za hlađenje i elektroenergetske mreže koja nikada nije bila projektovana za ovako brz rast potražnje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
VIDEO: Prvi iPhone na preklapanje stigao u prodavnice po ceni od 2.000 dolara
25.10.2026.•
0
Kompanija Apple počela je prodaju svog prvog preklopnog pametnog telefona iPhone duo, po ceni od oko 2.000 dolara (oko 1.700 evra), uz ograničene zalihe.
VIDEO: 110 humanoidnih robota postavilo svetski rekord u sinhronizovanom plesu
25.10.2026.•
0
U Kini je 110 humanoidnih robota postavilo Ginisov svetski rekord u sinhronizovanom plesu.
Grčka zabranjuje društvene mreže deci mlađoj od 15 godina
23.10.2026.•
0
Grčki parlament usvojio je zakon kojim se deci mlađoj od 15 godina zabranjuje korišćenje društvenih mreža, a zabrana bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2027. godine, prenose grčki mediji.
FOTO: Rekonstruisano lice najstarijeg poznatog Homo sapiensa
22.10.2026.•
4
Naučnici su pomoću ljudskih fosila iz Maroka napravili digitalnu rekonstrukciju lica čoveka koji je živeo pre oko 315.000 godina.
Dva AI agenta OpenAi oslabila sopstveni bezbednosni nadzor tokom zadataka
22.10.2026.•
0
Kompanija OpenAI saopštila je da su dva njena napredna agenta veštačke inteligencije (AI) tokom rutinskih programerskih zadataka oslabila sopstveni bezbednosni nadzor.
Meta treba da plati 25 milijardi dolara Novom Meksiku: Rekordna kazna
21.10.2026.•
1
Sudija sa područja Novog Meksika odredio je da kompanija Meta toj američkoj saveznoj državi treba da plati 25 milijardi dolara, pošto je porota tu kompaniju, proglasila krivom za dovođenje korisnika u zabludu.
VIDEO: Grčka predstavila superkompjuter Dedal - 31. u svetu po snazi
20.10.2026.•
0
Grčka je predstavila novi superkompjuter Dedal koji sa brzinom procesora od 85,69 petaflopsa otvara nove mogućnosti za razvoj naprednih modela veštačke inteligencije.
Bil Gejts upozorio na opasnosti AI: Najveća pretnja stiže već tokom naredne godine
20.10.2026.•
2
Suosnivač Majkrosofta Bil Gejts upozorio je da bi čovečanstvo tokom naredne godine moglo da se suoči sa značajnim porastom sajber napada zbog zloupotrebe veštačke inteligencije.
Otkriven misteriozni signal iz praznog dela svemira
18.10.2026.•
0
Svemirski teleskop Džejms Veb otkrio je neobičan signal iz dela svemira u kojem prethodna posmatranja nisu pokazala postojanje nijednog objekta.
Japan pokreće prvu misiju za prikupljanje uzoraka sa Marsovog meseca Fobosa
18.10.2026.•
0
Japan se sprema da lansira letelicu u okviru prve misije na svetu čiji je cilj donošenje uzoraka sa Fobosa, jednog od dva mala meseca koji kruže oko Marsa, prenosi Gardijan.
VIDEO: Mask predstavio Teslin "leteći automobil": Vozi naopačke i izvodi akrobacije u vazduh
18.10.2026.•
2
Ilon Mask predstavio je novi Tesla Roadster, automobil za koji kompanija tvrdi da može da leti, vozi naopačke i izvodi akrobacije u vazduhu.
Mesec ima mnogo više boja nego što se nama na Zemlji čini
18.10.2026.•
0
Mesec sa Zemlje uglavnom izgleda belo ili sivo, ali astronauti NASA misije Artemis II tokom bliskog preleta otkrili su mnogo raznovrsniju paletu boja, uključujući žutu, smeđu, zelenu i plavu.
Otkrivena prva zelena zvezda
16.10.2026.•
0
Astronomi su otkrili prvu zelenu zvezdu u istoriji, a nova studija pokazuje da astronomska tela zapravo mogu da postoje u širokom spektru različitih boja.
Sve popularnije zanimanje - trener robota za kućne poslove, zarada i do 900 dolara mesečno
15.10.2026.•
0
U Kini se sve više ljudi zapošljava kao takozvani "treneri robota", obavljajući svakodnevne kućne poslove kako bi obučili mašine za zadatke poput pranja sudova, slaganja odeće i čišćenja.
VIDEO Objavljen novi trejler za GTA VI: Gejmeri jedva čekaju 19. novembar
15.10.2026.•
0
Američka kompanija Rockstar Games objavila je novi, 90 sekundi dug trejler za video-igru GTA VI, oko mesec dana pre njenog planiranog izlaska, zakazanog za 19. novembar za PlayStation 5 i Xbox.
Pas-robot učestvuje u naučnoj ekspediciji na planinama jugozapada Kine
15.10.2026.•
0
Pas-robot koji je razvila kompanija "DEEP Robotics" sa sedištem u Hangdžouu učestvovao je u naučnoj ekspediciji za očuvanje biodiverziteta u šumama planina Ajlao u provinciji Junan na jugozapadnu Kine.
Facebook uvodi AI opciju da korisnici sami mogu da podešavaju algoritam objava
15.10.2026.•
0
Društvena mreža Facebook uvodi novu funkciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji koja korisnicima omogućava da sopstvenim rečima odrede kakav sadržaj žele češće ili ređe da vide u objavama i video-snimcima.
Studija: Planete sa dva sunca su ipak moguće
14.10.2026.•
1
Planete sa dva sunca, kakve smo viđali u naučnofantastičnim filmovima poput Ratova zvezda, možda nisu toliko neobične kao što se nekada mislilo.
Otkrivena dva para crnih rupa u patuljastim galaksijama koje se sudaraju
14.10.2026.•
0
Istraživači su identifikovali dva para crnih rupa u patuljastim galaksijama koje se spajaju u okviru dva različita galaktička jata, koristeći rendgenska, infracrvena i optička posmatranja.
Robot pod kontrolom mladića na ulici neprimereno dirao devojku, nemačka policija pokrenula istragu
14.10.2026.•
0
Nemačke vlasti su otvorile istragu o mogućem seksualnom zlostavljanju pošto je robot kog su kontrolisala dva mladića, dodirivao zadnjicu jedne šesnaestogodišnjakinje i karlicom simulirao seksualni odnos s njom.
VIDEO Apple predstavio nove uređaje za dom: Pametnu bravu, video-zvono...
14.10.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Apple je predstavila novu liniju uređaja za pametni dom, koja obuhvata pametnu bravu, video-zvono, termostat, senzore temperature i bezbednosne kamere.
Komentari 1
Kosta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar