Naučnicima je od ranije bilo poznato da mikrob metallosphaera sedula voli da jede minerale. Međutim, nedavno je otkriveno da ima apetit i za egzotičniju vrstu stena - onu koja dolazi iz svemira.
Snimili poslednje vriske astronauta koji su nestali u svemiru
Tokom kasnih pedesetih i ranih šezdesetih godina divljala je trka između SAD-a i Svojetskog Saveza kada je reč o odlascima u svemir.
Foto: Pixabay
Obe strane su gradile i testirale rakete najbrže što su mogle. Svaka strana je htela da bude prva koja će lansirati veštački satelit u orbitu (što je često imalo eksplozivne rezultate).
Bilo je uspeha, ali i neuspeha, i to s obe strane.
Ljudi širom sveta su gledali i slušali, a naročito radio amateri. Među takvima najistaknutija su bila italijanska braća Đovani i Ahil Judika - Kordilija. Materijal koji su oni sakupili u to doba je najdetaljnija i najveća privatna kolekcija koja postoji.
Posebno mnogo pažnje privlače snimci ruskih kosmonauta u poslednjim trenucima života - na letovima za koje Rusi negiraju da su se ikada dogodili.
Hladni rat je značio da obe strane imaju svoje tajne i da obe strane koriste propagandu. I SAD i SSSR hteli su da pokažui da su najbolji, najbrži, najrazvijeniji i najpametniji. Zato ne šokira da su mnoge stvari ostale tajne, posebno u SSSR-u gde je državni aparat nadzirao medije (u SAD-u je tajnu bilo teže sačuvati).
S obzirom da su braća zaista bila tehnološki genijalci (a tek u svojim dvadesetim godinama), kada su Rusi najavili uspešno lansiranje Sputnjika I 4. oktobra 1957. godine, oni su se pobrinuli da čuju i isprate sve izrečeno na radio frekvenciji, piše The Vintage News.
Planirana smrt
Naučili su kako da detektuju Doplerov efekat u orbiti i kako da iz toga izračunaju brzinu i udaljenost objekta. Brojne sveske su ispunili tablicama, ruskim frekvencijama i frazama. Pa kada je nakon mesec dana lansiran i Sputnjik II, bili su jako dobro pripremljeni.
Međutim, ovaj put su braća otkrila nešto neočekivano - otkucaje srca. U pitanju je bio mali pas, Lajka. Na žalost, Lajka se nije vratila (niti je to bilo u planu).
Braća Judika - Kordilija (Foto: Wikipedia)
Tri meseca nakon toga Amerikanci su lansirali Eksplorer I, a braća su uhvatila i taj signal. Bili su lokalne zvezde. U obližnjem betonskom bunkeru koji je preostao iz Drugog svetskog rata postavili su antene, a mali opservatorijum nazvali su Torre Bert. U njemu su se stalno vrzmali lokalni naučnici, novinari i prijatelji.
Sve je to postalo puno ozbiljnije 28. novembra 1960. kada su uhvatili S.O.S. signal u Morzovoj azbuci. Poziv u pomoć se stalno ponavljao. Prema njihovim kalkulacijama objekat se udaljavao od Zemlje, a signal je slabio sve dok nije potpuno nestao. I danas se smatra da su braća snimila tragičan odlazak letelice i posade koja je nehotice napustila orbitu.
Oko dva meseca kasnije, u februaru 1961. "pokupili" su još jednu transmisiju. Ovaj put to su bili poslednji uzdasi čoveka koji umire. U novembru 1963. godine braća su snimila glas ruske astronautkinje koja je ulazila u atmosferu u letelici koja je otkazala poslušnost. Pre nego što je izgorela, snimili su je kako urla "vruće mi je".
U četiri godine objavili su devet snimaka:
- Maj 1960. - ljudska posada javlja da skreću s kursa.
- Novembar 1960. - S.O.S. signal letelice koja napušta orbitu.
- Februar 1961. - snimak ruskog astronauta koji se guši i umire.
- April 1961. - kapsula koja je tri puta obišla Zemlju pre ulaska u atmosferu samo nekoliko dana pre istorijskog leta Jurija Gagarina.
- Maj 1961. - letelica koja gubi kontrolu i traži pomoć.
- Oktobar 1961. - ruski astronaut gubi kontrolu nad letelicom koja nestaje u dubinama svemira.
- Novembar 1962. - kapsula koja nije dobro ušla u atmosferu, odbila se i odlebdela u svemir.
- Novembar 1963. - ženska astronautkinja koja umire tokom ulaska u atmosferu.
- April 1964. - još jedan astronaut umire pri ulasku kapsule u atmosferu Zemlje.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
Postoje ženske astronautkinje i ženski astronauti.
Zatim, postoje i ženskije astronautkinje i ženskiji astronauti.
I na kraju, postoje najženskije astronautkinje i najženskiji astronauti.
A zatim, verovatno postoje i gay astronautkinje.
Dakle, imamo čitavu paletu astronautkinja.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.