Promeni imena, koju je nedavno izgasala Skupština Makedonije, prethodio je konsultativni referendum koji je obeležila slaba izlaznosti, kao i to što su i opozicija i vlast proglasile pobedu. Promenom imena je načinjen korak ka rešavanju višedecenijskog spora s Grčkom, a ustavne promene uslov su za nastavak evropskih integracija, odnosno članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u.
Okupljeni na večerašnjem protestu su tražili ostavku vlade Zorana Zaeva, koga optužuju da je izdao nacionalne interese dogovorom sa Grčkom o rešavanju spora oko imena.
Prema procenama izveštača, na protestu u organizaciji udruženja "Bojkotujem ustavne izmene" okupilo se nekoliko hiljada ljudi.
Na zgradi parlamenta, koju je obezbeđivala policija, iz daljine je laserom bilo ispisano "ostavka" i "izdaja", a demonstranti, uz nacionalne zastave, nosili su i plakate sa slikom Zorana Zaeva iza rešetaka i parolom "Zatvor ZA Zaeva", aludirajući na njegov slogan za podršku referendumu.
Demonstranti su zatražili hitno prekidanje procesa izmena Ustava, jednostrano pravno poništavanje Dogovora sa Grčkom o rešavanju spora oko imena Makedonije, trajnu zaštitu sadašnjeg imena države, rapsuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih izbora.
Predsednik nevladine organizacije Svetski makedonski kongres Todor Petrov rekao je u obraćanju okupljenima da vlada Zorana Zaeva mora da padne i pozvao na blokiranje raskrsnica i štrajkove po celoj Makedoniji.
Petrov je rekao da je njegova organizacija podnela krivične prijave protiv Zaeva i šefa diplomatije Nikole Dimitrova, kao i protiv 80 poslanika koju su glasali za početak procedure ustavnih izmena.
Udruženje "Bojkotujem ustavne promene" okuplja grupe i organizacije koje su pozivale na bojkot septembarskog referenduma.
Među učesnicima protesta su bili i članovi rukovodstva proruske vanparlamentarne partije "Jedinstvena Makedonija" i pristalice makedonskog nacionalističkog udruženja "Hrišćansko bratstvo".
Inače, Skupština Makedonije je pre mesec dana većinski glasala za ustavne izmene.
Izmena je usvojena dvotrećinskom većinom od 80 glasova, u dva odvojena glasanja.
U predlogu Vlade bile su četiri suštinske promene: dodavanje “Severna” u imenu Republike Makedonije u celom tekstu Ustava, izmene u Preambuli gde se pri navođenju državotvornih tradicija potencira antifašističko sobranje narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM) i navode se sve odluke koje su tamo donesene, kao i garancija o nepovredivosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje, te briga o dijaspori i Makedoncima u inostranstvu.
U Makedoniji je 1. oktobra održan referendum na kojem su građani odlučivali da li su za to da njihova zemlja promeni ime u Severna Makedonija, što je uslov za evroatlantske integracije. Na referendum je izašlo 34,09 odsto upisanih birača. Prema podacima makedonske Državne izborne komisije, nakon obrađenih 58,53 odsto glasova, na referendumsko pitanje "za" odgovorilo je 90,85 odsto glasača, a protiv 6,14 odsto izašlih.
Dogovor Atine i Skoplja postignut je 17. juna ove godine u Prespi, na makedonsko-grčkoj granici, a potvrdili su ga premijeri Zoran Zaev i Aleksis Cipras i potpisali šefovi diplomatije Nikola Dimitrov i Nikos Kocijas.
Problem oko imena Makedonije traje već 25 godina, a polovinom januara ove godine formirane su radne grupe obe zemlje, predvođene ministrima spoljnih poslova.
.jpg "Sa Cetinjskog foruma upućen poziv Vladi Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar