Na početku pandemije korona kao da je bila virus bogatih u Brazilu. Prvi slučaj infekcije zabeležen je kod biznismena iz São Paula, koji se vratio sa severa Italije. Sada je ova najnaseljenija zemlja Latinske Amerike sa 1,4 miliona zaraženih i 60.000 mrtvih, postala jedno od žarišta pandemije. Virus je odavno stigao do favela, siromašnih naselja na rubovima brazilskih metropola, piše
Dojče vele.
Čini se da je više od 13 miliona Brazilaca, koji žive u siromašnim četvrtima, pošteđeno velikog talasa zaraze. Ali, postoji velika zabrinutost da bi to moglo da se promeni. Virus korona tamo ima dobre mogućnosti za širenje: gustina naseljenosti je velika, ljudi žive na malom prostoru i u lošim higijenskim uslovima; često nemaju ni sapun a o funkcionalnom sistemu kanalizacije da i ne govorimo.
Jedva da iko može sebi da priušti da ostane kod kuće zbog korone.
"Ko ne izađe iz kuće preko dana i ne ode na posao, taj uveče nema šta da jede", kaže Mišel Silva, opisujući situaciju mnogih ljudi koji tu žive. Ona je stanovnik Rocinhe u Riju de Žaneiru, jednoj od najvećih brazilskih favela i suosnivač lista "Fala Roça".
"Ko napusti kuću, dobiće metak u glavu"
Uprkos ovim poteškoćama, mnogi stanovnici prvih nedelja pandemije pokušali su da se pridržavaju ograničenja kontakta, rekla je Silva.
"Ali tada je predsednik Bolsonaro počeo da umanjuje opasnost od virusa,nazivajući ga kao 'malom gripom'. To nam baš nije pomoglo."
Drugi razlog zbog kog su se ljudi više pridržavali ograničenja kontakata u ranim fazama korona krize mogao bi biti taj što su u to vreme narko bande u nekim favelama, uključujući i Rocinhu, uvele policijski čas i poručile: "Ko napusti kuću, dobiće metak u glavu".
Stanovnica jedne druge favele u Riju, kaže: "Zabranili su nam da od 20 časova uveče do 8 časa ujutro izađemo iz kuća. Dileri droge takođe su zabranili okupljanja i obavezali ljude da nose maske."
Ova žena, koja želi da ostane anonimna, kaže da su se ova pravila primenjivala mesec dana. Nakon toga, trgovci drogom se više nisu oglašavali.
Većina favela u Brazilu nastala je kao neformalna naselja bivših robova. Uticaj države je tamo mali ili ga gotovo ni nema. Umesto toga, počele su da se množe narko bande, a od 2000. godine i paravojne jedinice, koje čine aktivni i bivši policajci, vatrogasci i drugi službenici.
Stanovnici osnovali sopstvenu službu hitne pomoći
Mišel Silva ne želi da govori o ulozi organizovanog kriminala u korona krizi - baš kao i Gilson Rodrigez, koji predvodi "Savez stanovnika i trgovovaca u Paraisópolisu". On je nešto poput gradonačelnika ili portparola favele u São Paulu koja broji oko 100.000 stanovnika. Ovaj 36-godišnjak voli da istakne koliko su sami stanovnici uradili u borbi za suzbijanje virusa korona.
"Mi smo od davnina ostavljeni na miru, odnosno prepušteni sami sebi pa i po ovom pitanju", rekao je Rodrigez. Zato su stanovnici favele sami napravili mapu grada i odredili po jednog dobrovoljca - "predsednika" za svaku ulicu. On prati stanje s koronom i obolelima na svom području i po potrebi zove hitnu pomoć.
"Pošto redovne hitne službe ne dolaze u Paraisópolis, niti mnoge druge favele, sami smo iznajmili tri vozila hitne pomoći i zaposlili lekare", kaže Rodrigez.
Inicijativa se uglavnom finansira preko "Crowdfundinga" i drugih donacija.
Korona-edukacija preko megafona, zvučnika i postera
Stanovnici Paraisópolisa takođe prave svoje maske, dele higijenske setove i hranu. Dve škole pretvorene su u izolacione centre za obolele od korone i one za koje se sumnja da su oboleli - do sada je kroz njih prošlo oko 300 ljudi.
Foto: Vašington post
U gradu Rocinha u Riju građanske inicijative pokrenule su slične akcije, objašnjava Mišel Silva. Postoje i informativne kampanje u kojima se informacije o opasnostima Covid-19 daju preko zvučnika, Votcapa ili preko postera.
"Mi u 'Fala Roçi' takođe objavljujemo puno članaka o virusu. I pokušavamo da pratimo broj zaraženih", dodaje Rodrigez.
Kakvu ulogu imaju narko bande?
Osim izveštaja o proizvoljnim policijskim satima na početku korona krize, malo se zna o stepenu u kom su narko bande uključene u kampanje protiv korone, bilo kao akteri ili kao donatori.
"U najmanju ruku, može se poći od pretpostavke da se u favelama ništa ne događa bez njihovog znanja ili pristanka", kaže Rafael Soares Gonçalves s Papinog katoličkog univerziteta u Rio de Žaneiru, koji je obavio niz istraživanja o životu u siromašnim četvrtima Brazila.
U tom kontekstu nije neobičan novinski članak objavljen početkom aprila, u kojem tadašnji brazilski ministar zdravstva Luiz Enrike Mandeta traži dijalog s narko bandama u borbi protiv korone. Mandeta je nedugo zatim otpušten; nakon toga više nije bilo takvih inicijativa.
Policija pravi racije bez obzira na koronu
Stanovnici favela su se, naviknuti da se sami organizuju, tokom korona krize, umesto pomoći države, suočili sa kontinuiranim policijskim nasiljem. Prema podacima brazilskog Instituta za javnu bezbednost (ISP), više od 300 ljudi ubijeno je u aprilu i maju "u intervencijama policijskih službenika" u saveznoj zemlji Rio de Žaneiro.
Jedan od njih je 14-godišnji Žoao Pedro Matos Pinto, koji je bio kod kuće kada je zasut salvom metaka. Njegov slučaj izazvao je ogorčenje širom zemlje.
Početkom juna, Vrhovni sud Brazila zabranio je racije za vreme pandemije.
Foto: Gardijan
"Brutalno ponašanje službenika u situaciji u kojoj su mnogi stanari ostali kod kuće, a brojne građanske inicijative izašle na ulice, naišlo je na nerazumevanje. Društvo koje ovo dopušta je bolesno", rekao je Gonçalves.
Čeka li se još uvek na ono najgore?
Iako su racije bez odobrenja državnog tužilaštva sada zabranjene, rizik od samog virusa je ostao. Gilson Rodrigez veruje da je "jedini razlog što je za sada izbegnuta katastrofa taj što se civilno društvo tako dobro organizovalo."
Mišel Silva se pribojava onoga što bi moglo da usledi - pogotovo sada kada su u mnogim mestima u Brazilu, uprkos sve većem broju infekcija, ublažena ograničenja kretanja, uvedena na početku izbijanja epidemije.
"Bojim se da će se kriza pogoršati i da više nećemo moći da se izborimo sa situacijom", kaže na kraju za Dojče vele Mišel Silva.
.jpg "Sa Cetinjskog foruma upućen poziv Vladi Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici")
Komentari 1
drr
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar