Analiza tog časopisa usmerena je na reke dunavskog sliva u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, čiji sliv obuhvata i oko dve trećine hrvatskog kopna.
Duž tih reka rade čak 636 hidroelektrane, a u planu je izgradnja dvostruko većeg broja, dok su stanice za praćenje bioraznolikosti retke, pa je teško proceniti uticaj hidroelektrana na rečni tok, ribe i beskičmenjake, upozoravaju autori Krešimir Žganer iz Hrvatske, Helena Huđek i Martin T. Pusch iz Nemačke.
Od ukupnog broja hidroelektrana 42 njih, odnosno samo šest odsto su velike, to jest veće snage od 10 megavata, koje raspolažu sa 94 odsto ukupnog instaliranog kapaciteta, dok su 72 srednje snage od jednog do 10 MW, a 522 male. Male hidroelektrane čine 82 odsto ukupnog broja, a daju samo dva odsto struje. Njihov broj se naglo povećao nakon 2000. godine.
Čak 1.015 kilometara toka reka je pretvoreno u akumulacije, što potpuno menja staništa živog sveta, a na 59 hidrocentrala utvrđena su zagađenja, kaže se u analizi. Većina hidroelektrana se nalazi u slivu reke Save - njih 438, a Drave 110, pa su glavni tokovi te dve reke snažno iskorišćeni za proizvodnju struje.
Na rekama dunavskog sliva planira se izgradnja novih 1.315 hidroelektrana, najviše u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kaže se u analizi časopisa "Pregledi obnovljive i održive energije".
.jpg "Sa Cetinjskog foruma upućen poziv Vladi Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar