Švajcarska je tradicionalno izbila na prvo mesto, a
Srbija se u odnosu na prošli izveštaj sa 55. pomerila na 57. mesto, piše Startit, a prenosi
Blic.
Za pozicioniranje autori izveštaja ocenjuju institucije, ljudski kapital i istraživanje, infrastrukturu, tržište, biznis, znanje/tehnologiju i kreativni učinak posmatranih država. U odnosu na to ukupni rezultat Srbije je 35,7, dok je prošle godine bio 35,5.
Po pojedinačnim kriterijumima, naša zemlja je najbolje rangirana po pitanju institucija (47. mesto) tj. političkog, regulatornog i poslovnog okruženja. S druge strane, najslabije smo prošli što se tiče razvijenosti tržišta (krediti, investicije, trgovina, konkurencija), gde se nalazimo na začelju liste, odnosno 103. mestu.
Što se tiče zemalja u regionu, Bugarska je zauzela 40. mesto, Hrvatska 44. mesto, Crna Gora 45, Severna Makedonija 59, Bosna 76 i Albanija 83. Osim poslednje tri, od Srbije se kada govorimo o evropskim zemaljama lošije rangiraju samo još Moldavija (58.) i Belorusija (72.).
Za Švajcarskom su u samom vrhu Švedska i SAD. Zanimljivo je da je Kina (14. mesto) jedina zemlja srednje visokog dohotka koja se nalazi u 20 najinovativnijih, dok je Indija (52. mesto) zapažena kao zemlja koja od 2011. godine zadržava prvo mesto među državama Centralne i Južne Azije (jednim delom zahvaljujući izvozu IKT usluga i diplomiranim studentima inženjerstva i prirodnih nauka).
Kada se pogled podigne sa mikro na makro nivo i pogleda šira slika, generalni zaključci iz izveštaja glase da je svet zahvaćen ekonomskim usporavanjem srednjeg intenziteta usled oslabljenog ekonomskog rasta, rekordno niskog rasta produktivnosti i ekonomske neizvesnosti.
S vedrije strane, svet obiluje inovacijama, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. I u jednim i u drugim su inovacije viđene kao sredstvo za postizanje ekonomskog i društvenog razvoja, i sve više postaju prihvaćene kao značajne i izvan okvira tehnologije. Registrovanje patenata i ulaganje u istraživanje i razvoj takođe doživljavaju procvat.
S druge strane, javljaju se nove prepreke koje bi mogle da ugroze ovaj pozitivan trend. Usporen ekonomski rast bi mogao da se nastavi, a na to ukazuju dve stvari: 1) ulaganja u istraživanje i razvoj u ekonomski razvijenijim zemljama se ne pomera ili beleži slab rast, i 2) sve više protekcionizma je usmereno na tehnološke sektore i deljenje znanja.
Komentari 9
ST
dragan perković
Vladimir
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar