Šerif okruga Inio rekao je da je DNK analizom utvrđeno da posmrtni ostaci pripadaju Gići Macamuri, koji je poginuo u snažnoj letnjoj oluji 2. avgusta 1945. godine tokom šetnje sa lokalnim ribarima.
Macamura je po svemu sudeći zastao da naslika akvarel, dok su ostali ljudi iz grupe nastavili ka jezeru da bi pecali.
Njegovo telo nije pronađeno ni posle mesec dana, a tragedija je zaboravljena zbog događaja koji su usledili nakon što su SAD bacile atomsku bombu na Japan, a što je ubrzalo kapitulaciju Japana.
Macamura je jedan od više od 1.800 zatvorenika koji su umrli u 10 pritvorskih centara na Zapadu, iako je njegova smrt jedna od neobičnijih.
Uprkos tome što je njegova smrt u planinama, bila je dobro poznata ostalim zatvorenicima i članovima njegove porodice, priča je vremenom izbledela, a mesto njegove smrti na udaljenom, stenovitom mestu tri i po kilometra iznad nivoa mora se "zagubilo".
Na njegove posmrtne ostatke slučajno su naišli Tajler Hofer i Brendon Folin, 7. oktobra prošle godine, na putu ka vrhu Mont Vilijamsona.
Njih dvojica su malo skrenula s puta kroz stene u predelu punom jezera i ugledala nešto što im je ličilo na kost. Isprva su mislili da je kost životinjskog porekla, ali je zatim utvrđeno da je reč o ljudskoj lobanji.
Nakon što su pomerili kamenje, pronašli su netaknut ljudski skelet sa kaišem oko struka i kožnim cipelama na nogama.
Izgledalo je kao da su mu ruke prekrštene na grudima.
Hofer je otkriće postavio na Fejsbuku, netačno navodeći da je lobanja izgleda slomljena i da cipele liče na one koje nose planinari, sugerišući da je u pitanju zločin.
Priča o Macamuri, iako malo poznata, privukla je pažnju kada je 2012. godine izašao dokumentarni film "Pecaroški klub Manzanar", u kojem je reditelj Kori Šiozaki ispričao storiju o zatvorenicima koji su noću bežali iz kampa i peli se na planinu da pecaju pastrmke, ponekad i po nedelju dana.
Deo o Macamurinoj smrti nije ušao u film, ali je Šiozaki mnogo puta govorio o toj tragediji, pa je priča postala šire poznata.
U poslednjim godinama rata, inače, stražari više nisu nosili oružje, pa su zatvorenici mogli slobodno da izlaze iz kampa, pa je tako Macamura zamolio grupu ribolovaca da krene sa njima do lanca jezera u planini.
"Vođa grupe nije želeo da Macamura, kome je tada bilo 46 godina, krene, jer je bio stariji i nije bio u dobroj fizičkoj kondiciji, ali je on bio uporan, pa se pridružio grupi od desetak ljudi", ispričao je Šiozaki.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar