Začetnik projekta hrvatskog Muzeja lažnih vesti Lordan Prelog rekao je da je "najefikasnija borba protiv 'fejk njuza' dalji razvoj kvalitetnog, odgovornog i na činjenicama utemeljenog novinarstva uz istovremeno osvešćivanje građana o opasnosti i raširenosti lažnih vesti, ali i njihovo podsticanje na kritičko razmišljanje i potrebu medijskog opismenjavanja, naročito među mladima".
Kako prenosi Hina, projekat Muzeja lažnih vesti nastao je na temelju višegodišnjeg rada Instituta za nove medije i elektronsku demokratiju (InMed) koji više od 20 godina organizuje međunarodnu konferenciju Informacijska tehnologija i novinarstvo u Interuniverzitetskom centru u Dubrovniku.
Prema Prelogovim rečima, InMed je jedina organizacija u Hrvatskoj član SOMA-e (Social Observatory for Disinformation and Social Media Analysis), jedne od vodećih mreža institucija koje se bave otkrivanjem lažnih vesti i modela njihovog širenja.
Prelog je rekao da planira da prikupi što veći broj svedočanstava poznatih novinara i eminentnih stručnjaka iz medija, komunikacija i ostalih srodnih područja koji su se u radu susreli s pojavom dezinformacija.
Prelog ističe da je pojam "dezinformacija" puno precizniji od kovanice "fejk njuz" koju je popularisao američki predsednik Donald Tramp nakon predsedničkih izbora 2016. On je dodao da je "Kler Vordl (Claire Wardle) svetski autoritet za proveru činjenica", podelila "lažne vesti" u tri grupe.
Prva je "misinfomejšn"(misinformation) nenamerne greške u tekstu ili interpretaciji statističkih podataka i slično, druga je "disinformejšn" (disinformation) u potpunosti izmišljen ili manipulisan sadržaj i namerno stvaranje teorija zavere ili neutemeljenih glasina i treća "malinformejšn" (malinformation) objava sadržaja s ciljem direktnog nanošenja štete pojedincu ili određenoj instituciji.
Obeležja lažnih vesti su namerna promena konteksta, datuma i/ili vremena originalnog sadržaja. Radi uverljivosti, obično sadrže "zrnce istine", tačnu ili delimično tačnu manje važnu (pod)informaciju i to manje ili više vešto upakovanu u isfabrikovan sadržaj koji vrlo lako može "informisati" neupućenog, neinformisanog i, nažalost, najčešće nedovoljno medijski "pismenog" korisnika.
Prva dva tipa lažnih vesti najčešće se šire na društvenim mrežama, a javnost, pogotovo novinari, najveću pažnju treba da posvete poslednjoj, najopasnijoj vrsti "zloćudne informacije" jer upravo takve lažne vesti mogu naneti najveću štetu pojedincu, kompaniji, nekoj organizaciji, pokretu, političkoj stranci i zaključno celom društvu, a štetu trpi i sam novinar ili medij koji nasedne" u nekritičkom prenošenju te vesti, naveo je Prelog.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 2
Jovan
NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar