Polaganjem poslednjih šina na mostu između Rusije i Kine preko reke Amur, građevinski radnici su okončali radove i povezali rusku i kinesku deonicu železničke pruge.
Na gradilištu kinesko-ruskog železničkog mosta u Tongđijangu (provincija Heilongđijang) završeno je postavljanje poslednje deonice šina na pruzi između Rusije i Kine.
Time je označen završetak izgradnje železničkog mosta između dve zemlje, preko kojeg će vozovi saobraćati projektovanom brzinom od 100 km/h, prevozeći 21 milion tona tereta godišnje, prenosi agencija Tas.
Most koji se proteže od mesta Nižnjeleninskoje do Tongđijanga preko reke Amur prvi je železnički most između Rusije i Kine, dug više od 2,2 kilometra od čega se 309 metara nalazi na ruskoj strani.
Predviđen je naizmeničan prelazak vozova preko mosta železničkom prugom sa dva standarda koloseka - širine 1.520 mm za ruske vozove i 1.435 mm za kineske.
Planirano je da Rusija preko ove saobraćajnice izvozi rudu gvožđa, ugalj, mineralna đubriva i šumske proizvode u Kinu.
Guverner Jevrejske autonomne oblasti Rostislav Goldstajn je najavio još u februaru da će, prema planu, prvi probni vozovi krenuti preko mosta u avgustu 2021. godine.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Od prošle subote, kada je započeo prvi toplotni talas ovog leta u Španiji, zabeležena su 102 smrtna slučaja povezanih sa visokom temperaturom i vrućinama.
Avio-kompanije će biti primorane da otkažu 40 odsto letova sa pariskih aerodroma "Šarl de Gol" i "Orli" u petak, na dan uoči početka letnjih odmora, zbog štrajka kontrolora letenja.
Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i zvanično je prestala sa radom, pošto je američki predsednik Donald Tramp postepeno ukidao programe zbog navodnog rasipništva, prenosi BBC.
Više od 130.000 ljudi prijavilo se za kolektivnu tužbu protiv kompanije Buking pošto smatraju da je ova platforma veštački podizala cene smeštaja, saopštilo je Udruženje potrošača Holandije.
Četiri departmana u Francuskoj i dalje su u stanju crvene pripravnosti zbog ekstremnih vrućina, što znači da je na snazi "apsolutna budnost", saopštila je francuska meteorološka služba Meteo-Frans.
Gornji dom holandskog parlamenta, Senat, izglasao je zabranu upotrebe vatrometa i petardi, koja bi trebalo da stupi na snagu na prelazu iz 2026. u 2027. godinu.
Iranski parlament izglasao je zabranu neovlašćene upotrebe telekomunikacione opreme, uključujući Starlink, satelitsku internet uslugu kojom upravlja kompanija SpaceX Ilona Maska.
Funkcioner najveće opozicione političke partije u Gruziji Nika Gvaramija osuđen je danas na osam meseci zatvora uz zabranu obavljanja javne funkcije na dve godine.
Republikanci u Senatu američkog Kongresa na jedvite jade su danas, nakon krupnih izmena i razvlačenja procedure, uspeli da usvoje paket velikih poreskih olakšica i smanjenenja troškova.
Danska je danas zvanično preuzela šestomesečno rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije, istakavši bezbednost i konkurentnost kao ključne prioritete, preneli su mediji.
Broj žrtava nakon eksplozije i požara u fabrici farmaceutskih proizvoda u južnoj indijskoj državi Telangana porastao je na 36, dok je više desetina ljudi povređeno, saopštile su lokalne vlasti.
Baza talenata Evropske unije, platforma za zapošljavanje koja spaja poslodavce sa sedištem u EU i državljane zemalja koje nisu članice, ušla je u dalje pregovore sa evropskim zakonodavcima.
Evropska komisija će dozvoliti zemljama članicama Evropske unije da od 2036. godine deo svojih klimatskih ciljeva ostvaruju i u siromašnijim zemljama, navodi briselski portal Politiko.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar