Naime, astronomi sa Vorvik univerziteta prvi put su pronašli dokaze da se beli patuljci stvrdnjavaju u metalne kristale pre kraja svog života. Osim što zvuči dosta poetično, ova nova spoznaja bi mogla da promeni način računanja starosti nekih od najdugovečnijih tela u svemiru.
Koristeći se podacima s ESA-inog (Evropska svemirska agencija) satelita Gaja, naučnici su pronašli potvrdu 50 godina stare hipoteze koja je predviđala da zvezde završavaju svoj vek pretvarajući se u kristale.
"Ovo je prvi dokaz da se beli patuljci kristalizuju tj. transformišu iz tečnog u čvrsto telo", rekao je fizičar Pjer-Emanuel Tremblo sa Vorvik univerzizteta. "Pre pedeset godina nastala je teorija prema kojoj bismo trebalo da primetimo sve veći broj belih patuljaka koji zbog kristalizacije imaju određenu svetlost i boju, a sada smo to uočili", dodao je.
No, šta su to beli patuljci, o kakvim nebeskim telima se zapravo radi?
Masivne zvezde, mnogo veće od našeg Sunca, umiru poprilično teatralno. Jezgra takvih zvezda se urušavaju sve dok ne nastanu eksplozije koje nazivamo supernovama.
Većina drugih zvezda ima manju masu i stari mnogo mirnije. Gas se unutar njih hladi i one se pretvaraju u čvrste objekte.
Hlađenje belih patuljaka traje milijardama godina i u jednom trenutku izvorna vruća materija u zvezdi počne da se kristalizuje, piše ESA. Proces je sličan onome na Zemlji kada se tečna voda na nula stepeni Celzijusa pretvara u led, osim što je temperatura na kojoj beli patuljci postaju čvrsta tela izuzetno visoka - oko 10 miliona stepeni Celzijusa.
Krajnji rezultat je beli patuljak, lopta veličine Zemlje s tolikom gustinom da bi njen mali deo jezgra od jednog centimetra kubnog težio oko 10 tona.
Patuljci različito stare
Naučnici su prikupili podatke o više od 15.000 objekata, s karakteristikama belih patuljaka, a koji se nalaze u krugu od 300 svetlosnih godina od Zemlje. Nakon što su uporedili njihove mase i starost, otkrili su da ima mnogo više zvezda određene svetlosti i boje, nego što bi trebalo da ih bude.
Uočen uzorak slagao se s teorijskim predviđanjima koja su opisivala kako beli patuljci različitih masa drugačijim tempom gube toplotu, što zapravo ukazuje na to da se kristalizacija događa mnogo brže kod onih čija je masa veća od mase našeg Sunca.
"Svi beli patuljci kristalizovaće se nakon nekog vremena, samo će masivniji patuljci brže prolaziti kroz taj proces", rekao je Tremblo. "A to znači da je na milione belih patuljaka u našoj galaksiji već završilo s tim procesom i da su, u stvari, kristalne kugle na nebu."
Našem Suncu biće potrebno još pet milijardi godina da postane beli patuljak i još pet milijardi godina da se na kraju ohladi do kristalne kugle.
Preciznije određivanje starosti
Toplota koja se oslobađa tokom ovog procesa kristalizacije, koji traje nekoliko milijardi godina, naizgled usporava starenje belih patuljaka: umrle zvezde prestaju da gube sjaj i, kao rezultat, izgledaju dve milijarde godina mlađe nego što zapravo jesu. To utiče na naše razumevanje zvezdanih grupa kojima pripadaju ti beli patuljci.
"Beli patuljci se tradicionalno koriste za određivanje starosti zvezdanih grupa, spoljašnjeg diska i haloa Mlečne staze", objasnio je Tremblo. "Moraćemo da razvijemo bolje modele procesa kristalizacije kako bismo dobili tačnije procene starosti navedenih sistema", dodao je.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar