Predstavnički dom Kongresa usvojio je kasno sinoć predlog zakona sa 415 glasova i 14 protiv, a Senat je to učinio jednoglasno.
Zahteva da taj dan bude proglašen praznikom bilo je i ranije ali su postali učestaliji posle ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda kojeg je 25. maja 2020. ubio policajac, belac.
"Datum 19. jun podseća nas na istoriju ukaljanu brutalnošću i nepravdom ali i na odgovornost koju moramo da imamo da bismo imali budućnost napretka poštujući jednakost", rekla je predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi.
Predsednik SAD Džozef Bajden treba da potpiše taj novi zakon.
Predsednik Abraham Linkoln je 1. januara 1863. doneo zakon, Proglas o emancipaciji kojim su svi robovi oslobođeni, ali tokom Američkog građanskog rata (1861. - 1865.) ropstvo je još trajalo u državama Konfederacije.
General Konfederacije Robert Li potpisao je predaju 9. aprila 1865, a 19. juna 1865. godine vojska severnih država ulazi u Teksas, kada general Unije Gordon Grendžer čita dokument u gradu Galvestonu i donosi vest kojim se sprovodi ovaj zakon i pored otpora robovlasnika.
Džuntint, (na engleskom kombinacija meseca juna i broja devetnaest (June/Nineteenth), 19. jun, već je ranije ozvaničen u nekim američkim saveznim državama, uključujući Teksas, koji ga je zvanično proglasio 1980. godine, ali do sada nije bio i nacionalni praznik.
.jpg "Sa Cetinjskog foruma upućen poziv Vladi Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar